Становник Лепенског Вира у Народном музеју

фото: Танјуг - С.А.
На свечаности у Народном музеју у Београду, пред домаћом јавношћу представљено је анимирано лице и глава једног некадашњег стварног „Лепенца”, који у наредних месец дана могу да се виде на великом видео биму, али и као мала биста.
Антрополошкиња Софија Стефановић је показала новинарима и званицама како је могуће уз помоћ интеракције мобилног телефона и бима изазвати различите покрете лица и главе „оживљеног” становника неолитског насеља старог око 10.000 година.
Лице „Лепенца” је реконструисано захваљујући „МетаХјуман” технологији, коју је развила српска гејминг компанија Трилатерал, као део Епик гејмса и Анрил енџин софтвера. Пројекат је уз подршку националне платформе Србија ствара премијерно представљен недавно на Светској изложби Експо Дубаји
Креативна амбасадорка Србија ствара и идејни покретач овог пројекат Стефановић рекла је да је реконструкција урађена на основу костура број 69 из Лепенског Вира, који се издвојио по томе што је неуобичајено сахрањен седећи.
„Претпостављено је да је његова улога била специфична, да је био древни шаман. Његова добро очувана лобања је имала специфичну индивидуалност”, истакла је Стефановић.
Према њеним речима, најпре је направљена копија лобање, на основу које је урађена форензичка реконструкција изгледа, што је на крају претворено у биокинетички модел који се сада може видети у Народном музеју.
„Ова технологија има револуционаран потенцијал. Може нам помоћи да овако оживимо древне људе научно утемељено”, оценила је Стефановић.
Виша саветница премијерке Србије за креативне индустрије и туризам, која предводи тим платформе Србија ствара, Ана Илић је истакла да је „МетаХјуман” пројекат „освојио светску медијску, али и ширу јавност својим представљањем на Дубаи Експо 2020”.
„Организатори Светске изложбе у старту су нас препознали као лидере у области креативних индустрија и иновација. Представили смо се свету истичући оно највредније што имамо – памет и креативност наших људи, кроз причу о винчанској култури”, истакла је Илић, преноси Танјуг.
Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић је оценила да је сусрет са овако „оживљеним” човеком Лепенског Вира „прилика да проверимо своја виђења и доживљаје прошлости”.
Борић Брешковић је изразила уверење да је ово први у низу пројеката који представљају „невероватан спој науке и гејминг индустрије”, чиме ћемо „наставити да унапређујемо не само наша научна знања о праисторији већ и музејске поставке”.
Композитор Љубомир Николић и мултиинструменталиста и етномузиколог Бојан Милинковић су присутнима приредили мали концерт свирајући на реконструисаним праисторијским инстурментима, од којих неки датирају од пре 19.000 година.

Прочитајте ЈОШ:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ovajmi vise lici daje izašao prije iz nekog salona lepote nego iz nekog rita u slivu dunava.