Промоција Лекићеве „Историје Италије“ на Цетињу
1 min readСиноћ је на Цетињу у Војном дому представљено двотомно дјело Миодрага Лекића „Историја Италије (oд Кавура до Монтија)“ , чији је издавач „Дејли прес“.
О књизи су говорили књижевник Балша Брковић, Бобан Батрићевић и аутор Миодраг Лекић, док је програм водио глумац Славиша Чуровић, који је публици читао и изабране дјелове из књиге.
„Историја Италије“ је из штампе изашла 2011., на 150. годишњицу од оснивања Италије и привукла пажњу и стручне и лаичке јавности.
Првобитно замишљена као историја италијанске дипломатије, по признању самог аутора, на крају је ипак добила много шири оквир разматрања, па се таквом синтезом хронологије више аспеката друштвеног живота од 1861. до 2011. године, на прави и вјеродостојан начин читаоцима приближава, не само сувопарни историјски факти, већ и дух и менталитет народа државе о којој је писано.
Књижевник Балша Брковић је изразио задовољство што се публици може обратити испред издавача овог дјела, сврставајући аутора у врсног приповедача, вриједног истраживача, а надасве у дипломату који припада правој вертикали европске дипломатије у најбољем смислу, што је по Брковићевим ријечима, немогуће наћи у данашњој дипломатској номенклатури Црне Горе.
- Када сагледате галерију ликова који су стварали и градили италијанску државу, Гарибалдија, Вердија и остале великане описане у овој књизи, онда напросто схватите колико ми гријешимо када посматрамо историју само као терен који креирају политичари и ратници. У овој књизи аутор дочарава све слојеве и димензије које чине атмосферу једног друштав, суптилно наглашавајући ту другу димензију историје – казао је Балша Брковић, изражавајући наду да ће доћи вријеме и да се о историји Црне Горе испише слична историја.
Историчар Бобан Батрићевић је запазио да у Црној Гори постоји велико занимање за Италију и да од иностраних земаља само Русија можда има привилегованији статус, кроз велико занимање народа за њену историју и културу.
- У овом дјелу се сусрећемо са бурним догађајима италијанске историје и свим оним турбуленцијама кроз које је та држава прошла у својих 150 година постојања. У њој ће свако наћи обиље података, не само из политичке, већ и из културне и економске прошлости Италије. Пошто је у питању синтеза и преглед италијанске историје, не можемо рећи да књига доноси нека нова и провокативна тумачења, али нам даје много тога што домаћа литература није имала до сада, – казао је Батрићевић, дајући овом дјелу карактер уџбеничке литературе.
Цетињска публика је потом чула излагање аутора овог дјела Миодрага Лекића, који је констатовао да је „Италија културна суперсила свијета“.
Пошто је испричао укратко фазе у њеној 150-годишњој историји, обрађених у књизи, осврнуо се и на додирне тачке Црне Горе и Италије, апострофирајући личност последње италијанске краљице Јелене Савојске.
- Било ми је изузетно угодно да на сваком кораку срећем доказе љубави и поштовања Италијана према својој краљици, поштовања које је превазилазило поштовање према владајућој кући Савоја. Много је градова у којима централне улице носе њено име, потом болнице, школе… Замислите само да је у Месини, на Сицилији 1961. године подигнут грандиозан споменик „ређини Елени“ и то у Републици Италији која је законом укинула монархију и забранила повратак династији, па нека то буде најбоље поткрепљење овога што сам говорио.
Лекић се осврнуо још на неке личности заједничке историје, завршавајући причом о Стевану Петровићу, недавно преминулом познатом италијанском новинару, који је као дијете одређен од италијанске окупационе власти да буде претендент на престо Црне Горе и којег је надахњујућа и необина животна судбина водила кроз усуде турбулентне историје Италије.
Уз обећање да ће његову животну причу и лични сусрет у Риму испричати ових дана у ауторском тексту у дневним медијима, Лекић је завршио своје обраћање.
Успјешно књижевно вече окончано је аплаузима задовољне цетињске публике и дужим задржавањем аутора и публике у неформалном разговору и потписивању примјерака представљене књиге.
Покушај „диверзије“ огледан у отказивању раније предвиђених простора за промоцију, као да су дали додатни подстрек публици и говорницима да промоција протекне у доброј атмосфери.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
KNJIGE SAM PROČITAO JOŠ KA DA SU IZAŠLE IZ ŠTAMPE , NA LEKIĆA JE POTREBNO DA SE UGLEDAJU OVI NAŠI „ISTORIČARI “ KAKO SE KNJIGA POŠTENO PIŠE I S LJUBAVLJU O ZEMLJI U KOJOJ JE BIO DIPLOMATA I RADIO KAO PROFESOR UNIVERZITETA . ISTORIJA SE PIŠE ISTINOM I ČINJENICAMA KOJE SU NESPORNE . KNJIGE SU NAPISANE VRHUNSKIM STILOM I PISMENOŠĆU . POKAŽITE JOŠ JEDNOG DIPLOMATU KOJI JE NAPISAO ISTORIJU ZEMLJE U KOJOJ JE SLUŽIO SVOJOJ DOMOVINI IAKO ITALIJA NIJE NIMALO BILA BLAGONAKLONA PREMA JUGOSLAVIJI U TO VRIJEME , ALI ON JE NAPISAO KAO SVAKI POŠTEN ČOVJEK ISTORIJU ITALIJE BEZ MRŽNJE I POLITIČKE ODBOJNOST ZBOG NJIHOVE AGRESIVNE NATOVSKE POLITIKE KOJA NAM JE DONIJELA SAMO NESREĆU . LEKIĆ JE POKAZAO SVOJIM PISANJEM VISOKI STEPEN KULTURE ,OBRAZOVANOSTI II POLITIČKOG POŠTENJA .
je li prodao koju knjigu?
Vrlo vazno ,skandirao je jednom prilikom jedan Cetinjanin,a bilo je pred prvu poejetu Tita Cetinju ,narod je skandirao “ Tito Blazo“ a on sa ironijom „Vrlo vazno“
Pogotovo za nas Srbe vlo vazno i mjesto ali i knjiga o ucesnicima ne treba trositi rijeci.
onaj BALAVI sin presličara iz TG, priča o njemu kao da je nobelovac, jeste diplomata ili političar ali ne treba mu knjiga da je PRODAJE kad dobro zna KO POŠTENO RADI JEDVA ŽIVI
Да ли знате нешто о промоцијама по осталим градовима? Никшић, Подгорица?
Најискреније честитке за господина Миодрага Лекића!
Човјек – институција! Свака част!
Скуп братства и јединства! Под паролом ,,сви смо ми опозиција“!
Balša Brković u svim vodama pliva!
Било би добро да овај човјек ипак остане хроничар и писац, политика ће га опрљати и уништити.