Изложба радова Моме Капора

Дан општине Врачар обележен је изложбом слика и цртежа Моме Капора „Хало Београд“. Изложба, отворена у понедељак вече у галерији Општине, има две целине – уља и цртеже на којима су портрети знаменитих личности.

Отварајући изложбу, сликар Милош Шобајић се присетио да му је Капор почетком осамдесетих отворио изложбу у Херцег Новом, а да он није био присутан.

„Данас, ево, ја отварам Момину изложбу, сада у његовом одсуству, знајући сигурно да је он овде са нама. То је извесно, пошто сваки сликар вечно стоји на мртвој стражи поред своје слике, док је ми гледамо“, рекао је Шобајић.

„Момини радови изазивају осмех на лицу посматрача, сличан оном вечном Капоровом осмеху. Његови цртежи то потврђују јер са њих зрачи ведрина, лепршави дух, али и једна доза сете, боље рећи носталгије, која је толико бучна и болна у целокупном Капоровом делу, књижевном па и ликовном. Момо је цртао оно чему је писао, а писао је оно што је цртао.“

Шобајић је истакао да му је Капор увек радо причао о томе шта црта, а баш никада о чему пише:

„Можда је то особина свих добри, писаца да не желе да причају о томе шта пишу. Кад питам Матију Бећковића шта сад пише, одговара ми: „Баш ништа, а ето кад сви пишу и ја понекад да нешто напишем.“ Кад питам Петра Хандкеа шта пише, одговара ми: „Шта те се тиче!“ А ми сликари одмах све признамо и без икакве принуде. Тако мени сликар Момо каже: „Шобаја, дођи брзо да видиш, цртам нешто фантастично.“ Ја га питам шта пише, а он ми одговара: „Баш ништа“. Претпостављам да је Момо цртао дању, а ноћу писао. О цртању је причао на сав глас, а о писању ћутао. Момо цртач и Момо писац су један исти човек који говори о носталгији преко два различита медија.“

О жељи општине Врачар да сачува успомену на познатог српског уметника говорио је председник општине Бранимир Кузмановић. Капор је са девет година дошао из Сарајева, где је рођен, у Београд, на Неимар на Врачару. Последњих петнаест година свог живота провео је управо на овој београдској општини.

„На Капоровим радовима су представљени мотиви Аде, грађанског друштва, вртешки и портрети знаменитих личности које су везане за Београд. Идеја изложбе је да подсети да су на Врачару живели и стварали најзначајнији ствараоци у нашој култури и науци, да њихово дело заиста јесте део нашег културног наслеђа и нашег идентитета“, рекла је Љиљана Капор, директорка Задужбине „Момо Капор“.

Волео живот и људе

Шобајић је рекао да се док гледа Капорове цртеже осећа као његов јунак из романа, који једног летњег дана скочи са стене у Јадран, а кад изрони бива запањен другачијим мирисима, бојама и укусима свега око њега, пошто је изронио 30 година раније, у његову младост.

„Момо је био далеко већи, далеко богатији и талентованији од оног што би данас назвали, мултимедијални уметник, и зато га волим. Он је волео живот и људе, дивио се уметности уопште и сву ту његову лепоту нам је оставио.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: