Митрополит Амфилохије: Нема мјеста на земаљском шару гдје се не служи Света литургија

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Богородице Тројеручице на Авали, 13. фебруара 2018. године

Вијековима се сабирамо ми хришћани, који се крштавамо у име Оца, и Сина и Духа Светога и испуњавамо, кроз сва стољећа, у свим покољењима, и ево данас, широм васељене, Његову заповјест коју је дао на Тајној вечери, сабравши прве Своје ученике, благословивши хљеб, давши им га и рекавши: ,,Узмите, ово је Тијело моје, које се за вас ломи на отпуштење гријехова.“ А онда узео и чашу, говорећи: ,,Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога завјета, која се за вас и за многе излива, на отпуштење гријехова. Ово чините у мој спомен. Када год ову чашу пијете и ово тијело ломите, ви се мога распећа и мога васкрсења сјећате.” Тако је кроз вијекове широм васељене и данас нема мјеста на земаљском шару гдје се не служи ова Света литургија и гдје се не испуњава ова заповјест Христова. Па ево и овдје, на овом мјесту, гдје се призива Дух Свети, да освети и нас и наше дарове.

И ево, данас смо призвали Духа Светога да сиђе на нас и на наше дарове и сишао је Дух Свети и, по ријечи Господњој, претворио је хљеб у Тијело Христово, а вино претворио у Крв Христову, којом се ми причешћујемо и тако постајемо једно са Господом, заједно са Њим и једно једни са другима и са свима онима, а то су милиони и милиони. Само Господ знаде колико је оних, кроз вијекове, који су се сабрали овако као и ми данас овдје, на ову Свету литургију, на ово свето сабрање и постајемо једно са свима њима! Од оних првих апостола Христових, преко њихових насљедника, преко светих мученика и мученица, исповједника, праведника, свих оних који су служили Господу. Велики је то догађај, који се понавља непрекидно већ двије хиљаде година и велика је то Божија истина и Божији дар. Призив Духа Светога да сиђе на нас и на наше дарове и да нас освети, просвети, очисти и преобрази. И да нас обогати Својим вјечним и непролазним царством Божијим и да нам даде ону воду која отиче у живот вјечни. Као што је Господ и оној жени Самарјанки, дошавши и разговарајући са њом, тражио воде, а она, пошто није било општења између Самарјана и Јевреја, каже:

,,Како Ти, Јудејац, тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш воде?”

A Он каже: ,,Кад би ти знала каква је вода коју ја носим са собом, ти би тражила те воде.”

,,Ко си ти? Зар си ти већи од нашега праоца Јакова, који нам је отворио овај бунар и око њега пију читава покољења и наша стока и птице небеске?” Стоји и дан данас тај бунар, може да му приће свако ко иде у Самарију, бунар на коме су сједели Господ и Самарјанка.

А Он јој каже: ,,Кад би ти знала каква је вода коју ја носим са собом, онда би тражила ту воду од које се не жедни.”

И онда јој је открио тајну њенога живота и то је утицало на Самарјане да дођу да се саберу око Господа и да многи од њих повјерују у Њега.

И послије тога, до наших времена, ми пијемо те воде живота и хранимо се хљебом живота, Тијелом и Крвљу Његовом, на Светој литургији, призивајући Духа Светога. По Његовим ријечима, неће нас оставити саме када се буде вазнео на небеса, него ће нам послати Духа Утјешитеља, који ће нас уводити у сваку истину. И тако Дух Свети, животворни, уводи нас у сваку истину, и прије свега, открива нам тајну Оца, и Сина и Духа Светога. И открива нам да смо и ми призвани да се причешћујемо те божанске љубави и да се испуњујемо том љубављу, Христовом љубављу, вјечном и непролазном и да пијемо од те воде живота и да се крстимо водом, духом и огњен живоносним и да се причешћујемо Тијелом и Крвљу Његовом. Свуда широм васељене се то Јеванђеље свједочи и проповједа на свим земаљским језицима.

Ја сам скоро био у Латинској Америци, тамо је наш владика Кирило и најновија епархија наше Цркве и други бројни православни хришћани Цариградске патријаршије, Антиохијске патријаршије, Московске патријаршије и други хришћани, који се на том латинском континенту враћају оној изворној, православној вјери, Светих отаца и апостола. Били су, углавном, римокатолици кроз вијекове, а они су у великој духовној кризи, свеукупни Запад. Запад, некада хришћански, данас је све безбожнији и отуђенији од Христа Господа. И зато је Бог нас послао и на латински континент да свједочимо и да служимо ову Свету литургију и да сабирамо не само оне који су тамо отишли за крух у 20. или 19. вијеку, него и друге да призивамо, као што је, хвала Богу, нашој епархији пришла и игуманија Инес. Једна игуманија, која је саградила дивни манастир на обалама једнога језера у држави латиноамеричкој гдје су и други који су примили вјеру православну.

И тако се шири ријеч Божија, наука Божија, наука Христова и ово свето сабрање се наставља око Тијела и Крви Господње. Наставља се и продужује се, остварујући се на свих пет континената. Молитвама Светих Кира и Јована, светих бесребрениka пострадалих за Христа и са њима других пострадалих и молитвама наше братије хиландарске, чија обитељ нам је послала ову свету икону Богородице Тројеручице. У Хиландару се упокојио, помолимо се Богу за њега, монах Кирило, старац свете обитељи хиландарске. Дакле, помолимо се и за братију хиландарску у овоме манастиру, да се молимо за оне чија је Богородица Тројеручица дошла овдје међу нас, да нас помилује, да нас грли са своје двије руке, и да нас грли са трећом својом руком. И она нас призива у заједницу Сина свога, Господа Христа, јединороднога, рођенога прије свих вијекова од Бога Оца, а рођенога од Духа Светога и Пресвете Дјеве у времену, ради нас и ради нашега спасења.

Њему нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: