Први мобилни рат у историји

Пише: Игор Дамјановић, политички аналитичар

Рат који је почето у четвртак између Русије и Украјине по много чему супротан је по сада примијењиваним доктринама и правилима ратовања. Попут хунске коњице, руска војска у Украјину продире у потпуно аутономним оклопним колонома, које дневно прелазе по десетине километара. Никада раније нека армија није се у оваквим размјерама и брзином одлучила за наступање, које слободно можемо рећи има карактер мобилног начина вођења рата. Уколико руска кампања у Украјини на крају буде успјешна, ово ће без сумње бити рат будућности.

Изузев региона Донбаса, гдје 8 година постоји линија разграничења, рат у Украјини се не води на фронту. Руско наступање је јединствено и неупоредиво са свим до сада виђеним и примијењим, јер аутономне оклопне колоне продиру на територију противника без утвеђене позадине. Свака колона у свом саставу има моблину болницу, довољне резерве бензина и инжењеријску јединицу. Пошто савремена борбена, захтијевају специфичније одржавање од цивилних возила, она се чешће кваре. Возила која нису у стању да се брзо поправе руске колоне углавном одбацују. Без потпуног ремонта савремено тенк тешко може да пређе преко око хиљаду километара, раније је то било још краће.

Дакле, руска борбена возила која су се нашла у посједу украјинске армије и показана на видео прилозима, прије су просто покупљена поред пута и одшлепана, него што су заробљена у боју. Посебно је упечатљиво одсуство утврђене позадине за руску војску. Тај недостатак и опасност Руси компезују моћном хеликоптерском флотом, која колонама даје непосредну подршку и штити њихова крила. Јуче су свијет обишле фотографије, око 100 руских борбених хеликоптера паркираних на аутопуту у Бјелорусији, у близини украјинске границе. Да за прво вријеме из ваздуха импровизују позадину Руси имају више него довољно ресурса.

Предуслов за успјешно вођење „моблиног рата“ постигнут је већ првог дана, када су руске Ваздушно-космичке снаге сбрисале украјинску ПВО, у чијем саставу су се налазили и хваљени системи С-300, тачније њихове прве верзије које Украјина наслиједила иод СССР-а. Хирушки прецизним ударима крстарећим ракетама Калибар онеспособљена је већина војних аеродрома и тиме је из рата избачено украјинско ратно ваздухопловство, опремљено солидним ловцима МиГ-29, Су-27 и јуришницима Су-25, такође наслиђеним из совјетског периода. Уништени су и командни центри, што је додатно отежало координацију и консолидацују украјинске одбране.

Да је небо Украјине стављено под руску контролу већ у првим сатима рата показао је чудесни десант руских падобранаца и заузимање војног аеродрома „Антонов“ (Гостомељ). Информације са терена говоре да 180 руских падобранаца већ 2 дана одолијевају противнападима елитне 4 бригаде Националне гарде Украјине, која броји 1200 људи и у свом саставу има по један један тенковски и два механизована батаљона, те артиљеријски дивизон. Руски падобрани, из легендарног рода војске ВДВ (Ваздушно десантна војска) поред Гостомеља, чуда су чинили и око Харкова, Николајева, има извјештаја да су приземљили и у Одеси, па чак и на самом Западу Украјине у Лавову и Ивано-Франковску. Информацију да о десанту ВДВ-а у Лавову објавио је јуче локални градоначелник ескртремни украјнински нациолиста Андреј Садовиј.

Снаге ВДВ-а, у жаргону познате и као крилата пјешадија, већ пола вијека способне су да падобраном спусте оклопна возила БМП. Сматрају их елитом руске војске, 1999. године управо њихови припадници, под командом Јунус Бек-Јевкурова, данашњег замјеника министра одбране Сергеја Шојгуа, заузели су приштински аеродром Слатину и ударили шамар НАТО пакту. Уочи напада на Украјину ВДВ је бројао око 45.000 активних припадника, што је за 50% више од свих 30 чланица НАТО пакта заједно, чији број падобранаца не прелази 30.000.

Главни резултат руске војске првог дана рата је што су за неколико сати потпуно збрисали украјинску ПВО, у чијем саставу су се налазили и хваљени системи С-300, који су им остали у наслеђе из Совјетског Савеза. Такође, за пар сати сви украјински војни аеродроми били су онеспособљени ракетама крстарећим ракетама Калибр. Посебна прича су чудесни падобрански десанти руске војске, од којих ће заузимање војног аеродром у мјесту Гостомељ надомак Кијева, ући у историју.

Стратешки важно за Русе је и заузмање нуклеарне централе Чернобил, која се налази на пола пута између Кијева и украјиснке границе. Нуклеарна централа, позната по експолозији реактора 1986. није у функцији од 2000, али се у њој и даље налазе складишта нуклеарних материјала који би могли да буду искоришћени за производњу неке врсте “прљавог”тактичког оружја, којим је послије Минхена пријетио сам Владимир Зеленски.

Запад је изиграо споразуме потписане са Михаилом Горбачовим, да НАТО у своје чланство неће бивше чланице Варшавског пакта. Константно је подстицао Украјину на изигравање споразума из Минска и непријатељску политику према Русију. Имајући у виду да би се слично могло десити и са Украјином, која је почела да показује и нуклеарне амбиције, навеле су руско руководство и предсједника Путина на превентивни, трагичан рат против некада братске земље.

Извор: Ало.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: