Након пада Кривокапића, вероватнија мањинска влада Абазовића него ванредни избори?

У Влади Србији се помно прате дешавања у Црној Гори, али ми не утичемо на динамику процеса тамо. У интересу нам је тамо владају мир и стабилност, али наравно да имамо и повећан сензибилитет за остваривање права српске заједнице у Црној Гори. Након пада владе Здравка Кривокапића, у интересу свих грађана Црне Горе би било да се демократски исказана воља грађана са избора из августа 2020. године сада одслика и на састав органа извршне власти, изјавио је вечерас Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова Владе Републике Србије.

Старовић је, гостујући у емисији Сигнали на Радио-телевизији Војводине, рекао да треба да се испоштују права српског народа у Црној Гори и да нова влада мора да се посвети решавању четири најкрупнија проблема: да је крајње време да се потпише Темељни уговор са Српском православном црквом, да се изврши попис грађана на ком би сви грађани могли да се изјасне о националној и верској припадности, да се разговара о прикључивању Црне Горе иницијативи Отворени Балкан и да се реши питање статуса протераног амбасадора Републике Србије у Подгорици Владимира Божовића.

Директор Друштва за истраживање политике и политичке теорије Владимир Павићевић, који се у емисију укључио из Подгорице, каже да су вечерас одржани мирни протести у главном граду Црне Горе, са којих је послата порука да је најбољи начин да се реши криза настала сменом владе Здравка Кривокапића и председника Скупштине Алексе Бечића тај да се организују превремени избори у мају или јуну, заједно са локалним изборима у 15 градова Црне Горе.

„У Црној Гори постоји огромно незадовољство грађана учинцима владе Здравка Кривокапића и грађани великом већином поздрављају изгласавање неповерења тој влади. Сада је питање да ли ће решење бити мањинска влада коју предлаже УРА Дритана Абазовића или ће то бити ванредни парламентарни избори. Моје мишљење је да ће највероватније бити оформљена нова Дританова влада„, каже Павићевић.

Историчар Александар Раковић подсећа да је Кривокапићева влада дошла на таласу незадовољства српског народа, преко величанствених литија који су покренуте у децембру 2019. године због изгласавања спорног Закона о слободи вероисповести и да је та револуција је била покретач пада Ђукановићевог режима.

„Очекивало се да ће се влада Кривокапића држати договора који је направљен пре прављења владе, али осим измена и допуна Закона о слободи вероисповести остало није испоштовано. Здравко Кривокапић није хтео да потпише Темељни уговор, када је у мају 2021. године текст усаглашен и када је СПЦ прихватила неке измене. Он је непосредно пре доласка у Патријаршију одустао, након тога је слао разне верзије нацрта Темељног уговора и бацао је прашину у очи Синоду СПЦ, тако да ни они више нису знали која је права верзија коју треба да потпишу. Последња шанса за потписивање је била пре две недеље, али је требало потписати ону верзију из маја 2021. године јер је патријарх Порфирије имао овлашћење Синода само за потписивање те верзије“, објашњава Раковић.

Он додаје да је Кривокапић дефинитивно одустао од потписивања Темељног уговора, иако његова влада још увек има пун капацитет.

„Када је у питању попис становништва, према последњим истраживањима, ако би се попис сада обавио, број Срба би на њему био 40 одсто а број оних којима је матерњи језик српски био би 60 одсто. То значи да се апсолутна већина у Црној Гори изјашњава да језички припада српском корпусу“, истиче Раковић.

Он истиче да УРА није желела да до пописа дође, а да је Здравко Кривокапић у међувремену ушао у машину иностраних налогодаваца који су му сугерисали да до пописа не сме да дође.

„Изасланик САД Габријел Ескобар је рекао да не треба одржати попис становништва са елементима идентитетског изјашњавања. Црна Гора се полако враћа свом идентитету, као историјска држава српског народа. Са друге стране, Ђукановићева Црна Гора је била анти-Црна Гора. У међувремену, добили смо срамну резолуцију Скупштине Црне Горе о Сребреници, а након тога и смену министра правде Владимира Лепосавића. Споразум Кривокапића, Бечића и Абазовића од 8. септембра 2020. године је наметнуо поновно признавање самопроглашеног Косова и онемогућио да се врате спрски симболи Црне Горе, оне заставе које су изнеле српску револуцију током 2020. године„, сматра Раковић.

Политички аналитичар Владимир Добросављевић сматра да је Кривокапићева влада имала конструкциону грешку у зачетку и да је добила мандат да изврши темељне реформе у друштву, а да смо дошли у ситуацију да вођа нарко картела путује државним авионом у Европу и Латинску Америку.

„Након тога, у Луци Бар пронађен је кокаин за који нико од државних органа није знао, него су их о томе обавестили међународни партнери. Све у свему, народ је добио велико разочарење. Август 2020. је био прилика да се исправе грешке, да се промени власт и да се Црна Гора уреди да буде самоодржива. Уместо тога, највећи извозни продукт су им били безбедносни ризици. Како сте могли да допустите да нарко картели толико нарасту да организују убиства у другој држави? Даље, није дошло до реформе правосуђа. Зна се како је рађена транзиција у многим европским државама, али за то у Црној Гори није постојала добра воља, плус погрешни људи су се нашли на погрешном месту. Кривокапићеву владу су чинила два крака која су све време хтела да направе своје политичке групације, које би онда маргинализовале постојеће политичке факторе“, објашњава Добросављевић.

Као добру страну Кривокапићеве владе Павићевић види то што је након 30. августа 2020. године нестао антисрпски сентимент на који је била наслоњена политика Мила Ђукановића.

„Прошлог лета су српски туристи у Будви дочекани српским тробојкама. Друго, Дритан Абазовић је као етнички Албанац међу првима растурио лажну културну матрицу Миловог ДПС-а, да црногорски мултикултурализам значи да су сви на једној страни окренути против Срба. Дритан је показао да је могуће да политички сарађују Албанац и Србин. Јако је занимљиво да Здравко Кривокапић одлази у Београд, где га не прима патријарх Порфирије, а када Дритан одлази у приватну посету Порфирију добијамо оптимистичне поруке да би Темељни уговор могао да буде потписан“, наводи он.

Павићевић закључује да је Кривокапић заслужено пао са места председника владе, да је антисрпски сентимент склоњен из јавног простора и да то може да се види по многим стварима.

„Када су у питању економска постигнућа, имамо тај пројекат „Европа сад“ преко којег су повећане минималне плате, али нема економског раста, нема инвестиција. Кривокапићеви људи су направили неке прерасподеле у буџету како би могли да изађу на наредне изборе, бавили су се странчарењем уместо реформама“, сматра он.

Старовић потврђује да се Срби коначно осећају добродошли у Црној Гори и да је тај дубоки ров који је прокопан и који је изоловао спрски народ сада затрпан.

Са друге стране, на питање зашто Црна Гора до сада није показала интересовање за прикључење иницијативи Отворени Балкан, Старовић одговара да је то рефлекс старе политике која је подразумевала постављање Црне Горе увек на позицију дијаметрално супротну оној на којој се налази Србија.

„Сада је прилика када долази до политичких промена, али проблем је увек био у самом врху Владе Црне Горе. Треба сада да се направе кораци који ће користити изградњи здравих односа. Ми ћемо наставити са подршком српском народу у Црној Гори. Не видим зашто се Подгорица не би укључила у иницијативу Отворени Балкан, ниједан аргумент против нисам чуо. Да ли је та иницијатива највише у интересу Србије? Можда и јесте, али то није бинарно постављена једначина. Неко ће добити мало више, неко мало мање, али нико неће бити на губитку“, закључује он.

Извор: РТВ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: