Биковић: Велика цензура личи на дешавања пред Други свјетски рат

У демократском друштву, за које сам био увјерен да ипак преовладава у свијету, дијалог је неопходан. Предуслов за дијалог и за решење било ког проблема је спремност да се чује и друга страна. Цензура није одговор, она говори о неспремности за дијалог и мишљење друге стране, можда чак и о неком страху који се иза те неспремности крије.

Овако познати глумац Милош Биковић за Спутњик коментарише цензуру и блокаде с којима се суочавају руски медији широм Запада.

Биковић сматра да су санкције које су погодиле руске умјетнике, спортисте, научнике, студенте, па чак и мачке, не само бесмислене и апсурдне, већ и опасне.

– Ако се забрањују чак и умјетници који су умрли пре 200 година, а дио су свјетске културе, ако се укида Чајковски, Достојевски, а на радњама могу наћи натписи да се забрањује улаз Русима, онда је то веома опасно и подсјећа на вријеме лудила пред почетак Другог свјетског рата и на све оно што се у том рату дешавало после– прецизира глумац за Спутњик.

Он је додао да је прерано прогнозирати у којој мери ће новонастала ситуација утицати на његову каријеру коју већ годинама успјешно гради у Русији.

Као један од првих који је на друштвеним мрежама злоупотријебљен лажним вијестима, Биковић сматра да данас не само умјетност него све на свијету може бити злоупотребљено.

– Да, у данашњем свијету све може бити злоупотријебљено. Количина тачних информација и дезинформација којима смо засути је, чини ми се, подједнака. Снага и моћ умјетности лежи у томе што она, уколико је права, опстаје, траје и надживљава све кризе, режиме, системе и савезе. Права умјетност једноставно кореспондира са савјесношћу, макар смо то кроз историју људске цивилизације могли и видјети и научити. Сама чињеница да се умјетност цензурише и да је се плаше, довољно говори о њеној снази– закључио је Биковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: