76. Венецијански фестивал: Вртлози породичних драма

Чак три филма у фестивалској завршници баве се микрокосмосом породице, која би у ово наше доба некако да и даље остане основна ћелија друштва упркос свим могућим варијантама дисфункционалности и притисака споља.

Заправо, породица и унутрашњи односи унутар ње наметнула се као главна тема највећег броја филмова у овогодишњем главном такмичарском програму. Од самог почетка и филма Хироказа Коре Еде, преко филмова Баумбаха, Ларена, Мартонеа, Егојана па све до филмова Аустралијанке Шенон Марфи, Француза јерменског порекла Робера Гедегијана и португалског редитеља Тијага Геђеса.

Позната и награђивана аустралијска позоришна и телевизијска редитељка Шенон Марфи појавила се на 76. Мостри као дебитант у форми дугометражног играног филма. Њен „Babyteeth” се само условно може назвати и горко-слатком комедијом јер с доста (субверзивног) хумора третира једну и тешку и болну тему – љубав адолесценткиње оболеле од канцера. Љубав непожељну од стране њених и иначе истрауматизованих родитеља.

Марфијева око своје јунакиње Миле (Елајза Скејтен) гради позитивни свет музике, заљубљености и лепоте, дакле све оно што је неочекивано за ситуацију тешког обољења коју она у себи носи, живећи весело као да се никада ништа неће догодити. Кроз овако позитиван приступ свом главном лику Марфијева барата и свим оним детаљима који осликавају сву иронију живота. Живота уопште и живота саме породице. Оболела Мила се понаша и живи као било која друга тинејџерка њеног узраста која прави проблеме својим родитељима. Заљубила се у веома младог и слатког дилера дрогом и тера по своме. „Babyteeth” је филм који публику наводи и на смех и на сузе и на помисао како је добро у сваком тренутку славити живот.

И маестро Робер Гедегијан зна шта значи славити живот и чувати породицу „раштимовану” налетима тешке економске кризе. Са својим верним глумачким тимом, предвођеним глумицом Аријаном Аскарид, Гедегијан нуди савремену, једноставну, али и окретну породичну драму. Причу о томе како се рођење унуке Глорије може наметнути и као знак среће и љубави, али и као извор раскринкавања међусобних односа и тајни и као покретач свих покушаја решавања финансијских проблема у којима се дубоко налази пет одраслих чланова ове обичне, радничке француске породице. Филм „Глорија мунди” откупљен је за приказивање у Србији.

За разлику од филмова Шенон Марфи и Робера Гедегијана, који се баве садашњим тренутком, филм „Домаћинство” („А herdade”) португалског редитеља Тијага Геђеса бави се теретом породичне баштине у прошлом, 20. веку. Његов филм је раскошна породична сага чија се радња протеже кроз више од шест деценија и филм који отвара питање шта нас као људе чини онаквим какви јесмо. Какви су нам избори и могућности у свим фазама живота, шта нас дефинише, збуњује, шта нас тера да постојимо и делујемо, шта је у нама нашим наследством пренесено? Другим речима, Геђесов трочасовни филм бави се оним невидљивим везама које одређују човека и ограничавају му понашање. И све то кроз причу о харизматичном велепоседнику Жоао Фернандесу, који је у читавом једном периоду имао највише имања у Европи, у јужној области Португалије, поред реке Тахо.

Из минута у минут, уз пуно визуелне раскоши, Тијаго Геђес слика фреску Португалије у другој половини 20. века. Гледаоцима нуди епску причу са снажним, интензивним и загонетним ликовима саме породице Фернандес и људи који је окружују. И времена које је прошло…

До самог краја у главном такмичарском програму остало је да се виде још два филма. Оба с потписима италијанских редитеља: Чира Гуере – „Чекајући варваре”, с Џонијем Депом у главној улози (филм је рађен на енглеском и монголском језику) и Франка Мараска – „Мафија више није оно што је некада била”.

Свечана церемонија доделе „Златног лава” и осталих фестивалских награда заказана је за вечерас. Овогодишња 76. Мостра биће завршена пројекцијом филма „The Burnt Orange Heresy” Ђузепа Капотондија у којем, између осталих, играју Мик Џегер и Доналд Садерланд.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: