4 тачке – необичне манифестације, Филип Вишњић, Душанове задужбине, косовски божур

“4 тачке” је нова кратка форма у продукцији Националне ИН4С телевизије. Идеја је да се на савремен начин представи српска традиција, језик, обичаји, култура и да се кроз модерну питку форму млађим генерацијама приближе вредности српског идентитета.

Аутори Михаила и Сташа вам представљају своје “4 тачке” :

1.Необичне манифестације

Србија обилује разноврсним етно-културним манифестацијама и окупљањима. Има их током целе године, у свим крајевима. Представљају место окупљања, огледало живота народа, као и његову кухињу, ношње, рукотворине, укусе, типове хумора, машту, завођење, дух игре и такмичења. Оно што стоји у имену манифестације само је повод за окупљање. Иза и око тога плете се у целовит догађај, све остало.

2.Филип Вишњић као симбол гусала

Подручје Балкана богато је епиком још од доласка Словена. Простор Црне Горе и Херцеговине био је језгро усмене народне традиције, која се преносила са генерације на генерацију све до времена Вука Караџића, када прелази у писану форму. У Црној Гори гуслар никада није било занимање, али мало је било Црногораца који нису били гуслари. Изузетна је важност епске традиције у културној историји српског народа, сходно томе, не можемо изоставити Филипа Вишњића, у народу познатог као “слијепи гуслар“.

3.Душанове задужбине

Косово и Метохија, јужна покрајина Републике Србије, наша духовна колевка, обилује културном баштином која је готово сва српска. Дворова из прошлости ми Срби немамо, али смо засејани црквама и манастирима. Цркве и манастири, задужбине наших владара, биле су права кућа чобанину и прави двор владару, тако је писала Исидора Секулић. А нема српске земље која би боље од Косова и Метохије чувала сећање на то колико је владара, дворова, тврђава и манастира било и како се на њима живело. Овог пута представили смо вам Тврђаву Призренац или Вишеград Бистрички и цркву Светих Архангела Михаила и Гаврила.

4.Поново ће процветати косовски божур

“Све мирно. Тајац. Ћути поље равно. Где некад паде за четама чета…”, Косовски божур је ендемски род биљке из породице Божура, који цвета јединственом бојом пурпура, тамно-црвеном бојом живе крви.. Расте на Газиместану, цвета и у Румунији, на Ровинама, где је погинуо Марко Краљевић. Према веровању у Срба, цветови божура су искључиво били беле боје све до битке на Косову, када су из земље натопљене крвљу косовских јунака никли црвени божури.

Михаила Лакић и Сташа Копривица

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: