Одбор и црква

Црногорска власт се досјетила да у овој држави постоји канонски га православна црква. Много је то повриједило коалиционе партнере режима и многобројне мини странке које су настале у складу са начелом да свако ко је био за независну Црну Гору прије петнаест година, а има факултетску диплому, може и мора да оснује странку са собом на челу.

Јер шта је то него лицемјерје? Шта је равноправност грађана у земљи у којој се зна да су равноправни само они који не само да подржавају већ и припадају режиму?

Спомиње један од вођа Дукљана како је Црногорска православна црква „Христ“, а Ђукановић „Пилат“. Нешто ми не личи на Христову цркву организација коју ни режим Мила Ђукановића није три пута хтио да региструје. Коју не признаје нити једна канонска православна црква. Црква која има мало свештенства, а њено монаштво је непознато, вјероватно ће их напослетку и пронаћи црногорски МУП. Али, кад смо већ код Пилата. Па управо тај што мудро збори и пише у тридесет и два знака да је Ђукановићевом режиму демократску маску. Шта би било од хришћанства да су апостоли сједјели Пилату уз скут? Али какво „хришћанство“, такви и „апостоли“.

Министарка одбране Црне Горе препуна је оптимизма. Каже Црна Гора је први следећи кандидат за улазак у НАТО. Морам да питам, мада могуће је да ја нијесам толико стручан за Атлантик као госпођа Милица Пејановић Ђуришић ко све учествује у тој важној трци? На Балкану су изван НАТО-а остали Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија.

САД и НАТО су на Косову, у Македонији и у БиХ толико ангажовани да је питање њиховог приступања ствар форме. Извјесно је да Србија, која је прогласила војну неутралност и у којој огромна већина грађана има најгоре мишљење о НАТО-у, није намјерна да скоро у тај савез уђе. Слично је и са Босном и Херцеговином у којој су Срби у стању да зауставе процесе укључивања и то не само због сјећања на подлу и крваву улогу НАТО-а у хрватском походу на Републику Српску Крајину, вишедневно бомбардовање Републике Српске и напад НАТО-а на Србију и Црну Гору, већ и због тога што им заузврат нуде смањивање права и самосталности њиховог ентитета.

Пошто НАТО нема консензус ни око имена Македоније, тешко је замислити да ова држава буде скоро примљена. Остаје, дакле, Косово. Али, дозволите да примијетим, све чланице НАТО-а нијесу признале Косово као независну државу. Дакле, Црна Гора се такмичи сама са собом. Биће то тешка борба.

Прије неколико месеци објављени су извјештаји о неуспјеху кампање популаризације НАТО-а у Црној Гори. Невладине организације плаћене за то нијесу имале полицијску подршку Ђукановићевог режима. Због тога су трибине завршиле малобројном посјетом и уз обавезне провокације. Можда би било добро да овога пута из партијских, државних и европских фондова буде направљена лутрија.

Присутнима на трибинима биће подијељени лозови игре на срећу која додељује: двије хиљаде плаћених мјеста у државној управи и локалној самоуправи на премијерски потпис, пет стотина станова евроатлантске солидарности по принципу „кључ у руке база у Боку“ и наравно, посјета албанским манастирима у Републици Косова, са посебним разгледањем музеја неваспитања гдје ће бити представљено како су Срби од кнеза Војислава, Св. Саве, Гарашанина до Бориса Тадића убијали и прогонили мирне народе Илире, Дукљане, Трибале, Македонце, Келте…

Први тест ове нове политике биће парада хомосексуалаца. Мало сам забринут. Да ли се неко у власти Црне Горе пита одакле толики притисак да параде буде одржана? Како то да невладин сектор не захтијева одржавање сличног скупа у Сарајеву, Приштини или Скопљу? У реду је Будва, али зашто не и Нови Пазар и Тетово? Зашто не Тузла?

Зар велики човјекољупци не користе права мањина, па и сексуалних, само када треба оправдати неку неправду према већини? Осим ако циљ није забрана православне цркве у Црној Гори, а мислим да то много не занима наше евро-америчке пријатеље, онда је та непријатност у ствари учињена Ђукановићу. Пошто смо видјели како реагују предсједник и премијер Србије на притиске, мислим да би био ред да у духу такмичења на паради 20. октобра у првом реду буде и Мило Ђукановић. Филип Вујановић би, послије нерегуларности на предсједничким изборима када је наводно изабран, само компромитовао читаву идеју „прајда“.

Текст је објављен у дневном листу „Дан“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: