51 година од смрти великог Петра Лубарде

Прије педесет и једну годину, 13 фебруара 1974. године у Београду је умро српски сликар Петар Лубарда.

Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу, недалеко од Цетиња. Умјетничку школу у Београду уписао је 1925. године, али је напушта већ наредне године када одлази у Париз, гдје проводи шест година у оскудици и тешким материјалним приликама.

Током Другог свјетског рата пада у заробљеништво и бива одведен у њемачки логор. Међутим, његов таленат бива препознат од стране надлежних у логору и још током заробљеништва Петар поново слика.

После рата дјелује у Цетињу и Херцег Новом. Био је један од оснивача и директор Умјетничке школе у Цетињу, 1946. године. Та школа се 1948. године преселила у Херцег Нови али је убрзо потом укинута.

Након 50 – тих година ствара на самосвојан начин и тада настају његоваа највећа дјела, међу којиа су најпознатија: Коњи, Заклано јагње, Гуслар, Косовски бој и циклус Крагујевац 1941.

Године 1937. добио је Гран при на Свјетској изложби у Паризу, а 1939. прву награду у Хагу на Интернационалној изложби сликарства. Добио је, такође, Интернационалну награду у Сао Паолу у Бразилу (1953), награду на бијеналу у Токију (1955), Националну награду Гугенхајм у Њујорку (1956).

Лубарда је био члан Српске академије наука и умјетности, као и Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу.

Недавно реконструисана Лубардина галерија и атеље у Иличићевој улици 1 на Дедињу, коју је умјетник користио двадесетак година, претворена је у галеријски простор у којем су изложене његове слике и лични предмети.

Лубардиним именом назване су улице у Београду, у општини Чукарица, Новом Саду и Подгорици.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: