Санкције Св. Петру Цетињскоме

Пише: Максим Драшковић

Кад се овако однарођена и обезбожена, мала и грешна Црна Гора, дрзне да уведе тобож неке казнене мјере и ојуначи се да дисциплинује велику и братску Русију, као онај који некоме није, не ни до кољена, него ни до опанка – онда је то као кад просјак и гологузи биједник каже своме добротвору да, ако се одмах не дозове памети, неће од њега тражити и узимати милостињу. Или, једнако тако, као кад у оној народној причи неки богаљ, који је без обје ноге, припријети некоме горостасу да ће га, ако не слуша, исти час ногом у задњицу.
Може ли се како друкчије ово лудило залуђених и умоболних лудака и грешника објаснити? Ако ријеч санкције, поред осталог, значи – учинити нешто или некога светим – онда су, не Црногорци, већ они који, нажалост, представљају Црногорце, учинили управо супротно – обесветили су и Црну Гору и Црногорце, и, што је највећи гријех, свети аманет Светога Петра Цетињскога, који је проклео сваког Црногорца и Брђанина који се одрекне једнородне и једновјерне Русије.

Не знам само, куд ће они с клетвом прађедовском и с чим изићи пред Светога Петра, у којега се, кад им за шта политички устреба, свако мало богохулно и лажно заклињу и на Њега позивају?
Нијесу ово санкције Русији, него нама самима – да ишта знамо. Не уводи санкције другоме онај што их не може увести ни у сопственој кући. Онај што се и с њим и с кућом село (мафија) пита. Онај што хоће да се зове мачор, а мишеви му по кући вршљају и коло воде. За тако нешто, Црна Гора је исувише мало село да би наудила моћној Русији. Више би Русију погодило да јој моје Веље Дубоко уведе санкције, него што их је увела Црна Гора. Знала би макар ко јој их уводи.

Више би јој недостајала љепота вељедубочких планина и планинских језера, у којој сваке године туристички ужива, него билатерална сарадња с министром вањских послова, што га је ни крива ни дужна, а жалосна и тужна, запало да брука честиту и традиционалну Црну Гору.
Тешко нама како нам је „заблаговијестило“. Постао нам ближи Запад од Истока. Више слушамо Ескобара и Лајчака од Светога Петра и предака. Изгоресмо за све трулијом и порочнијом европском заблудом. Тражимо да нас приме у сопствену кућу – условљавају да не будемо оно што јесмо и они који јесмо.Заведени за Голеш планину, умјесто слободара и дичних потомака, постали смо робови и слуге „бича свијетскога“ и застиђе својих предака. Умјесто вјере у Бога и своје светиње, вјерујемо и срљамо у неморал и изопаченост људских и божјих вриједности, у противприродност и разврат.
Остаје нам једино нада да ће мајка Русија схватити да јој санкције не уводи Црна Гора Светога Петра Цетињскога, већ шачица пролазних отпадника, што брука свете гробове својих предака.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: