Шта све крије Аљбин Курти

Европски центар за слободу медија и неколико регионалних и међународних новинарских удружења и синдиката, позвали су привремене власти у Приштини да хитно зауставе дискредитовање и омаловажавање новинара на КиМ, које спроводе званичници из Покрета Самоопредељење, Председништва и других институција на високом нивоу.

У писму Аљбину Куртију, изражена је забринутост због порука које су изазвале ерупцију малтретирања новинара. На мети су критички и независни новинари, а посебно жене.

Курти није одговорио на ове поруке, што и није изненађење. На многа питања не одговара или то ради са дозом ироније.

За Куртија се први пут чуло у јавности у другој половини деведесетих када је организовао студентске демонстрације. Истакао се као лидер отпора, али је убрзо ухапшен и служио је казне у затворима у Липљану и Пожаревцу. Репутацију и надимак косовски* Че Гевара стекао је предвођењем уличних протеста, борбама против режима које су му донеле затворске казне, али је остао упамћен и по бацању сузавца у парламенту, скривању прихода и везама са „страним факторима“.

На почетку сукоба на Косову* Курти се у августу 1998. придружио некадашњем колеги његовог оца, Адему Демаћију, тада политичком представнику тзв. ОВК који је 28 година провео у југословенским затворима. Курти је ухапшен током НАТО бомбардовања, у покушају да напусти Косово*. После повлачење српских снага с КиМ у јуну 1999, неколико стотина затвореника, међу којима је био и он, пребачени су у централну Србију. У марту 2000. осуђен је у Нишу на казну од 15 година затвора због тероризма. Одбио је да се брани у овом процесу, изјавивши да признаје само „суд свог народа“.

Није одслужио казну у целости, јер је новоизабрана демократска власт након пада Милошевића 2000. ослободила политичке затворенике његовог режима.

Београдски дневни лист „Наша борба“ крајем деведесетих доделио му је награду за толеранцију, али је он није прихватио.

Након изласка из затвора завршио је Електротехнички факултет, десет година после уписа.

О затворким искуствима Курти нерадо говори у јавности.  По изласку из затвора мења изглед, почиње да пушта косу, а колеге примећују све већу феминизираност. Због тога убрзо почиње да буде прогоњен у конзервативној албанској средини због чега се одлучује да оде у Норвешку где се обраћа разним НВО организацијама за заштиту права ЛГБТ особа. Норвешка прави документарац о прогону трансродних особа из Албаније и Косова* где у получасовном интервјуу Аљбин износи своју причу…

Званична биографија Албина Куртија је мање-више доступна јавности. Рођен је 1975., у Приштини. Куртијев отац Заим, и мајка Арифе су се пре Куртијевог рођења преселили из Улциња у Приштину, због посла. У Приштини су му се родила два млађа брата, Арианит и Таулант. До пресељења у Приштину, Куртијеви су, као и њихови преци живели у селу Владимир, код Улциња и презивали се Куртовић.

Село из кога потиче породица Курти, Владимир, од давнина се зове по владару Јовану Владимиру. Село је до дана данашњег задржало своје српско име. Такође, сви називи топонима у широј околини су српски.

„Премијер тзв. Косова и лидер Самоопредељења Аљбин Курти релативно скоро је променио своје српско презиме, објавио је тада портал „Космет инфо“.

Његова породица се презивала Куртовић, а и данас у завичају његовог оца Заима, живе најближи рођаци овог политичара који се упркос исламизацији и албанизацији, и даље презивају Куртовићи, навео је овај медиј. Они су, тврди се, у релативно блиским рођачким односима са православним Куртовићима који се изјашњавају као Срби.

Да је Куртијево порекло српско, у улцињској општини знају и не придају велики значај, јер, како кажу, они су већ генерацијама Албанци, и „шта је било – било је“.  Из овог приморског места је и десет година млађи Дритан Абазовић, сада главни играч у црногорским политичким превирањима.

Аљбинов отац Заим Курти, неколико година по пресељењу у Приштину „скратио“ је презиме Куртовић у Курти, а и даље има двоспратну кућу у самом Улцињу, у близини Дома здравља. Слику те куће објавио је један црногорски дневник, наводећи сведочење мештана да Аљбина ту тек понекад виђају за разлику од његових родитеља који из Приштине често долазе, нарочито лети.

Кад је реч о пореклу, занимљива је била јавна полемика између Албина Куртија и сина Хашима Тачија, Ендрита, 2018. године.

„Морамо претходно да решимо примарно питање идентитета, албанско, а не црногорско. Схватам да порекло не може да се заборави, али не разумем језик Куртовић Владимира“. Тиме је Тачијев син алудуирао на то да Албин Курти није Албанац, већ Црногорац, и да се зове Владимир Куртовић.

По  повратку из Норвешке Курти у својим иступањима почео да заговора идеје о уједињењу Косова и Метохије са Албанијом.

Куртијеве присталице су 2005. године на згради УНМИК-а написали „Без преговора, самоопредељење!“, након чега је основан покрет тог имена, који је екстремистичким акцијама скренуо пажњу јавности.

Ова политичка организација је захтевала референдум о државном статусу, сматрајући да су преговори две стране непотребни и да су уступак међународној заједници.

Нешто дуже, карактеристично црне косе, и у џемперу са рол крагном уместо данашњег одела – тако се Аљбин Курти појављује у документарном филму аустријске продукције снимљеном у години једностраног проглашења независности Косова*.

Продуценти су га одабрали као представника алтернативне политичке сцене, па се тада 33-годишњи лидер покрета „Самоопредељење“ појављује у кадровима са младим члановима покрета који припремају летке ове организације. „Косово* остаје буре барута са лошим управљањем, незапосленошћу и сиромаштвом, рекао је он.

Курти је у то време протест исказивао и на улицама, предводећи демонстрације „Самоопредељења“ које су се завршавале сукобима са полицијом, хапшењима и великим бројем повређених.

Сам Курти ухапшен је годину дана пре проглашења независности Косова*, током протеста 10. фебруара 2007. године у којима су два демонстранта убијена. Најпре је био притворен до јуна те године, да би потом био пребачен у кућни притвор, па осуђен на девет месеци затвора.

Аљбин Курти не крије своје стремљење пројекту „велике Албаније“, у чијем саставу би поред јужне српске покрајине били и део Македоније и део Црне Горе, укључујући и његов Улцињ.

У интервјуу за босанску ТВ 1, Курти је рекао је да је „Србија највећи проблем Западног Балкана“, јер се понаша као „мала Русија, као хоботница с пипцима свуда по региону“.

Лидер Самоопредељења чак и на званичним састанцима у својим страначким просторијама тзв. косовску заставу и не користи, већ искључиво албанску. Курти се годинама залаже да косовске* власти, уместо преговора с Београдом, разговарају са Тираном о уједињењу Косова* и Албаније!

Премијер Албаније Еди Рама, поводом става о „Отвореном Балкану“ и одбијања да учествује у иницијативи изјавио је да Куртијев приступ не води никуда.

Рита Аугестад Кнудсен, супруга Аљбина Куртија, усталасала је медијску сцену у Београду када је у септембру прошле године одржана промоција њене књиге „Идеја слободе и самоопредељења“, на коју се укључила путем видео-линка.

Ова Норвежанка се иначе све ове године држала далеко од очију од јавности. Међу штурим подацима који се могу пронаћи о њој наводи се да је на позицији више истраживачице Норвешког института за међународне послове. Области којима се бави јесу, између осталог, процене ризика у вези са тероризмом, екстремизмом, радикализацијом, али и међународним правом на Косову*.

То је занимљиво ако се има у виду да је Курти 2000. године био осуђен за тероризам и рушење територијалног интегритета СРЈ.

Он  истиче да у његовој породици нема „шефа“, али, „има неку врсту самоуправе“. Како је открио, његова супруга има доста чланова породице који живе у Ослу, код којих одлазе лети, јер „лета су фантастична у Скандинавији“, док зими углавном бораве на Косову*.Курти и његова супруга доспели су у жижу приштинске јавности због њихових примања и куповине великог стана. Косовски* медији су преносили да је Ритина зарада изнад свих стандарда јужне српске покрајине. Управо тај стан вредан 400.000 евра се појавио у његовој имовини у извештају за 2019. док га у претходним није било. Курти је пријавио да као посланик годишње зарађује 19.000 евра, док је зарада његове супруге већа, 42.000 евра.  Све је брзо заташкано, као и више начетих афера када је овај политичар у питању.

Политички аналитичар из Француске Пол Антоан сматра да Запад не може више да трпи Аљбина Куртија, али да то не значи да су на страни Србије коју су бомбардовали пре 20 година и зато не могу да промене мишљење. Он је оценио да се „стање на Косову* окреће против Запада, који је веровао да државе могу вештачки да се стварају. Косово* не представља борбу за независност, то је рат за територију између Србије и Албаније. Косовски* народ не постоји, постоје само Албанци и Срби“, рекао је Антоан.

„Зато им је једини излаз да Србија призна Косово*. Ако Србија то не уради биће то пораз Запада. Србија то никад не би требало да уради. Косово* нија албанско, оно је српско“, изричит је Антоан.

А чији је Курти истурени играч, мање је важно од онога шта ће да уради и по чијим упутствима у будућности. Ако му се да прилика.

Озрен Милановић/Политика

Прочитајте ЈОШ:

Орбан први пут наговијестио могућност изласка Мађарске из Европске униjе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: