Митрополија: МУП поново бахато и незаконито насрнуо на свештенство
1 min read
Министарство унутрашњих послова Црне Горе поново је насрнуло на свештенство Српске православне цркве у Црној Гори газећи, по ко зна који пут, бахато и све скандалозније, под исконструисаним ”безбједносним изговорима”, основна људска и вјерска права наше сабраће, посебно парохијских свештеника, саопштило је свештенство Митрополије црногорско-приморске.
“Послије познатих случајева безаконог процесуирања пароха паштровско-тудоровићког протојереја Синише Смиљића и седморице свештеника Епархије милешевске из града Пљеваља, те пароха пођанско-сасовићког свештеника Александра Папића из Херцег Новог, и својеврсног злостављања и њих и њихових породица, након вишегодишњих неуспјелих покушаја истог Министарства да протојереју- ставрофору др Велибору Џомићу, пароху подгоричком и професору правних наука, ускрате боравак у Црној Гори, свих изреда оспорених одлукама Управног суда Црне Горе, поменуто Министарство донијело је извршно рјешење да до вечерас отац Велибор мора да напусти територију Црне Горе”, истакли су у Митрополији.
Из Митрополије су оцијенили да су околности под којима је полиција, по наредби министра Рашка Коњевића, настојала да Џомићу уручи позив за преузимање правоснажног рјешења о његовом фактичком изгону из Црне Горе, до сада ипак најскандалозније.
“Мимо законом предвиђеног поступка и добрих људских обичаја, полиција се у петак ноћу 6. фебруара 2015. усудила да дође на сама врата стана проте Велибора и оставивши позив на вратима, покушала да га тако примора да током викенда (у нерадне дане) дође у полицију и ургентно прими позив и приступи извршењу наложенога”, нагласили су из Митрополије
Свештенство МЦП-а је подсјетило да се Џомић који већ 22 године непрекидно живи и службује у Црној Гори, као један од најугледнијих свештеника Црне Горе и шире, оптужује притом да је ”један од организатора протеста поводом посјете вицепремијера Косова Хашима Тачија Црној Гори” (што представља ноторну лаж), да ”нарушава међувјерски склад”, да је ”прије седам година подстицао демонстранте да током протеста опозиције против признања Косова запале Скупштину” (што је такође доказано као лаж), као и да се ”бори против одлуке Владе Црне Горе да призна Косово”.
“Овим и оваквим политикантским флоскулама и оцјенама, у случају оца Велибора Џомића, МУП у суштини покушава да инкриминише оно иза чега стојимо и ми, његова сабраћа свештеници и монаштво и вјерни народ цијеле наше Митрополије – љубав према истини и правди, вјерност завјетном косовском насљеђу Петра Другог Петровића Његоша и краља Николе”, наводи се у саопштењу Митрополије.
Свештенство МЦП-а је истакло да су крајње забринути, те да једнодушно и најодлучније, устају у одбрану људских и професионалних права Велибора Џомића и његове породице, угрожених вишегодишњим насиљем МУП-а.
“Позивајући одговорне да одустану од даље злоупотребе власти и политичког прогона правдољубивог проте Џомића, дајемо подршку Правном савјету Митрополије црногорско-приморске у његовој ријешености да, као и до сада, искористи све законом предвиђене могућности да се овакво поступање једног партијски узурпираног и острашћеног државног министарства коначно заустави и да се престане са међународним срамоћењем Црне Горе. Ми, пак, свештеници са терена учинићемо све да наш сабрат и његова породица остану у Црној Гори”, закључило је свештенство МЦП-а.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Спаси Господе многострадални род твој србски.
Спаси Господе слугу твога свештеника Велибора и подај му снаге да издржи искушења.
Спаси Господе отпалу браћу нашу и подај им да сагледају грије своје.
Vladan Jovanović: Rađanje balkanske Kolumbije
Privodeći kraju istraživanja u Arhivu Jugoslavije naleteo sam na feljton „Rana Balkana“ francuskog publiciste Albera Londra iz 1931. koji je objavljen u vodećim pariskim listovima, a koji je, s obzirom na izrazito projugoslovenske stavove autora, prevela i tadašnja beogradska Politika. Radi se o tekstu zasnovanom na „terenskom istraživanju“ Londra koji je izvesno vreme proveo u Bugarskoj, u želji da otkrije mehanizme finansiranja VMRO. Jedan od njegovih glavnih zaključaka poslužio mi je kao motiv da istražim pitanje opijuma i u međuratnoj Jugoslaviji.
Nije mi bilo potrebno puno vremena da na osnovu dostupnih podataka o produkciji i izvozu izračunam kako su proizvođači opijuma u Povardarju između dva svetska rata zadovoljavali 43% potražnje legalne svetske prerađivačke industrije, dok je kasnija tursko-jugoslovenska kooperacija pokrivala čak 80% svetskih potreba!
(…) Prvi statistički podaci govore da je 1880. u dolini Vardara proizvedeno 70 tona, da je samo 1893. preko solunske luke izvezeno 19 tona, a da je naredne godine proizvodnja dosegla 79 tona sirovog opijuma. U tadašnjoj Osmanskoj carevini samo je na prostoru Povardarja uzgajano 28% celokupne turske proizvodnje, mada je još tada zapažena navika proizvođača da težinu robe povećavaju raznim dodacima, dodavanjem prženog hleba, žumanceta, kuvanog skroba i slično.
(…) Opijumski odsek Privilegovanog izvoznog društva (PRIZAD) sa sedištem u Beogradu bio je zadužen za otkup opijuma od makedonskih proizvođača. Ekspertiza je u početku vršena u Beogradu, sve dok hemijska laboratorija pri skopskom Institutu za tropske bolesti nije osposobljena da izdaje validne izvozne sertifikate.
Prema tvrdnji sofijskog lista Makedonija, osnivanje pomenutog privilegovanog društva imalo je za cilj da sav izvoz poljoprivrednih proizvoda (uključujući i opijum) stavi u državne ruke. Na čelu njegove skopske filijale stajao je beogradski trgovac Davidović, a u upravi su sedeli ambiciozni kolonista i novopečeni industrijalac Boško Žerajić, kontroverzni direktor Saveza agrarnih zadruga Vaso Šaletić, trgovac i političar Milan Čemerikić i prizrenski “srboman” Patrnogić. Sektorom za opijum formalno je rukovodio Dimitrije Krajničanac ali su sve odluke donošene mimo njegovog znanja, pa i ona da se sav opijum tržišne vrednosti 80 miliona dinara otkupi od makedonskih proizvođača za svega dva miliona!
Pored takvih mahinacija, svaki ekspert Društva je dobijao po 2% od prometa, uz platu i honorare. Na ove privilegovane položaje postavljani su ljudi odani Živojinu Laziću, banu Vardarske banovine i potonjem ministru unutrašnjih dela. Prema pisanju Makedonije, upravo je Lazić diktirao nepovoljne otkupne cene preko svojih ljudi u monopolskoj upravi.
(…) Na inicijativu Društva naroda za suzbijanje „opiomanije“ u Ženevi su potpisane međunarodne konvencije o opijumu (1925), ograničenju proizvodnje i uređenju podele opojnih droga (1931), kao i konvencija za suzbijanje nedozvoljene trgovine opojnim drogama (1936). Konvencija je stupila na snagu krajem septembra 1928. a Jugoslavija je bila među 36 zemalja-potpisnica, na opšte nezadovoljstvo proizvođača makedonskog opijuma. Istina, mnoge države su kršile njene odredbe sve do oktobra 1939. kada je na snagu stupila uredba koja je predviđala drakonske kazne za trgovce i posednike droge. Inače, od ukupne svetske proizvodnje samo je 42% išlo u medicinske svrhe, dok je ostatak konzumiran kao opijum za pušenje na Dalekom istoku i u Severnoj Americi.
Beogradska Stalna komisija za opojne droge je procenjivala da je čitava svetska industrija mogla apsorbovati 250 tona sirovog opijuma, a da je samo u Povardarju proizvođeno i do 70 tona. Prema tadašnjim statistikama, na jednog Kineza je u proseku dolazilo 50 grama opijuma, a na Evropljanina tek četvrtina grama. Jedni su opijum pušili, drugi pili, dok su ga neki unosili intravenski „smatrajući da je to otmenije i dostojnije bele rase“.
U Jugoslaviji je pristupanje Ženevskoj konvenciji primljeno sa opštim negodovanjem. Mihajlo Čučković je 1939. kritikovao „neetičke“ motive Konvencije, patetično sažaljevajući „znoj našeg vrednog zemljoradnika“ koji se slivao u trezore evropskog kartela opijata. Za njega je Južna Srbija bez opijuma bila isto što i Francuska bez vinograda, Brazil bez kaučuka, Amerika bez petroleja. Drugim rečima, „spasavanje Japanaca i Kineza od toksikomanije koja je vekovima kod njih vladala“ nije bilo vredno uništavanja čitave jedne pokrajine.
(…) Podređeni položaj Jugoslavije u odnosu na Tursku, u kojoj su se nalazile sve fabrike za preradu opijuma, jugoslovensko Ministarstvo trgovine i industrije je rešilo da popravi avgusta 1935. odobrivši podizanje fabrike za proizvodnju derivata opijuma kraj puta Skoplje-Veles. Ono što je iznenadilo stručnu javnost, bilo je to da je dozvolu dobilo preduzeće iz Galičnika koje se do tada bavilo proizvodnjom mlečnih proizvoda. Braća Ognjanović, vlasnici firme sa jakim političkim vezama, postala su legalni proizvođači opojnih droga, uključujući kokain i preparate od indijske konoplje, iako to nisu bili derivati opijuma. Uzaludni su bili protesti Hemijskog društva Kraljevine Jugoslavije što se takav posao poverava nestručnim ljudima, jer je već sredinom oktobra 1936. skopski mitropolit osveštao novu fabriku čiji je kapacitet iznosio 35 tona sirovog opijuma, ili polovinu celokupne jugoslovenske godišnje produkcije.
Više o ovoj temi i korišćenim izvorima u:
Vladan Jovanović, „Makedonski opijum: o finansijskim i političkim razmerama fenomena (1918-1941)“, Godišnjak za društvenu istoriju, XVI/3, Beograd 2009, str. 69-79.
http://pescanik.net/2013/06/radanje-balkanske-kolumbije/
…
НАПОМЕНА:
У комунистичкој Југославији настављен је посао са дрогама, вођен са највишег места у држави.
Тајне службе су се тако финансирале, полиција је покривала дилере.
Уместо Македонаца и Турака српски дилери и произвођачи сарађивали су са Албанцима. Тако је остало и после распада СФРЈ. Дилери дроге и са српске и са албанске и са црногорске и са бошњачке и са хрватске стране сарађивали су и сарађују као да рата није било. Као и сви бивши удбаши.
Неке од највећих афера после 2000. повезане су са дилерима дроге и дрогом – од дроге нађене у сефу Комерцијалне банке до убиста председника владе од стране дилера дроге.
Наредне владе наставиле су посао са дрогом. Црногорско-албански клан купио је скоро целу српску политичку и естрадну елиту. Преко њих купили су пола Војводине.
Садашњи председник владе Србије и министар полиције сарадник је дилера дроге. Како су медији претходних година извештавали, најмоћнији албански нарко клан под својом контролом држи министре полиције у Србији и Хрватској. Познато је да су на власти у Црној Гори припадници црногорског нарко картела, доказани криминалци. Слично је и у федерацији БиХ. Македонија је под контролом Албанаца. Хероин и даље долази преко Турске.
Једина разлика у односу на време Краљевине јесте што данас балкански наркодилери раде и са кокаином, који бродовима стиже из Јужне Америке у Европу (највише у Албанију и Црну Гору, али и Хрватску, Грчку, Шпанију, Италију Холандију… тамо где постоје морске луке).
Данас се турбо-фолкери далеко више дрогирају од рокера. Највеће естрадне звезде, миљенице српских политичара, а ови су миљеници већине српских владика, навучене су на кокаин.
После сваке велике рације, и хапшења некох нарко картела, дрога је у Србији јефтинија и све је више има.
Јасно је да се највећи послови са дрогом воде на највишим местима у држави и да то не би било могуће да у тим пословима не учествују генерали војске и полиције, припадници српских тајних служби.
А сви они су и сарадници окупатора, укључујући председника државе, председника владе који је и министар полиције и другог председника владе који је и министар одбране и шеф свих тајних служби. Када би неко од њих сада рекао “не“ издаји Косова и Метохије, одмах би на телевизији гледали неког од њих како седи са дилером дроге који је на потерници. Или би црногорски нарко клан, чији је шеф на челу државе, одмах тражио назад свој новац, који су уложили у српске издајнике да дођу на власт. Не можеш од непријатеља Србије да узмеш новац да би издао Србију а после да кажеш да то више не важи. Један српски политичар је то покушао после 2000. и одмах је убијен. Затим би окупатор на њихово место довео другог сарадника.
СА БЛОГА КОСМЕТ via КОСМОС:
Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija ”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA
Директори ”BALPOL-а”
Банана Из Америке
Вук Огњеновић: Биографије издајника – Драган Марковић Палма
Некада смо поштовали Вељка Петровића, Станоја Главаша, Гаврила Принципа, Драгутина Драгутиновића Аписа, Радомира Путника, Живојина Мишића, Степу Степановића…
Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija “BALPOL“: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA
BALPOL
BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA
>
Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore, doći će uskoro u zvaničnu posetu Beogradu, potvrđeno je Danasu u Vladi Srbije. Kako navode sagovornici našeg lista, „još nije utvrđen precizan rok“ dolaska crnogorskog premijera, koji u Beogradu nije zvanično boravio od marta 2003, kada je prisustvovao sahrani premijera Zorana Đinđića.
…
Osniva se balkanska policija – BALPOL
Balkan će uskoro dobiti BALPOL – balkansku policiju koja će biti zadužena za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i ilegalnih migracija u regionu. Ova ideja, koja je potekla od šefa crnogorske diplomatije Igora Lukšića, podrazumeva da se u zajedničkoj borbi, po ugledu na takve modele saradnje u Evropi, okupe Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija.
…
Окупиране територије – Вучићеви и Дачићеви тимови за ликвидацију српских институција на Косову и Метохији раде ужурбано на извршавању налога Кетрин Ештон. Данашња посета министра правде и директора канцеларије за Косово и Метохију Судској јединици у Штрпцу најбоље потврђује то. Данашња посета министра правде, два помоћника и секретара министарства, имала је за циљ да убеди 18-торо радника да се правда налази у систему тзв. Republike Kosovo, где се сходно споразуму планира њихова интеграција. Још је свима јасно речено да ко се не повинује овоме остаје без посла. Другим речима узми или остави јер на Србију више не рачунај. У свим државама света на места судија бирају се лица која су држављани те државе, што је законска обавеза. Другим речима држава Србија се одриче својих грађана и гура их у систем непризнате државе Косово иако они то не желе. Иста судбина чека и све преостале српске институције почев од локалне самоуправе, здравства, просвете, здравстевеног осигурања, поште, банке и остало. Ако неко од Срба жели да ради у институцијама система Republike Kosovo основни услов је да се одрекну свог идентитета и прихвате да постану Kosovari.
Директори ”BALPOL-а”
”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA
“Директори“ балканске “полиције“:
Мило Ђукановић
Хашим Тачи
Ивица Дачић
Фахрудин Радончић
Томислав Карамарко
>
Stiže Đukanović – Osniva se balkanska policija ”BALPOL”: BALKANSKA PODVALA OKORELIH LOPOVA
Najveci globalni neprijatelj NATO novog svjeckog poretka je Pravoslavlje , tako je i u NATO tvorevini Montenegro , najveci neprijatelj ove kvazi drzave je Mitropolija i njeni sestenici kao i vjerni narod Crne Gore.
Interesantno da tzv. borci za ljudska prava stavljaju flaster na usta kad treba da progovore o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. Prva i Druga familija su dobrovoljni saučesnici u tom zločinačkom poduhvatu.
У тексту се истиче да су држављанство Србије добили Далан, чланови његове породице и петорица кључних политичких присталица. Како се прецизира, то се догодило у периоду од фебруара 2013. до јуна 2014, „показали су подаци из Службеног гласника које је објавио БИРН“. Наводи се да Влада Србије по закону може да додели држављанство на затвореној седници страним држављанима за које процени да доприносе „државним интересима“, без детаљног објашњења за јавност.
Црни Рашко, срамота те било, што удараш на Цркву Божију,
ко нареди, Ранко или Мило, да Џомића тјераш у Србију!?
Што не пита браћу и рођаке, смије ли се Црква нападати,
могао си у виду оставке, своју грешну душу сачувати!
Ideologija SDP ponovo na djelu. Ispade da u Crnoj Gori nema većeg problema od Džomića. Bože daj im zdravlja, jer pameti nemaju.
Satana se u Crnoj odomacio i osilio.
jeste sve je tacno ,i sada da se svadjamo ko je bolji Milo MUP ili ANB
Zašto se pogrešno adresira odgovornost? Ovdje je ANB (odnosno DPS odnosno Milo Đukanović) dao „mišljenje“ da je Džomić opasan po nacionalnu bezbjednost, a onda MUP na osnovu tog mišljenja i isključivo na osnovu toga donio rješenje.
Nije mup gospodo iz mitropolije nego gospodar nasih zivota djukanovic sve je ovo njegovo maslo , jer da je drugacije zar neko ozbiljan misli da bi se nesto pitao konjevic.
Ko tebe kamenom ti njega hlebom!
https://www.youtube.com/watch?v=vOnQ7VscQYM