Обрисали српске трагове, Принципов мост – Латинска ћуприја

Да ли ишта више у Сарајеву подсјећа на атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914? Нема више ниједне улице која носи име видовданских јунака: Улице Младе Босне, Принципове, а некадашња Рудолфова, у којој је убијен Фердинанд, сада је Улица зелених беретки. Мост с Гавриловим именом још током деведесетих прекрштен је у Мост Франца Фердинанда, а данас је Латинска ћуприја.Улица Данила Николића (главног организатора атентата), на Башчаршији, у чијој је кући пред атентат одсео Принцип, а у комшилуку је био подстанар Иво Андрић, данас се зове Опркањ.

Ни Улица Мухамеда Мехмедбашића, једног од најзначајнијих младобосанаца, који је са Аписом осуђен у Солунском процесу јер је наводно покушао да убије краља Александра, више не носи његово име. Налази се на Илиџи, а на десетак минута одатле још живи Мухамедов 80-годишњи син Владо. Чувени љекар који је за време босанског рата омогућио да на свијет дође 3.500 српских беба.

,,Мој отац је преживео Сарајевски атентат, али није преживјео усташе, 1943. Данима су га тукли и тако клонулог избацили на улицу. Пријатељ га је донио кући. Имао сам девет година. Мајка и сестра су биле у болници, на Кошеву, а старији брат Зоран у затвору као скојевац – сјећа се др Владо.Говори полако, с муком, тешко болестан, али живих очију. Тих последњих пет-шест дана син је бринуо о оцу. Преко дана је ложио ватру у једној школи где су били смјештени Њемци. Заузврат је добијао храну. Доносио је и кући, али отац није могао да једе. Лежао је, сав модар, отечен, руиниран од батинања. Умро је дјетету на рукама.- Никада нама, дјеци, ништа није испричао о Сарајевском атентату. Знам само да је 1909. с мостарском гимназијом отишао у Београд и тамо упознао Владу Гаћиновића (идеолога Младе Босне). По њему и носим име. Био је велики поборник југословенске идеје, чији је ослонац била Србија, и нас је васпитавао у том духу.

Мехмедбашић је пре Сарајевског атентата сачекао цара Фрању Јосифа приликом посјете Сарајеву, у Беговој џамији, са ножем премазаним отровом, спреман да га убије, али није успио. После убиства Фердинанда и Софије, краљ Никола га је неко вријеме држао у затвору, у Никшићу. У Солунском процесу је осуђен на смрт. Краљ му је казну преиначио на 15 година робије, да би га већ 1925. ослободио. Пошто у родном Стоцу, гдје му је отац био хоџа, није могао да нађе посао, уз помоћ пријатеља долази 1937. у Сарајево. После очеве смрти сву земљу подијелио је српским кметовима.- Није волио краља Александра јер је убио Аписа и њега осудио, али није на њега пуцао. Заувјек ми је у сећању остала његова силуета како се, у прслуку и одијелу, враћа с посла, док се ја са дјецом играм испред куће. И како ме милује по коси. Памтићу и како испребијан умире крај мене. Кад је преминуо, нису дали да га покопамо на муслиманском гробљу, па смо га сахранили ноћу, а 1953. добија од државе споменик – каже његов син.

Споменик видовданским херојима и даље стоји на Кошевском гробљу, али га је тешко уочити, безмало завученог испод моста. Направљен је по идеји Александра Дерока, од старохришћанских споменика са гробља које се налазило на месту Скупштине БиХ. Поред овог споменика, Принцип ће добити још један – у Источном, српском, Сарајеву.Истовремено, у срцу Сарајева планирано је да аустроугарски престолонаследник поново добије свој споменик на платоу поред Латинске ћуприје. На Кеју, на лијевој обали Миљацке, преко пута Музеја Сарајева и мјеста гдје је Принцип повукао ороз, већ је стајала Фердинандова фигура у природној величини, коју је срушила српска војска. Тад је кеј и добио име по војводи Степи. Данас се зове Обала Кулина бана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: