Годишњица устоличења Митрополита Амфилохија: 28 година чувар Пећког трона
1 min read
Митрополит Амфилохије
Данас, 30. децембра, навршава се 28 година од како је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије устоличен у Цетињском манастиру.
Oдлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Епископ банатски г. Амфилохије је децембра 1990. године изабран за Митрополита црногорско-приморског са сједиштем на Цетињу.
У Трон славне Зетске и Црногорске митрополије новоизабраног Митрополита црногорско-приморског зетско-брдског и скендеријског Егзарха Свештеног трона Пећког др Амфилохија Радовића увео је Његова светост блаженопочивши Патријарх српски Павле на празник преподобног мученика ђакона Авакума 30. децембра 1990. године.
Поводом 28-годишњице устоличења доносимо бесједу Његове светости Патријарха српског Павла изречену приликом увођења Митрополита Амфилохија у Трон цетињских митрополита.
Бесједа Његове светости Патријарха српског Павла приликом увођења Митрополита Амфилохија у Трон цетињских митрополита 1990. г.
Ваше Високопреосвештенство, драги у Христу брате Амфилохије!
Помолисмо се ево заједнички Господу да благослови данашњи дан и дело због кога дођосмо, почетак Ваше нове службе.
Према еванђелском учењу, израженом у Св. канонима, са Епархије на коју је изабран и рукоположен епископ може прећи на другу „умољен од многих“, да уз благодат Божју помогне Цркви и вернима духовном уздизању и одржању.
Са тим осећањем и сазнањем, Ви сте у молби сабраће архијереја видели вољу Божију и покоравајући се Његовој вољи данас примате древну Митрополију црногорско-приморску.
Долазите као пастир у крајеве у којима сте угледали светлост овог света, међу верне са којима сте расли и узрасли. Долазите као свој међу своје, онако исто као што сте дошли у Банатску епархију и били од верних примљени, као свој од својих, јер сви ми, и цео наш народ, било где био, зна и осећа да смо „једно у Христу Исусу“ (Гал. 3, 28).
Цео наш народ зна за славну Епархију црногорско-приморску у којој је рођен Стефан Немања, у којој је Св. Сава засадио епархију на Превлаци и у којој су делала таква духовна светила као што су Св. Василије Острошки и Св. Петар Цетињски, патријарх Арсеније III Црнојевић, митрополит Данило Петровић, патријарх Гаврило Дожић.
Годинама ту је делао, на добро Српске Цркве, до својих последњих снага Ваш претходник митрополит Данило Дајковић, коме и овом приликом, у име Српске Цркве, изражавам искрену захвалност.
Биће Вам од помоћи његово искуство, а особито ће Вам бити потребна помоћ Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
Њихова љубав према Богу и роду, њихово залагње за слободу и народну и духовну, за слогу, мир и јединство, да буде увек пред свима нама као узор како се еванђелски служи, живи и дела.
Не штедећи своје снаге, запостављајући и своје здравље, Св. Петар је ишао завађеним и осветом закрвљеним породицама и племенима по дванаест и више пута једној страни, и толико пута другој, да их саветује и моли, а и запрети својим проклетством, да се за своју и општу корист измире и живе као људи Божји и браћа међу собом.
Свакако да га је на то побуђивала еванђелска љубав и вера да смо ми људи сарадници Божји, онако како је учио и чинио Св. апостол Павле, и како он поручује и нама и нашем времену: „Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина” (1 Кор. 3, 9).
Наше је, дакле, да пооремо духовну њиву, да сејемо и садимо и заливамо усев, то ми можемо и то је наша дужност. Више од тога што треба, а што превазилази наше снаге, да семе никне и расте и плод донесе, то ће учинити Бог, Господар њиве и винограда на којима смо ми радници.
Величина која је Свете учинила великим пред Богом, а што нас данас може учинити таквима, то је служење Богу и ближњима, по речи Господњој: „Ко хоће да буде велики међу вама нека вам буде служитељ, и који хоће међу вама да буде први нека вам буде слуга” (Мт. 20, 26-27).
Јер, ни Он, Син Божји, није дошао да Му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.
Обраћам се и свима вама верним, браћо и сестре, да имате поверења у своју свету Цркву, да је са љубављу према вама и вашем духовном добру изабрала новог митрополита.
Да имате поверења да је он из љубави према својој Цркви и своме роду дошао међу вас и да ће, не штедећи своје снаге, као што је то чинио и у Епархији банатској, чинити све на духовно добро свију вас, а то значи за стварно добро свију људи добре воље, и оних других убеђења и других вера који живе у овим крајевима наше земље.
Зато вас молим да га примите са братском и хришћанском љубављу, као што приличи потомцима јуначких и светих предака, који су не само знали изложити у име целог српског народа шта је чојство и јунаштво, него их знали држати и вршити све до сада – увек као људи, никад као нељуди.
Имајте у виду да је у очима свега српског народа Црна Гора увек била појам слободе, правде, честитости, чојства и јунаштва, онако како је то надахнуто изразио наш највећи песник, Владика Раде.
Чувајући све те узвишене особине, будимо дорасли своме времену и овим тешким приликама у нашој земљи и целом свету. Доста је било мука и невоља. Било што је било – сада упутити снаге да буде боље, у јединству, слози, покајању и исправљању.
Уводећи Ваше Високопреосвештенство у трон великих и светих претходника, молимо се Господу и желимо Вам да идући њиховим стопама, путем који води у Царство небеско, заједно са повереним Вам верним народом, доспете пред лице Господа Славе и да му са радошћу и благодарношћу можете речи: „Ево, ја и деца коју си ми дао, Господе!” А од Њега да чујете признање због кога вреди и родити се и умрети: „Добро, слуго добри и верни… уђи у радост Господара Свога!”
Амин.
Цетињски манастир, 30. децембар, 1990.
(Гласник, Службени лист СПЦ, Београд, 1. јануар 1991, број 1, стр. 24-25)
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Cetinje Kolasin Mojkovca, ne postoji gresniji krug krug na zemlajskoj kugli,ne pomze vama da svi EPISKOPI svaki dan u godini ciotaju molebane za oprostaj grehova a da Knader posipaju svetu vodicu svaki dan koliko grijeha u tim krajevima ima,e sada vidji koji ste svijet!
Vaš srpski Mitropolit Amfilohije je jedini Cetinjski Mitropolit koji se ne smije Cetinjem prošetati , oni su ga prvi provalili , mi ostali tek kasnije !
Po naslovu shvatih da ce da ide za Pećki tron , pa neka je sa srećom , možemo mu želju trpljet .
Ko si ti uopšte degenu? Koji ste to vi?
Amfilohije se ne smije pomolit medju Crnogorce. zar ne Administratoru?
Sto je, sto te vrijedja ta zalosna sudbina ovog kvislinga?!
28 teskih godina za Crnu Goru.
Malo vam naslov na krivo
Na peckom tronu je patrijarh zdravi i veseli bili
A Amfilohije to svakako nije
Umijete da ga zabodete nekih puta ko…
Necu dalje
То је титуларно само јер је цт митр. био насљедник пеЋког трона када је ПП укинута.
Ранији цетињски митрополити су се потписивали не као цгски но скендеријско-приморски, дакле Данило а касније и Сава Петровић. Тек је касније, у другој пол. 1777. уведено и цгско име у ту титулу,па се касније Василије и Сава тако потписују. дакле приморски је ту старије од цгски, дакако и скендеријски је старији од цгског имена.као што су и многа племенска имена као Пјешивци или имена градова као ПГ старији од цгског имена,али не и од србског!
Ne da si u pravu, nego 1000% ako se tako moze kazati,milo mi je bas da si ti to napisao,mi smo slavili svake godine uvjek ,i dolazili su prijatelji na slvu koji su bili komunisti,zanm da su ustajali na prekadu ali se svi nijesu krstili ,neki jesu i to su bili u ratu kao komunisti.Ljudi danas koje mozes nazvati polutanima to pricaju da se opravdaju jer nijesu slavili samo iz razloga sto su znali da nema prijema u partiju.Tako znam da su vredne radnike predlagali za partiju moj pokojni bart je rekao a radio je u Arsenal Tivat da bi to eleganto iuzbjegao poznatu izreku ,zante ja vjerujem u Boga ,i stvari su bile zvrsene,tako je bilo i sa mojom setro,mene zaisto niko nikada nije nudio,unaprijed su znali da ja tamo necu.
Ljudi imaju potrebu da sebe opravdaju,ne kazem da je svuda bilo tako,ali onamo gdje sam ja zivo bilo je tako,dobro Grablj je bio specifikum za sebe,kada su bili Bozic i Vaskrs-Uskrs Trojcind dan Duhovi niko nije radio,nijesu isli u crkvu ali vecina ih je frabala jaja,neki bez boje,ali nikdaa niko nije radio u Vaskrsnji ponedeljak sem jednog, a on je to radio namjerno,svake godine je orao volovima pored magistrale ,ne sto mu je bilo potebno ,nego da pokaze da ne priznaje Boga.Znam da mu je moj pokojni otac uvjek nazivao dobar dan, on je uvjek odgovarao zdarvo ,a sledece piatnje je bilo je li tvrdo,ide ide.
Svuda je bilo i ima ljudi i neljudi.
Tako je i takoo ce bit!
Gospodinu Amfilohiju krepku i spokojnu starost zelim.
A sto se tice tvrdnji da je bilo zabranjeno slaviti slavu to jednostavno ne stoji. Nespojivo je bilo slaviti slavu, ici u crlvu i biti clan Saveza komunista. To je jedno drugo iskljucivalo i ne vidim sta je tu sporno. Inace moji prvi komsije koji nijesu bili clanovi Partije slavili su i niko ih nije dirao.
Postoji jedna tendencija pretjerivanja i iskrivljavanja istine kako kome sada odgovara.
Prikazivati jedne andjelima, a druge djavolima znamo da nije tacno i nije moguce.
Svuda je bilo i ima ljudi i neljudi.
Kako to brzo prodje kao da je bilo juce,bilo je naroda ,ali sa Cetinja nije njih desetak,sa strane je bio Radovan Kardzic ,sjecam se Kilibarde Momira, iz Beogrda je bio ispred SPO Milan Komnenic.Posle su zvanice bile na rucku u hotel ,ja sam sa svojim pokojnim kumom i pokojnim bartom otisao u kafanu,nijesam odmah ukapiaro sto nas nekako cudno gledaju,igrali su bilijar ,tek malo kasnije vidim da su pogledi usmjereni ka nam ,cudno imao sam osjecaj tada da nijesam medju svoj narod,da Bog oprosti ostala mi je ta u uspomeni do danas, kao da su okolo bili sve strani ljudi.Sto se cudis kaze mi kum, ti neznas nista,a meni je to bilo mozada drugi put u ziovtu da sam posjetio Cetinje,ostala mi je ta slika za citav zivot,samsvojnih u umisljenih likova ,tada sam u sebi prvi puta poceo da razmisljam o nama kao narodu i gdje ja to zivim,a slusao sam sve najljepse od prerdratnom Cetinju i to bas od ljudi iz Grblja i pokojnog oca (koji je imao pozivnicu za hirtoniju Anfilohija) ,koji su pjeski na konjima isli preko Lovcena i Dolova da prodaju svoje proizvode na Cetinje,gdje je bilo smjesteno sve moguce,izgleda dasu bili precijenjei,jer ono sto se iza toga desilo do danas itina je toga precijenjeog naroda,koji u sutini ni tada nije bio na nivo umisljnog lika sebe samoga.Aleksandar ih je podari svim mogucim
a oni ga danas zovu Aca palikuca,da je tako vodio racuna o svoim Srbijncima tesko da bi se neke stvri desile,iako tesko je to sada razmatrati.
Nije lako Amfilohiju ,odmah iza toga se to pokazalo,bio sam kod Njega nesto 5 mjeseci iza ustolicenja ,sam On i jedan iskusenik,da li se zvao Marko ili kao drugo nemogu reci,primio je onako koka se primaju gosti,posjeta je bila dogovrena a ticala se obnove jedne crkve.Od tada do dans je obnovljeno ogardjeno preko 600 crkva i drugih stvari,dok na drugoj strani drzava urnisla sve sto se moze urnisati,i evo docekasmo zadnje jurisnike na civot Svetog Petra ,kamenica na manastri vise nego priloga od Cetinjana,zar to ne govri gdje Visokopreosveteni zivi i stvara,gore nego u doba Dioklecijan,jer mi smo skoro ili jesmo vec 2000 godina od pojave Hriscanstva,a ljudi traze svoju crkvu svoga boga po njihovm izboru.Imam jos kuci par snimak koje sam napravio sa te proslave,sjecam se nekih povika prema Bulatovicu ,Momire prekrsti se ,nasa posla kao i uvjek nadje se neko nesto da dobaci,inace sve drugo je proteklo u miru i dostono,ali mi je to tada zasmetalo,valjda je taj koji je to viknuo mislio na predstavnika ili predsjednika komunista u Crnoj Gori.Govorije je i Patrijarh i Amfilohije ispred manstira i obartili su se svima nama koji nijesmo mogli uci u manastir zbog malog prostora.
sjećam se kad je to bilo, dao je intervju novinarkiLJiljani Bulatović, bila su to teška vremena , mnogo naroda je krilo koju slavu slavi, kad ide u crkvu ili manastir, ali s vremenom ostvarili svoje pravo NEKA SVAKO ZNA KO SAM JA
Аксиос!
Достојан.