Србија пред највећим спољнополитичким изазовом: Који су наши следећи потези у јеку руско-украјинске кризе?

Држава Србија нашла се пред великим спољнополитичким изазовом узрокована украјинском кризом, која ју је довела на линију расцепа између обавеза према европском путу и очекивања Уније, са једне стране и братских и интересних односа са Русијом, са друге. У том расколу два опречна приступа руско-урајинском конфликту, Србија одолева притисцима и задржава своју неутралност, ослањајући се искључиво на начела међународног јавног права.

У околностима у којима се налазимо, који су следећи потези које у јеку руско-украјинске кризе Србија може повући?

Председник Србије Александар Вучић коментаришући притиске да се „више одреди према питању украјинско-руске кризе„, наводи да су и Украјина и Русија увек подржавале интегритет Србије. Ипак, одлазећи украјински амбасадор Олександра Александровича, изразио је очекивања да Србије осуди руску агресију.

„Имам врло прост одговор. Ми смо мала земља и не желимо да себи укидамо могућност да настављамо пријатељства с некима, а ми не одлучујемо ни на који начин о судбини Украјине… А ако је већ то тако, ја позивам господина Александровича да позове председника своје земље господина Зеленског и да га замоли вечерас да на ТВ осуди стравичну и трагичну агресију над Србијом које су спровеле САД, Британија, Немачка и друге земље. Па чим он то уради, онда ћу с радошћу прихватити позив господина Александровича и одогворити на његове молбе“, био је одговор председника Србије.

Наиме, очекивања Украјине од Србије се базирају на томе што је случаји Косова и Метохије и Доњецка и Луганска имају пуно сличности, али нису исти. Доњецк и Луганск прогласили су независност још 2014. године, а Русија је у понедељак признала њихову самосталност. Приштина је 2008. године самостално прогласила независност Косова, а убрзо га је признале највеће тадашње силе САД, Француска, Велика Британија… И док се у случају Косова и Метохије, Русија позива на поштовање међународног јавног права и територијалног интегритета Србије дотле САД у случају Крима, Доњецка и Луганска подсећа на Повељу Уједињених нација и целовитост Украјине.

Анђелковић: Србија не иде ка ЕУ без Косова*

Политички аналитичар, Драгомир Анђелковић, сматра да је Србија сад у специфичном положају ако се узме ситуација која постоји на истоку Европе – из два разлога. Први је да се већ дуго налазимо пред разним притисцима од стране Запада и научили смо на притиске.

„Нисмо у ситуацији као Мађарска рецимо, која се није сусретала са таквом ситуацијом, па сада када је притискају да се дистанцира од Русије, вероватно другачије то доживљава. Србија, опет, живи са притисцима због својих националних проблема, просто смо адаптирани на њих“, изјавио је он за Телеграф.рс.

„Друга ствар је да ти наши национални проблеми које имамо у великој мери и дефинишу наш геополитички положај. Ми имамо отворено питање Републике Српске, где је Србија, по Дејтону, гарант Републике Српске и њеног опстанка по дејтонском формату. Србија је свесна да у Српској живи милион наших сународника, а и према првом члану нашег Устава Србије, који дефинише Србију као матичну државу српског народа, одговорна за судбину Срба где год да се налазе“, рекао је он и додао да је други проблем Косово и Метохија, део наше територије који Запад нам отима, који је фактички спонзор сепаратизма, тако што је предходно извршио агресију на Србију да би нас окупирао.

„Ми, дакле, имамо два велика национална проблема са Западом, а Русија нам је, према мишљењу аналитичара, кључни фактор у одбрани тих интереса. Да нема Русије, како истичу, Косово* би већ било у Уједињеним нацијама, нико са нама не би ни преговарао, изгубили би и ову малу шансу коју сад имамо да дођемо до неког решења.

А, Република Српска би већ била угушена да Русија не спречава такве активности на нивоу УН, кроз Веће за имплементацију мира, које има врло важну надзорну улогу у БиХ“, казао је аналитичар.

Србија, објашњава Анђелковић, уколико би се определила против Русије, заправо би се определила против себе. Русија не би имала интерес да брани наше националне интересе и ми би остали и без Косова* и без Републике Српске.

„Не може се Србија окренути против Руса, јер би онда угрозила себе, за разлику од неких других држава које могу да калкулишу да ли им се више исплати да буду ближе Русима или Западу. Ми морамо да пробамо да одржимо неутралност, а ако неко на нас врши превелики притисак онда став мора да буде јасан да се не одричемо Русије јер то би за нас била национална катастрофа и капитулација. То није питање братских односа према Русији, то је питање сагледавања сопствених интереса“, јасан је.

Упитан да ли је Европска унија наш интерес, с обзиром да је Унија наш званичан правац спољне политике, Анђелковић истиче да ниједна држава није улазила у ЕУ одричући се дела своје територије.

„Свака држава која тежи уласку у ЕУ то ради са својом целом територијом. Ако би неко на власти у Србији пробао тако нешто, то би била велеиздаја, јер наш Устав врло јасно дефинише Косово* као део Србије. Значи Србија не иде ка ЕУ без Косова*, већ са Косовом*. Кад дођемо на капију Европске уније, видећемо шта ће бити. Али до сада нико није дефинисао на нивоу наше власти да се ми ради ЕУ одричемо Косова, а када би се окренули од Русије били би доведени у ситуацију фактички да га се одричемо. Отуда, Устав ипак обавезује и државне фунционере и даје одговор на питање како да се сада поставимо“, закључује Анђелковић.

Предност неутралне политике искористити за наше интересе

Геополитички аналитичар Милутин Илић подсећа да смо ми неутрална држава на Балкану, која иде ка Европској унији, али води спољну политику на четири азимута.

„Мислим да мање земље и требају тако да се понашају, јер је то у њиховом најбољем интересу. У блиској прошлости, ковид је показао предности такве политике у ад хоц ситуацији, где је, рецимо, Србија као неутрална држава налазила далеко брже и боље организационо компатибилније решење, него рецимо средњевропске земље, као што је на пример Чешка. Чеси су морали да чекају на директиву Брисела и стандардизацију заједничке спољне политике са Бриселом, која је елиминисала руске и кинеске вакцине. А Србија је имала, као неутрална, ту предност искористила веома добро и у најбољем интересу грађана“, подсећа Илић.

Србија, стога, ту предност „неутралне политике“ треба да искористи искључиво засновано на својим интересима, да сагледа своје опције, али и да, подсећа Илић, акцентује да је Русија традиционални савезник, који подржава територијални интегритет и целовитост Србије, око најрањивијег и најбољнијег питања и највеће препреке за улазак у ЕУ, Косова и Метохије.

„Косово* је према мом мишљену нелегално отето Србији. У том тренутку, са том окупацијом дела територије отворена је „пандорина кутија“ и редослед догађа који су уследили је сасвим логички повезан. У неком неутралном систему кад посматрамо можемо да поставимо питање зашто нешто може да се примени по питању Косова*, а зашто не може да се примени у случају Домбаса и Луганска, када смо већ прошли 1999. у међународном праву тај главни постулат – инструмент силе. Сада се много тога изменило – јачање Русије, те јачање Кине – и ти инструменти силе нису више само повлашћена привилегија једне стране. Требало би све да се врати у токове старог доброг међународног права, што је далеко нормалније и резумније него од механизма силе“, апелује Илић.

Аналитичар се слаже да Србија треба да одржава добре билатералне односе и са Украјином и са Русијом, да не подлегне притисцима да се определи за било коју страну, да се уздржати од сваког мешања у односе та два стварно блиска народа, који ће, по свему слутећи, доживети трагедију која је нама позната.

„У питању су исти механизми, исти мотиви, исти интереси, само што је сада пред вратима једне тако велике силе као што је Русија. Искрено се надам, кад би се неким чудом могло свести на дипломатију и разговор, да се Руси и Украјинци договоре. Украјинци су се залетели, НАТО већ има две три изгубљене кампање, у Сирији и Авганистану, и није више оно исто време. Зато би требали да поведу рачуна о својим интересима и шта је за њих тренутно најбоље“, поручује Илић.

Упитан колико дуго Србија може да одолева притисцима аналитичар сматра да је најава да ће се извршити притисак на земље које су у предприступном поступку Уније, да направе компатибилне политичке ставове и да имају заједничку спољну политику са ЕУ, изузетно велики изазов за нас.

„Пажљиво треба анализирати сваки корак, пажљиво оценити шта се добија а шта се губи, а пре свега добити јасне одговоре од ЕУ на питање шта ми добијамо тиме. Треба разговарати са свима подједнако и хладне главе и урадити оно што је у најбољем интересу државе Србије и њених стратешких интереса“, закључује Илић.

Извор: Телеграф.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: