711 убистава, 46 жртава мафијашких обрачуна за три деценије

На територији Црне Горе од 1991. до 2019. године догодило се 711 убистава, подаци су које је Дан на основу Закона о приступу информацијама, а преко МАНС-а, добио од Управе полиције.

У том периоду остала су 82 нерасвијетљена убиства, док за остала полиција тврди да их је ријешила, односно расвијетлила.

У доста случајева починиоци су познати, али недоступни истражним органима.

Од почетка ове године, која није обухваћена овим извјештајем, десило се још осам убистава. А за последњих пет година у обрачуну кланова убијено је 46 људи.

На подручју које покрива ЦБ Подгорица од 1991. до краја 2019. године почињено је 207 убистава, од чега је 20 нерасвијетљено.

У Даниловграду је извршено 12 убистава и сва су расвијетљена, у Колашину шест, а на Цетињу 28 ликвидација, од којих су двије нерасвијетљене. У ову бројку нису ушла последња убиства.

По броју убистава Подгорицу слиједи Никшић, гдје се десило 91 убиство, од којих је шест остало нерасвијетљено.

Према подацима које је Дан добио из Управе полиције, у Бару је било 68 убистава, од чега је десет нерасвијетљено, у Улцињу 18 а седам неријешених, Будви 40 ликвидација од којих је 15 нерасвијетљено.

У Херцег Новом догодило се 36 ликвидација, од којих су двије нерасвијетљене, а у Котору 27, а нерасвијетљених злочина је осам.

На подручју које покрива ОБ Тиват десило се осам убистава, а у Пљевљима 29 и сва су расвијетљена.

Подаци полиције показују да су на Жабљаку била четири убиства, а у Бијелом Пољу 31 и сва су расвијетљена, преноси ЦдМ.

У Мојковцу је било пет убистава и сва су расвијетљена, а у Беранама су, од 49, двије ликвидације остале неријешене.

У Андријевици је у наведеном периоду било седам убистава и сва су ријешена, док су у Рожајама извршена 33 убиства, од којих је девет нерасвијетљених.

У Плаву је било 12 убистава, а полиција није успјела да ријеши једно.

Током 1990. године на територији Црне Горе се догодило 28 убистава, наредне године 33, а 1992. године 51 ликвидација.

Према подацима из Управе полиције, 1993. било је 41,1994 33,1995 31, а 1996. године 28 убистава.

Током 1997. догодило се 31, годину касније 17, а 1999. и 2000. године 29, односно 21 убиство.

Наредне године почињена је 31 ликвидација, 2002. године 24, а 2003. су убијене 22 особе.

Током 2004. године убијено је 13,2005.24, а 2006.32 особе.

И наредне године био је велики број убистава, па је регистровано 13 таквих кривичних дјела, 2008.21,2009.22, а 2010. 15 убистава.

Следеће, 2011. регистрована су 23 убиства, 20 ликвидација годину касније, док је 2013. живота лишено 11 особа.

Ни наредних година тај број није смањен, па је 2014. убијено 18 особа, 2015. је било 19 ликвидација, а 2016. године 27 злочина.

Током 2017. било је 13, 2018.14 убистава, а, по званичној статистици Управе полиције, 2019. године је било шест убистава на територији Црне Горе.

“Приказ података је сачињен на основу расположивих података у евиденцијама центара безбједности достављених од стране појединих организационих јединица Управе полиције”, наводи се у одговору доставњеном Дану.

Примјера ради, током 1990. на територији Подгорице десило се девет убистава, а наредне године чак 11.

Полиција је 1992. године имала посла са рјешавањем 21 кривичног дјела убиство.

Са нешто мање ликвидација истражитељи су се сусрели 1993. године, њих 12, а годину послије евидентирано их је девет.

Чинило се да се црни биланс смањује 1995. у Подгорици је смртно страдало осам жртва, а 1996. на страницама црне хронике забиљежено је девет убистава.

Девет особа живота је лишено 1997, наредне године пет, а 1999. шест.

Подгоричка полиција 2000. године водила је истрагу за седам убистава, а 2001. године сусрела се са њих 11.

У Подгорици је 2002. године извршено седам убистава. Подгоричка полиција затим је од 2003. до 2019. евидентирала чак 89 убистава.

На територији Цетиња извршена су два убиства пиштољем 1991. године, затим три ликвидације 1993. године.

Током 1994. године било је само једно тешко кривично дјело убиство, а особа је усмрћена ватреним хицима из пиштоља.

Година касније протекла је без жртава, али су 1996. забиљежена три убиства.

Наредне године цетињска полиција евидентирала је три убиства. Потом је 1999. извршено једно убиство, и то из аутоматске пушке.

Посебно ће бити упамћена убиства извршена у крвавом рату између зараћених кланова „кавачког“ и „шкаљарског“ а која су почела 2015, а настављена су и у овој години.

Прва жртва у рату два клана био је Цетињанин Горан Радоман (37), који је убијен 15. фебруара 2015. у подземној гаражи у Улици Јурија Гагарина 26, на Новом Београду. Убица је на „шкаљарца“ испалио 25 метака.

Друга жртва те године је Саша Марковић, који је био случајна жртва рата кланова.

Након тога живота је лишен Иван Лопичић, који је убијен у которском насељу Свети Врачи, у улазу зграде у којој је живио.

Будванин Горан Ђуричковић убијен је 28. октобра 2015. у свом ресторану, када је нападач на њега испалио више хитаца из снајпера. Познати угоститељ убијен је испред баште локала „Олд фишермен паб”, који се налази у градском парку поред Старог града у Будви. Ђуричковићје, како се сумња, погођен из неке од барки са мора, из правца Старог града са велике даљине, са најмање три хица, тако да није имао ни најмању шансу да преживи.

Није искључена ни сумња да је и Божидар Цицмил, који је ликвидиран у Мостару, жртва овог рата.

Након тога 2016. године убијен је и Радована Ракеле Матовића, који је ликвидиран у Херцег Новом.

Срђан Влаховић убијен је исте године у которском насељу Доброта. Према незваничним информацијама, убица је пуцао у Влаховића док је сједио у аутомобилу из којег је продавао цигарете, а који је био паркиран на тротоару у близини робне куће у Доброти.

Которанин Горан Бискуповић и његов пријатељ Милош Бошњак, случајна жртва, убијени су 2016, када је нападач активирао експлозивну направу док су понтом ишли ка насељу Муо.

У спушком затвору је 22. септембара 2016. године хицем из снајпера ликвидиран Далибор Ђурић.

Радомир Ђуричковић ликвидиран је на Цетињу 2016.

У Будви су, у рату кланова, живот изгубили Ђорђа Борета и Драган Зечевић, који је још једна случајна жртва ликвидатора.

Црни биланс рата кланова наставио се и 2017. године. Ђорђе Секуловић нашао се на мети наручиоца ликвидације те године, а потом је у сачекуши убијен и Нико Рогановић.

Још једна невина жртва овог суровог рата которских кланова био је и Иван Недовић.

Исте године на помоћном стадиону ФК Бокеља испаљен је хитац у главу Которанину Горану Ленцу, фудбалеру. Из врха Управе полиције речено је да није имао криминални досије.

До краја 2017. истражни органи добили су „нове задатке“ убиства Милана Пековића, Бошка Божовића и Пера Дамјановића.

Ликвидацијама је обиљежена и 2018. година. Прва жртва кланова те године је био Даворин Блатић. Убијен је у Београду док је сједио у свом аутомобилу. Нападачи суу Балтића испалили више хитаца који су га погодили у главу и груди.

Дражен Чађеновић страдао је у експлозији која се десила 29. марта 2018. године у Подгорици. Испод његовог возила наводно је био постављен пластични експлозив.

На мети убица био је и Милош Шаковић, а Радивоје Јовановић је случајна жртва те ликвидације.

Никшићанин Предраг Пејовић подлегао је повредама задобијеним у експлозији аутомобила у Никшићу.

Према тврдњама полиције, у рату два клана Подгоричанин Миодраг Крушчић није успио да избјегне смрт када је убица у њега испалио више хитаца док је сједао на тераси једног локала.

Затим су се 2018. на нишану нашли Синиша Милић, Веселин Калезић, Драго Божовић и Владо Поповић.

Крајем 2018. у Бечу је у рату „шкаљараца“ и „кавчана” ликвидиран Новљанин Владимир Рогановић.

И током 2019. године кланови су наручивали убиства, како из освете, тако и она зарад својих „циљева“. Убијен је Никола Ћупић, а, како се вјерује, из освете је ликвидиран Веселин Вукотић, отац Јовице и Игора Вукотића. Сматра се да је то убиство покренуло нову крваву спиралу „плаћања дугова”.

Неколико дана прије ликвидације Вукотића, у шпанском граду Малага убијен је Баранин Зијад Нурковић.

Крвави рат настављен је на Цетињу убиством Богдана Милић.

Такође, 2019. Цетињанин Дарко Мијовић и Баранин Никола Јовановић убијени су у Њемачкој.

Убица је у Подгорици испалио у Мила Илића 13 хитаца.

У Бару је 1. новебра извршена ликвидација Јована Клисића, када је рањен Велизар Гардашевић.

Почетком године десет мртвих

У јануару 2020. године, у Атини, убијени су Которанин Игор Дедовић и Подгоричанин Стеван Стаматовић. Према подацима из истраге та убиства су окарактерисана као наставак рата кланова.

У Београду је убијен и Которанин Марко Вуковић.

Затим је из безобзирне освете у рату кланова убијен и Новљанин Шћепан Рогановић.

У Подгорици је 24. јануара Едмонта Гјинколаја убио Паљок Јунчан.

Неџиба Делића убио је рођак који је потом извршио самоубиство у Пљевљима 12. фебруара.

Дјед О.Х. је случајно убио унка Р.Х. 13. јануара у Плаву.

Цетињани Андрија Газивода и Петар Мухадиновић, убијени у том граду, према полицијској евиденцији, нису били чланови кланова.

Затим је, у Подгорици, у експлозији возила страдао Ђорђије Божовић. Како је за сада саоштено из истраге, експлозив се налазио унутар возила. Теже је повријеђен Александар Кековић, који се такође налазио у возилу.

Убиства извршавали ножевима, дављењем, сјекиром…

Убиства извршена током извиђајног периода вршена су разним оружјима. Најчешће су коришћени пиштољи, пушке, револвери… Неке ликвидације извршене су дављењем, бацањем у пољски веце, хладним оружјем.

Поједине убице су користиле и чекиће, као и физичку силу. Убијени су живота лишавани сјекиром, поливањем бензином и паљењем, а 2004. године је забиљежен случај усмрћивања пепељаром.

Такође су коришћени чаше, флаше, камен, ескплозиви, дрвена летва, струја…

Међу статистиком се нашло и убиство дјетета на породу угушењем 1994. године. Нападачи су, такође, коришћењем металне или дрвене шипке, жртве пребијали на смрт.

Занимљиво је поменути да су након убистава тијела усмрћених остављана на разним мјестима попут једног тијела 1994. године у контејнеру. Једно тијело је понађено и на депонији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: