Иако (ни)је влада нестабилна, премијер би да се у фотељи још „мало“ љуља!

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Кад се човјек у позним годинама дохвати политике па се уз то још (не)вољно „закачи“ и неког (по)високог политичког и државног положаја-функције онда се тешко или баш никако, ма ни за „живу главу“, не одваја од „мајчине – државне сисе“! А било би природно да се макар по стар(иј)е дане одвоји или (пре)стане са (иси)сис(в)ањем „мајчинога млијека“ из већ њених пресахлих њедара односно држваних бенефиција и добара грађана као пореских обвезника!

Примјера за наведено има много и за њих не треба ићи у туђе политичко и парламентарно двориште. Црногорски парламентаризам могао би по бројности примјера да послужи свима у региону за  примјер, иако ни они у сусједству нијесу (пре)много сиромашнији од нашега!

Добар, иако не први нити посљедњи, примјер таквога политичкога (о)понашања је садашњи премијер 42. Владе црногорске! С обзиром на старосне године, могло би се рећи да је његово непуно двогодишње политичко искуство сразмјерно невјештом политичком глумцу који се, ипак, неуспјешно труди да савлада прве кораке за приученог политичара! Да ли су његови савјетници главни кривци томе тешко је дати прави одговор? Свакако да је разлог у чињеници његовог касног политичког укључења-ангажовања, посебно из разлога што је ту ријеч о тако високом политичком и државничком положају на којем се он као премијер, још увијек, налази!

За ову прилику нећемо даље набрајати такве особе – личности или њихова, готово без неког већег значаја, имена која су била у служби једнопартијског система и политике и(ли) вишепартизма у претходне три деценије и припадности странци или странкама којима јесу слијепо служили и одани били у парламенту, високо уздижући руке и два прста, иако су у њему по свом климоглаву били добро (пре)познати!

Коме може да смета (не)стабилна Влада и политички (не)стабилни и превртљиви Премијер који стално нешто објашњава, додатно и детаљније тумачи, развлачи, указује на бројне п(р)опусте бивше власти, у недоглед обећава и „оштро“ поручује да ће се разрачунати са онима који не (по)штују „закон“ и његове савјете – (пре)поруке?

Ако њему лично не смета та његова нестраначка и „апостолска“ постава Владе зашто би „јединственој“ и парламентарној већини и онима у опозицији сметала тако „стабилна“ Влада, која ради (дано)ноћно и „има резултате“ бројне, који се не могу тако лако прескочити чак ни са корацима од седам миља?! А можда је требало очекивати да из, макар, (дано)ноћнога рада, за овај једногодишњи период, буде и прираштај становништва – новорођених беба, већи, што ће се свакако видјети у попису становништва, ако га не буде премијер одложио?

А колико пута се дешавало премијеру, са седам ленти – „црни појас седми дан“ или седмоструком, да му његова влада буде нестабилна па се он одржа(вао) не само као премијер пуне три деценије него је приграбио по други пут предсједничку фотељу и државничку улогу, а Филипа (Лијепог) поставио за почаснога предсједника! Толико, да не буде сам!? И никоме ништа, њему понајмање!

Он и даље, не само да влада него врши и распоред министарских и амбасадорских мјеста, директорских фотеља, начелничких функција и мјеста у управним тијелима и одборима односно прекраја кадровску структуру заједно са (не)стабилним премијером 42. експертско црногорско-монтенегринске Владе! Па која је разлика, ако је уопште има, између нестабилног премијера З. Кривокапића и бивших влада овога седмоструког премијера? И један и други зборе и убјеђују нас да раде како најбоље знају и умију и то још, као нико до сада (дано)ноћно! А нико им се из опозиције и позиције не мијеша у њихов посао!? Они само имају слуха политичкога за оне споља који су их поставили односно дали зелено свијетло – сагласност да управљају сходно потребама „савезничким“ и партнерским!

Овом приликом нећемо помињати легално градитељство на црногорском приморју и његовога експерта од министра, који можда није добро чуо и(ли) разумио питање којему је новинар поставио, а били су на удаљености мало већој од метра. А зашто би он смијенио министра који не чује и(ли) не разумије? Наравно, по неке је смијенио уз издашну помоћ оних који га подржавају у опозицији и позицији, а оне на које је чинио загон за смјену сада се изгледа „охладио“, а може бити и политички застрашио!

Несмјењивог или „предсједника свих грађана“ смјењивали су сви „тешки, велики и заклети“ опозиционари црногорски и пријетили му обарањем – падом владе, али од свега тога ништа н(иј)е би(ло)! Остаде он да и даље влада и обећава формирање нове – мањинске или (про)европске владе, само кад нађе некога као Д. Ђуровића, Д. Пајовића, С. Џаковића или сличних Н. Килибарди и његовим експертима са десне и лијеве стране Д. Шоћу и П. Дрецуну, С. Перовићу, Д. Вучинићу, Н. Медојевићу и још мнозини из (не)саломљиве (п)остојане опозиције бивше и садашње, готово да је исто! А сви су они били „велики и највећи“, једини опозициони политички и страначки лидери и противници Ноковом идолу од милоште званом „двометрици“! „Остарили па заборавили“, казало би се у народу!

Шта сада (не)стабилна Влада са (не)стабилним а политички превртљивим  премијером планира да „реконструише“ како би задовољила своје политичке противнике у опозицији и незадовољној позицији, а да остане и даље да се политички љуља у премијерској фотељи? Да ли ће у својој „стратешкој“ парламентарној борби премијер и даље истрајавати очекујући да буде подржан од опозиције и сателит странака, док се његови политички противници у парламентарној већини потпуно не разиђу и постану мањина, која ће као „невољно“ прићи „предсједнику свих грађана“ и  изгубити се у политичког брлогу чекајући своју прилику – шансу за додјелу амбасадорских и министарских фотеља?

Премијерска фотеља се заљуљала и очигледно је да таква позиција одговара нестабилном премијеру! Вјерујем да очекује да буде политички подржан од оних којима за сада добрано и још са одуговлачењем, макар прећутно, помаже не дирајући самога „предсједника свих грађана“ нити неке његове политичке играче и помагаче из „прве и друге фамилије“, а који дјелују из сјенке лобирајући и онемогућавајући парламентарну већину да се коначно опредијели и усагласи за формирање „мањинске владе“, смјену премијера или за нове изборе! Политички добитник ће бити, као што се зна, „предсједник свих грађана“ којему вријеме и страначка неслога иду на руку.

Да ли се (не)стабилна Влада премијера  којему се фотеља љуља још увијек нада да се лако може десити да опозиција успије у свом науму, који је „скициран“ у „Меморандуму о споразуму (…) да формира „мањинску владу“, а да очекивани нови премијер за сада не оствари свој политички сан и он настави да се у њој још мало љуља? Наивно јесте очекивати тако нешто, али кад је у питању политичко-позоришна и парламентарна сцена црногорска онда је то политички врло могуће извести! Наравно, премијер ће и даље наставити да се онако политички невјешто љуља у већ добро заљуљаној фотељи све у нади да ће имати подршку оних из опозиције докле год то буде одговарало страном политичком фактору!

А његов давно, грађанима и својим бирачима, обећани разрачун са „предсједником свих грађана“  по обичају биће одложен за неку другу „изгледнију“ прилику са намјером да се несмјењиви што лакше снађе за инострани  смјештај и без икакве личне, кривичне и материјалне одговорности односно по договору – споразуму са странкама у парламенту само да коначно напушти његов много вољени Монтенегро! Био би то велики и најуспјешнији премијеров политички потез са којим би могао чекати не само крај првога мандата него чак и другога све до Олимпијаде 2028. године. Њему би (не)стабилна премијерска фотеља могла (по)служити као љуљашка за одмор и рекреацију особа у трећем добу!

Политичка фотеља као премијерова љуљашка још се клати, а докле ће тако бити убрзо ћемо сазнати! За крај, нека стихови некадашњега хита: „Љуљај ме нежно, (…) љуљај ме фино, полако (…)“, Иако без музике-нота, досањају његове премијерске снове!

Прочитајте ЈОШ:

Зашто није прошао челенџ над „божијим овлашћењима“ аутралијског министра?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: