Ево зашто подржавам Бојанића

Пише: Александар Поповић

Због чега, а да ме нико не пита, подржавам кандидатуру Младена Бојанића за председника Црне Горе? Како могу да подржавам човека кога нисам никада у животу видео ни упознао? И зашто, када црногорски држављанин нисам, нити имам било какве корене у Црној Гори, уопште износим свој став?

Мудрији човек од мене је рекао да интелектуалац увек пред собом има избор: да буде опортуниста или да буде аутентичан. То се, вероватно, боље него ма где другде види у овим нашим крајевима. Подржавам Младена Бојанића зато што има став. То, наравно, не значи да се беспоговорно слажем са њим у апсолутно свему. Али поштујем његов мир, поштујем то што не изазива конфликте, поштујем то што жели да помири браћу коју у Црној Гори неки други људи и неке друге странке својим запаљивим иступима, својим конфликтним језиком, покушавају да посвађају.
Младен Бојанић, дакле, има став. И о томе ко је и шта је, и о томе којој цркви припада, и о томе требају ли становници Црне Горе да буду „пси рата“ за америчке и британске интересе и ратују сутра ко зна како и ко зна где. Требају ли да чине злочине којима смо, од стране НАТО-а били сведоци 1999. Тада су само извршиоци били неки Немци, неки Турци, неки Холанђани. Сутра ће бити људи рођени у Црној Гори.

Зато што има став, Младен Бојанић је кандидат је опозиције на овим изборима. Много би му лакше било да тај крст не носи. Да своју храброст не показује. Јер, у Црној Гори, баш као и у Србији, лакше је бити опортуниста. Само што у томе и лежи разлика између интелектуалца и звечке. Речи првога одјекују, чак и онда када се са њим на слажемо. Код звечке, и ако прича, звечи празнина.

Подржавам Младена Бојанића зато што га подржавају они који њега и Црну Гору боље од мене познају. Подржавам га јер га моји пријатељи из Нове српске демократије подржавају. Верујем у њега јер у њега верују Андрија, Страхиња, Славен, Јоле, Марина…а то су људи и жене у чији суд, упорност, веру, став верујем. Наслепо и наглуво. Спреман сам увек да станем иза онога иза чега они стоје.

Подржавам Младена Бојанића зато што има каријеру ван политике. Зато што је остварен човек. Зато што је, за разлику од противкандидата власти, сваки перпер који је у животу зарадио проверив. Зато што се политиком бави не зато што мора, не зато што је то за њега питање живота и смрти, већ зато што је то за њега питање слободног избора и иказивања јасног става. А лично ме политичко искуство учи да су у политици најопаснији људи који само политику имају. Они су спремни на све, сваки слалом и сваки заокрет, само да у политици и на власти остану. Бесмислено је да овде говорим о свим променама и менама људи који су некада у СКЦГ веровали у Брежњева, Лењина и Броза, а данас, исти они, само двадесет девет година старији, у ДПС-у, зарад очувања власти, верују у Доналда Трампа и Мају Коцијанчич. Никада не верујем људима који свој став измене за 180 степени и онда се подједнако упорно и фанатично залажу за све вредности против којих су фанатично били. И због тога верујем Бојанићу који такав није.

Подржавам Младена Бојанића зато што се кандидује против човека и политике који владају Црном Гором већ тридесет година. Против човека и политике који се на формално измењен, а суштински исти начин боре да затру Српску православну цркву коју су затирали и њихови комунистички претци. Који данас прогањају ону лучоношу који нису угасили ни када су ликвидирали митрополита и преко сто четрдесет свештеника. Подржавам Младена Бојанића зато што се бори против човека и политике који покушавају да, као у неком комичном роману, измисле нови језик, нова слова, нову историју, не схватајући да су на језику који покушавају да промене изречене најлепше мисли, написане најлепше песме, испеване најлепше химне и командоване најчасније битке у нашој историји. То, ма колико њихова власт била силна, нико не може да измени.

И подржавам Младена Бојанића због тога што никада нећу моћи да разумем да је Црна Гора признала нешо што не постоји. Нешто што себе зове „Република Косова“. Нешто што себе наводно прави, а ако прави, прави на костима људи чији је део браће и потомака то чудо признао. Тиме су подржаваоци тзв. „Републике Косове“ пљунули на све оне који су страдали на Космету од албанске руке у претходним деценијама и вековима. Подржавам Младена Бојанића зато што верујем да Црна Гора треба да води своју, слободну политику. Зато што верујем да људи у Црној Гори нису слуге. Зато што ми је тешко да видим морални пад оних који протерују руске дипломате јер им је тако наређено, у време када Словенија то одбија да уради и каже како је цели случај тзв. тровања „недоказан и бизаран“. И сада грешим и сам, од принципа долазим до појединачних случајева. А они су добри само када могу да објасне принципе или недостатак истих.

Кандидата власти у Црној Гори подржавају Еди Рама, Рамуш Харадинај и ТВ Пинк. Наравно, Рама и Харадинај имају право на свој став. ТВ Пинк, као приватна станица, има право на своју уређивачку политику. А ја имам право да кажем да је мој став супротан људима који покушавају да створе „Велику Албанију“, људима чије су руке крваве до лаката српском и црногорском крвљу, супротан ставу телевизије која пропагира турбо-фолк, „Фарме“ и „Задруге“. И Мила.

Грађани Црне Горе ће изнети свој став. Многи ће након избора заборавити шта су у кампањи причали. А ја ћу, као пријатељ Црне Горе, као сањар за Црном Гором храбрих и добрих људи, Његоша, Миљанова и „Онамо ‘намо“, Црне Горе којој је Србија најближа и која је Србији најближа, и после ових избора стајати иза сваке речи коју сам у овом тексту написао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: