Орбан тражи више гаса од Путина, добијаће га преко Србије

У сред кризе са Украјином, мађарски премијер путује у Москву где ће с руским председником разговарати о снабдевању гасом. Виктор Орбан жели да договором о руском гасу постигне најмање два циља.

На састанку који се одржава у уторак 1. фебруара у Москви, Орбан ће настојати да преговара о повећању снабдевања Мађарске руским гасом, као и о напретку пројекта нуклеарне електране Пакс који помаже Русија. Наравно, у разговору с Владимиром Путином мораће да буде речи и о све већим напетостима у Украјини.

„Очигледно је да не можемо да избегнемо разговор о безбедносној ситуацији у Европи, а ту је позиција Мађарске потпуно јасна. Ми смо заинтересовани за мир“, рекао је Орбан у једном интервјуу прошле седмице. Додао је такође да ће о тој теми, пре састанка са Путином, разговарати и са званичницима Европске уније и НАТО.

Симболична порука за Путина

Данијел Хегедис, из фондације Немачки Маршалов фонд, оцењује да је тренутак у којем долази до овог састанка симболичан. „Ово је 11. билатерални састанак Путина и Орбана, а тренутак у којем се он одиграва шаље Путину симболичну поруку: показује му да га није свака држава ЕУ одбацила због кризе у Украјини. Сличан састанак одржан је и након руске анексије Крима 2014, што је довело до тога да су се многи запитали да ли је Мађарска била тројански коњ Кремља на Западу“, каже Хегедис за Дојче веле.

„Премијер Орбан жели да овај састанком буде ударац којим ће убити две муве. С једне стране, он жели да одржи тај посебан однос своје земље с Русијом, а с друге, у светлу предстојећих избора у Мађарској, он жели и да задовољи енергетске потребе своје земље, односно да повећа количину гаса којом Русија снабдева његову земљу“, каже Хегедис.

Нуклеарна електрана

Орбан одржава редовне састанке са председником Путином још откако је постао 2014. премијер Мађарске 2014. Преговори о снабдевању енергентима увек су били кључни део тих састанака.

Према мишљењу Андраша Рачуа, вишег научног сарадника у немачком Савету за спољне односе (ДГАП), вишеслојна Орбанова пословна политика, која има за циљ да Мађарској омогући да сама задовољи сопствене потребе за енергијом, користи такође и Кремљу.

„Мађарска је 2014. потписала уговор с руском државном корпорацијом за нуклеарну енергију Росатом о проширењу нуклеарне електране Пакс у Мађарској. Пројект је финансиран из зајма вредног десет милијарди евра из Русије, а то је уједно и кључни елемент када је реч о побољшању пословних односа Русије и Мађарске“, каже Рачу за Дојче веле.

„Пре тог уговора, Росатом је радио на пројектима широм света, а никада у ЕУ. Потписивање тог уговора с Мађарском било је веома важно за компанију, се сматра да, ако сте довољно добри за ЕУ, онда сте довољно добри и на другом месту“, објашњава Рачу.

Пројекат је иначе до сада неколико пута одлаган, али мађарски министар спољних послова Петер Сијарто недавно је руској државној новинској агенцији Тас изјавио да Мађарска жели да пројекат у првој половини 2022. уђе у „фазу успостављања“.

Сијарто је такође рекао да ће повећање количина којима се годишње Мађарска снабдева руским гасом бити кључни део разговора с Путином. То се догађа у сред скока цена енергије у Европи.

У септембру 2021. Мађарска је потписала дугорочни уговор с Гаспромом на основу којег ће тај руски концерн испоручити 4,5 милијарди кубних метара гаса преко Србије, односно Аустрије – дакле, заобилазећи Украјину.

Тај уговор је, међутим, наљути прошле године украјинске званичнике. Тамошњи министар спољних послова Дмитро Кулеба оценио је да је споразум потписан „како би се пркосило националним интересима Украјине и украјинско-мађарским односима“.

Компликован однос Мађарске и Русије

Најава сусрета премијера Орбана с руским председником изазвала је негодовања и у самој Мађарској. Једна опозициона странка прошле недеље је објавила саопштење у којем позива премијера да откаже састанак, објашњавајући да то „шаље поруку да земље чланице НАТО и ЕУ нису јединствене у одбацивању Путинових предлога“.

Олег Игнатов, виши аналитичар у Међународној кризној групи, објашњава да, иако су главни адути премијера Орбана прагматизам, односно да он ради оно што је најкорисније за његову земљу – Мађарска ипак има компликован однос са Русијом.

„Могу само да кажем да је Орбан од Русије добио све што му је требало — веома повољан гасни уговор. Услови тог уговора су бољи него за неке друге купце руског гаса. Истовремено, Мађарска не одступа од политике ЕУ према Русији“, каже Игнатов за Дојче беле.

И док напетости око Украјине ескалирају, неке европске земље из Вишеградске групе, Пољска, Чешка и Словачка, подржавају војне напоре НАТО. Мађарска, такође чланица те групе, најавила је међутим да ће остати ван тога – због многих прошлих несугласица с Украјином.

Међутим, Игнатов објашњава да, иако Мађарска и Украјина имају проблеме у вези с правима Мађара који живе у Украјини, нема доказа да ће Будимпешта заузети било какав другачији став од ЕУ када је реч о европској безбедности.

Орбан жели деескалацију

Осим војних напора НАТО, лидери САД и ЕУ расправљају и о увођењу санкција Русији које би подразумевале и трговинске забране, као и смањење у снабдевању енергентима. Хегедис из Немачког Маршаловог фонда каже да је Орбан свестан да ће, све што уради на смиривању кризе, користити и његовим националним интересима.

„Источна Европа у великој мери зависи од снабдевања руским гасом и Орбан зна да би инвазија на Украјину могла штетно на то да утиче“, каже Хегедис за Дојче веле. „Штавише, Мађарска води мултилатералну спољну политику, тако да би инвазија на Украјину и њега довела у тешку позицију, јер би, као члан НАТО и ЕУ, морао да балансира између Запада, а да истовремено слуша и Кремљ како би задржао специјалне односе. Зато Орбан жели деескалацију у Украјини“, закључује Данијел Хегедис.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: