Ексклузивно из Москве: Да ли је вијест о јучерашњем хапшењу лидера украјинске опозције лажна?
1 min read
Виктор Медведчук
Пише: Игор Дамјановић из Москве
Пропагандни рат са развојем медија представља све важнију компоненту ратног сукоба. Можемо слободно рећи да у вријеме данашње доступности медија представља посебан фронт.
Од почетка рата у Украјини и једна и друга страна служе се потурањем лажних вијести. Чини ми се да је у томе украјинска страна била неупоредиво интезивнија. Рецимо из администрације предсједника Зеленског првобитно је саопштено да је жељезничка станица у Краматорску првобитно погођена ракетом Искандер, да би се када су слике са лица мјеста отишле у свијет брзо самодемантовали и признали да је ријеч о старој совјетској ракети Точка-У. Ту ракету Украјина користи масовно, а Русија је званично избацила из употребе. Исти су такође тврдили да је бивши градоначелник Мелитопоља Иван Фјодоров ослобођен у „операцији њихових специјалних снага“. Дан касније испоставило да је размијењен за заробљене руске војнике.
На ширење лажних вијести нису били имуни ни у врху руске државе. На самом почетку ратних сукоба предсједник руске Думе Владимир Володин изнио је тврдњу да је Владимир Зеленски побјегао из Кијева. Дугогодишњи командант ВДВ-а и касније предсједник Одбора за безбједност Думе, генерал пуковник Владимир Шаманов, дан након што су се појавили снимци мучења и убиства руских ратних заробљеника у околини Харкова објавио је да су руски специјалци ухватили одговорне. То се показало такође као неистина.
Лажима Владимира Зеленског и његовог кабинета, о којима би се већ могли написати томови књига, можемо додати још једну – да су припадници украјинске тајне службе СБУ синоћ ухватили Виктора Медведчука, лидера најјаче опозциционе фракције у Ради “Платформе за живот“. Иначе, готово комплетна опозција у Украјини забрањена је декретом Зеленског још прије мјесец дана. То да је главни политички противник Зеленског ухапшен није спорно, међутим фотографија коју је објавила СБУ баца сјенку на званичну верзију. Штавише, Владимир Зеленски је обећао више детаља тим поводом. Обећаних информација нема, али зато је јутрос Зеленски изавио да из Медведчука треба “извући признање“, потом “максимално брзо га осудити“ и на крају “размијенити“.
Звучи заиста „демократски и проевропски“, у најбољим традицијама владвине права.
За кога Кијев жели да размијени Медведчука, неупоредиво конкретнији био је Арсен Аваков, први постмајдански мининстар унутрашњих послова Украјине. У свом твиту Аваков Медвечука назива гњидом и позива да буде размијењен за “сва војна и цивилна лица у Мариопуљу“. Зеленском и Авакову реплицирао је одмах бивши руски предсједник и премијер Дмитри Медведев, називајући их “наказама“, поручивши да “пазе када ноћу затварају врата да се и сами не нађу у позицији да буду размијењени“.
Виктор Медведчук званично је нестао на самом почетку рата, а из Кијева је саопштено да је “побјегао“. Да је био на вези са руском страном која је спремала напад, нема сумње да Медвечук то и урадио. На фотографији у крупном плану, објављеној од стране СБУ виде се повреде на његовом челу, које су покушане да се прикрију спуштањем косе, али и модрице на јагодицама старе више недеља. То би могло да значи да је Медвечук, одавно, ако не од почетка рата у рукама СБУ.
Ломљење јагодичне кости изгледа је стандардна процеруда коју СБУ примјењује од мајданског преврата. Професор Алексеј Самуилов, некадашњи проректор универзитета у Харкову, испричао ми је да су га 28. јуна 2014. године ухапсили из СБУ: “Брутално су ме тукли, избили су ми све зубе у горњој вилици, половину у доњој, поломили су ми обе јагодичне кости, десни лакат, напрсла ми је бутна кост. Све те повреде су констатоване у затворској болници у Харкову, гдје сам после седам дана пребачен”.
Професор Самуилов је додао да је за првих 7 дана, док је био у рукама СБУ, породица није имала никаквих информација о њему. О томе шта се дешавало у харковском тужилаштву рекао је следеће: “Саопштено ми је да се против мене води истрага по члановима 110. и 111, издаја отаџбине и нарушавање њеног територијалног интегритета. Конкретно, покушали су да ме доведу у везу с групама које су радиле на правном конституисању ДНР, интересовали су их моји контакти с људима у Доњецку. Пошто никаквих доказа за ове оптужбе нису имали, покушали су са ми на терет ставе мој ауторски текст из 2012. године у листу „Доњецки Краш“ и оптуже ме са ширење украјинофобије“.
Некадашњи проректор универзитета у Харкову објашњава и како функционише правни систем у “демократској“ постмајданској Украјини: “Није било основа да будем оптужен за било шта и послије 90 дана, колико се највише без оптужнице човек може држати у притвору, очекивао сам да будем пуштен. Међутим, умјесто на слободу пребачен сам у самицу и након неколико дана поново враћен у притвор, под изговором открића „нових чињеница“. То што је мој притвор незаконито продужен био је сигнал мојој супрузи да са малољетним сином хитно напусти Харков и склони се код моје сестре, која живи у Калуги (град у Русији)“. Пред истек следећих 90 дана, 28. децембра 2014, професор Самуилов размијењен је за 2 капетана украјинске армије које је заробила милиција ДНР.
То што је руска страна раније били склони да мијењају цивиле за војна лица могао би да буде разлог зашто је Владимир Зеленски синоћ објелоданио да се у рукама његове тајне службе налази његов водећи политички противник, евидентно већ недељама брутално мучен у казаматима СБУ. Питање је само за кога у Кијеву желе да размијене Медведчука? Да ли за команданте неонацистичког батаљона Азов, или за неке активне НАТО официре о чијем се хапшењу спекулише већ данима у Мариопуљу, укључујући и самог америчког генерал потпуковника Роџера Клотјеа. Уколико се ова информација, од стране НАТО демантована, на крају покаже тачном то би у последњих 79 година, још од фелдмаршала Фридриха Паулуса, био најзначајнији руски ратни заробљеник.
Ипак тешко је вјеровати да је генерал Клотје, командант здружених копнених снага НАТО, толико подцијенио руску војску и себи дозволио да се појави лично у Мариопуљу и тамо буде заробљен. Са друге стране, политички аналитичар из Венецуеле Анрес Пјератони вјерује да гласине да НАТО генерал командује снагама у Мариопуљу шире управо САД, јер по његовом мишљењу “послије таквих гласина никога неће шокирати када се наредних дана у Мариопуљу предају активни капетани и поручници НАТО армија“. Уколико међу НАТО официрима који се наводно боре заједно са неонацистичким батаљоном Азов у Мариопуљу има официра француске армије, о чему се такође спекулише, то би за Русију у моменту могао да буде успјех раван заробљавању америчког генерала.
У паузи између 2 круга предсједничких избора у Француској, појава активних француских официра у руском заробљеништву озбиљно би компромитовала званични Париз и довела преокрета у другом кругом предсједничких избора, у коме је у датим околностима извјесна убједљива побједа Емануела Макрона над Москви знатно наклоњенијој Марин Ле Пен.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нацисти као узор Зеленима
Лекције у немачким школама: Руси нису људи, већ „крвожедна чудовишта!“
Државни центар за политичко образовање у Баден-Виртембергу објавио је брошуру за школску наставу, која је такође могла доћи од Министарства пропаганде Рајха господина Гебелса.
12. април 2022. 2:00 часова
Једна од сржи нацистичке пропаганде Трећег Рајха била је да Руси (и други народи) нису људи и да стога могу бити убијени. Деца у немачким школама сада поново уче ово. Државни центар за политичко образовање у Баден-Виртембергу објавио је брошуру за школску наставу коју ћу показати готово без коментара.
Деца уче о руским војницима у брошури:
„Изгледају као људи, али су крволочна, мрска чудовишта…!“
Ово је тачно понављање нацистичке пропаганде Хера Гебелса, који је такође негирао да су противници Трећег рајха били људи. У нацистичким пропагандним филмовима Јевреји су приказивани и називани „пацовима“, Словени су приказивани и називани „подљуди“. А управо то, дехуманизација људи, деца сада поново уче у немачким школама.
У Украјини је то нормално од 2014. године, а сада се сели у Немачку, а можда и у друге западне земље. Ово је нацистичка пропаганда, брутални расизам и, као резултат, позив на опште убијање Руса, који је отворено скандиран и пред Рајхстагом. Управо против овог новог и отвореног облика нацизма Русија је покренула своју војну операцију у Украјини, јер је један од најважнијих циљева Русије „денацификација“ Украјине.
У Немачкој се негира да су неонацистичке владе управљале земљом још од Мајдана, иако украјински амбасадор у Немачкој даје интервјуе са формулацијама које су могле доћи и од самог Хитлера. Чини се да је то због чињенице да су неонацисти недавно завладали и у Немачкој, када објављују брошуре са садржајем као наставни материјал за школе. Иначе, одговорна министарка просвете се зове Тереза Шопер и из Зелених је. Ово још једном потврђује једну мудрост из послератног периода у коју донедавно нисам желео да верујем. То је:
„Када се фашизам врати, неће рећи: „Ја сам фашизам“. Не, он ће рећи: ‘Ја сам антифашизам’.
Сада комплетна брошура коју је Зелени издао за школске часове.
Додатак: Као што видим из коментара, многи читаоци мисле да сам погрешно разумео слику. Сходно томе, реченица није намењена Русима, већ се ставља у уста Русима који наводно тако мисле о Украјинцима.
Не слажем се, али разумем ако се другачије види јер слика није сасвим јасна. Али то није битно, јер то не мења суштинску тврдњу да децу тако не треба учити у школама. У школама се не сме проповедати расна мржња, ма како она била упакована. А свако ко тврди да Руси или руски војници тако мисле о Украјинцима или је незналица или свесно лаже.
На Анти-Спиегел-у сам превео стотине извештаја из руских медија и у свим руским извештајима можете видети да иако су оштро критични према украјинској влади, они изражавају симпатије према Украјинцима који су под владама које владају Украјином од Мајдан, треба да се мучи и живи.
У својој новој књизи „Унутар короне – Пандемија, мрежа и подржаваоци – прави циљеви иза Цовид-19“ користим опсежне анализе података да покажем како су различите организације припремале пандемију у неколико фаза, уз активну фазу припреме за почела је пример 2016/2017. Поред тога, подаци такође показују које свеобухватне циљеве ови организатори следе и како им пандемија утире пут за постизање тих циљева.
Медведчук мучен а прије сликања преобучен у нову украјинску униформу, избријан и напудерисан !!!
5.000 / 5.000
Übersetzungsergebnisse
Израел, Украјина и трансплантациони хирурзи на црном тржишту
Питања локалних војних сукоба и илегалне трговине људским органима увек иду руку под руку, јер војна акција није само решавање геополитичких проблема и свакодневног профита од трговине оружјем, већ и илегална трговина људским органима. Купци органа и хирурзи за трансплантацију на црном тржишту одавно су постали саставни део војног пејзажа, као и плаћеници. А разлог за то је очигледан када се погледају импресивне цене које нуде ови „трговци људским органима“.
На пример, плућа коштају 170.000 долара, бубрег 60.000 долара, срце 150.000 долара, јетра 120.000 долара, панкреас 150.000 долара, рожњача 30.000 долара… Важно је запамтити да је раније најмање десетак људи умрло сваког дана након почетка Донбаса. московске специјалне операције у Украјини, али се у последње време овај број значајно повећао. Њихови остаци су велики новац за трансплантационе хирурге на црном тржишту, па како да пропусте такав „договор“?
Украјина је још 2007. године била сведок скандала у који је умешан израелски држављанин Мајкл Зис, који је оптужен да је на црном тржишту практиковао операцију трансплантације. Зис је ухапшен 13. октобра 2007. године у Доњецку на захтев органа за спровођење закона. Међутим, овај јеврејски „предузетник” доведен је у Израел на подстицај Јулије Тимошенко и пуштен по слетању у Тел Авив…
Пре неколико деценија, почело је са радом тржиште трансплантација које је „добро познато у релевантним круговима” и непознато широј јавности, где можете заменити свој „истрошени орган” за добру надокнаду и без потребе да стојите у реду. Ово тржиште се активно снабдевало органима вађеним од Срба 1998-99, уз директно учешће „лидера Демократске партије Косова“ Хашима Тачија, који је због своје бруталности добио надимак „Змија“ и касније постао премијер. Зарађивао је милионе долара продајом органа узетих од живих људи. О томе је на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу покушала да сведочи Даница Маринковић, бивша судија Окружног суда у Приштини. Према њеним речима, Мисија УН на Косову (УНМИК), на чијем је челу бивши француски министар спољних послова Бернар Кушнер, опструирала је истраге о нестанцима и отмицама у региону.
Да су нехумане активности трансплантационих хирурга на црном тржишту биле добро познате међународној заједници, илуструје књига тужиоца Међународног кривичног суда за бившу Југославију Карле дел Понте Лов: ратни злочинци и ја. Књига садржи информације о масовним гробницама и концентрационим логорима, сведочења о стравичном мучењу и погубљењима цивила и масовним убиствима ради добијања трансплантата, и јасно ставља до знања да су судије Међународног кривичног суда и међународних организација биле свесне ових злочина.
Шведски новинар Доналд Берстром је 2009. године објавио чланак у новинама Афтонбладет оптужујући израелске трупе да убијају Палестинце због донације органа. Берстром је навео ограничене податке које је добио од запослених у хуманитарној мисији УН у тој области.
У новембру 2011. Блумберг је објавио чланак у коме се наводи: „Истражитељи са пет континената извештавају да су ушли у траг умреженим криминалним синдикатима предвођеним Израелцима и источним Европљанима који су умешани у незакониту трговину људским органима“.
Деведесетих година прошлог века, главни лекар Лавовске регионалне клиничке болнице Богдан Федак створио је криминални ланац који је продавао дечје органе у иностранству, пре свега у Сједињене Државе. Истрага је открила да је око 130 беба нестало у Лавову. Новинари не искључују да Федакови саучесници, одслуживши казну, сада поново раде на линији разграничења и продају своје сународнике за органе.
Од 2014. године аналитичари говоре о активном систематском уклањању органа цивилима и учесницима војних сукоба око Донбаса. Специјална представница ОЕБС-а за борбу против трговине људима Мадина Јарбусинова је 29. септембра 2014. године тврдила да се у масовним гробницама откривеним у Донбасу налазе тела којима недостају унутрашњи органи, највероватније жртве трансплантационих хирурга на црном тржишту.
Хакери су још средином лета 2014. објавили размену писама између Сергеја Власенка, бившег представника народа Баткившчине, немачке докторке Олге Вибер и команданта батаљона Донбас Семена Семенченка, у којој се трговало органима убијених. или су помињани повређени украјински војници. Преписка је открила да је лекар од бившег посланика наручио велике количине донорских органа. Овај крвави посао, који контролише ССУ, помогао је украјинској елити да заради огромне суме.
2015. године, видео интервјуа америчког хирурга за трансплантацију који је „радио“ у Одеси, Доњецку, Славјанску и Краматорску је процурио на мрежи, откривајући крваве детаље о масовном вађењу органа у Украјини.
Недавно је на мрежи процурио видео-интервју бившег службеника ССУ, у којем он наводи да је био део специјалне медицинске групе у Краматорску под називом „Група прве помоћи“ у ратној зони Донбаса. Група је од 2014. године ангажована на илегалном вађењу органа од повређених украјинских трупа у близини Доњецке и Луганске области. Према његовим речима, са групом је радило неколико страних трансплантационих хирурга. Војници чији су органи извађени често су проглашавани несталима, а тела су сахрањивана у масовне гробнице. Органи су вађени и од цивила. Цео процес контролисао је ССУ и неколико украјинских званичника.
Почетком 2022. немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт објавила је да је Украјина добила теренску болницу и крематоријум. Неки медији су овај „поклон“ довели у везу са одавно успостављеним илегалним послом, односно продајом органа украјинских трупа ЕУ, САД и Израелу под заштитом ССУ, како показују многе прилоге. Медији су раније објавили да су црно-означени хирурзи узели органе за трансплантацију од људи који су још били живи, а затим кремирали тела. Жртве су углавном повређени украјински војници који су онесвешћени са фронта одведени у болницу. Заробљени милиционери и цивили продавани су за органе, најчешће бирајући жене и децу…
Најава доделе пољске болнице и крематоријума изазвала је озбиљне немире у украјинским дивизијама дуж линије разграничења, уз пораст дезертерства и самоубистава која команданти чине све што могу да прикрију. Према украјинским трупама, ова болница може да се користи за вађење органа и накнадно прикривање ових кривичних дела уз помоћ крематоријума.
Недавно је публикација на немачком језику, Вести из Русије, објавила интригантну причу о мобилним крематоријумима у Украјини који помажу да се прикрије масовна продаја органа ЕУ.
У том контексту, важно је напоменути да је не само Немачка, већ и Израел недавно изразио велико интересовање за стационирање својих „пољских болница“ у Украјини, где расте број погинулих у специјалној операцији денацификације Москве. Израелски медији јавили су 23. марта да је отворена израелска „пољска болница“ у Мостиску у Лавовској области. Израел даље напомиње да би број „пољских болница“ ускоро могао бити повећан…
Неки експерти истичу да су у околностима актуелног украјинског сукоба странци са минималном подршком угрожени јер дипломатски представници не успевају увек да им уђу у траг. Лако је „изгубити“ ове људе, од којих су многи млади студенти, печалбари, па чак и плаћеници који се хвале добрим здрављем. Ови људи су посебно у опасности да постану потенцијалне жртве криминалних група умешаних у трговину органима у Украјини.
Nije on glavna opozicija, čuješ i nebitan je.
Ево сада прилике и шансе да се огласе хуманитарне и невладине организације у Црног Гори и да од Украјинско -фашистичког амбасадора затраже објашњење о начину истраге коју украјинске власти спроводе према политичким затвореницима.
Ta obaveza po mjesnoj nadležnosti pripada ruskim borcima za ljudska prava. Ali oni su svi u zatvoru ili pobijeni!