Нови сјај за милешевски штит

Почиње обнова средњовековног града Милешевца и монашких испосница. Тврђаву подигао Никола Алтомановић да би штитио задужбину Немањића. Припреме за обележавање осам векова манастира

На куле и остатке тврђаве средњовековног града Милешевца, на врху литице на улазу у кањон Милешевке, летос ће стићи археолози. Уредиће се и прилази до пет монашких испосница, међу којима је најчувенија испосница Светог Саве. Легенда каже да ју је први српски архиепископ уредио по угледу на светогорске и овде тиховао, утирући пут српској државности и духовности.

После вишедеценијског немара, власт у Пријепољу окреће лист према овом градитељском и културном наслеђу. У сарадњи са Милешевском епархијом и Музејом, уз подршку министарстава културе и туризма, баштину извлаче из таме векова и заборава и након рестаураторско-конзерваторских радова – приближиће је намерницима.

Славољуб Пушица, директор пријепољског Музеја, тврди за „Новости“ да је, после Маглича, Милешевац најочуванији, најмонументалнији и најнеприступачнији средњовековни град у Србији. Овде је, нажалост, пре пола века урађена само једна археолошка сонда, а тврђави, којој се може прићи једино са јужне стране, из села Хисарџик, прети урушавање.

– Претпоставке су да је тврђаву у 14. веку подигао Никола Алтомановић да би штитио задужбину Немањића, манастир Милешеву, као и каравански пут Дубровник – Оријент – наводи Пушица.

У оквиру припрема за обележавање осам векова Милешеве 2019. године, Општина је, према речима Вукосава Томашевића, председника СО Пријепоље, лане издвојила 300.000 динара за ласерско снимање тврђаве, а ове два милиона динара за израду пројекта заштите.

– Пет испосница, као и Савина вода, за коју многи тврде да је лековита за слабовиде, култна су места и изузетна атракција. До њих се може само козјом стазом, па уз градњу прилаза, желимо да их уредимо као што су биле у средњем веку.Намера је да цео комплекс искористимо да обогатимо туристичку понуду – наглашава Томашевић.

ОДБОР

– Милешева је светионик српске културе и историје, па ћемо ускоро упутити предлог да се формира национални одбор за прославу у ком би, поред челника СПЦ, били представници државе, културних и научних институција и општина овог дела Србије – каже Томашевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: