Минск – ко је заправо победник!?
1 min readМултилатерални састанак у Минску је уродио плодом и потписан је споразум који је бар једним делом спустио тензије, међутим још увек није извесно да ли је споразум одржив и да ли ће бити успешно реализован, обзиром да самопрокламоване републике овим споразумом не добијају оно што су хтеле, док са друге стране Кијев мора прихватити посебан статус региона Донбас, односно, територија ДНР и ЛНР. Или ствари можда треба посматрати потпуно другачије…
Владимир Путин је медијима рекао да су постигнути договори о суштинским питањима, али и да је цела ствар ишла тешко, јер Кијев неће да прихвати реалност самопроглашених република, истичући да ће тај став Кијев „у будућности морати да се мења“.
Оно што је Кијев прихватио за сада је специјални статус Донбаса, односно, одређени степен аутономије, али сасвим је извесно да се лидери Новорусије неће зауставити на томе и само је питање тренутка када ће отцепљење дела украјинске територије опет бити на столу.
Политика новоруских лидера ће вероватно ићи у правцу референдума којим ће тражити отцепљење од Украјине, међутим велико је питање да ли ће Русија подржати лидере ДНР и ЛНР после крвавог рата и обезбеђивања руском становништву да имају посебан статус региона Донбас.
Евроазијски правац развоја Русије ће диктирати интеграцију Украјине и на том нивоу, судећи према расподели карата, Русија се може прогласити победником у целој игри. Русији одговара мирна Украјина која се постепено интегрише све више у евроазијске процесе кроз снажнију сарадњу са Русијом и то је разлог због којег ће новоруски лидери морати да спусте лопту.
Са друге стране, обзиром да су водеће ЕУ чланице јавно саопштиле Украјини да не треба да рачунају на чланство у ЕУ у следећих неколико деценија, формат геополитичког правца који је успостављен још за време владавине свргнутог Виктора Јануковича је најреалнији и готово се са сигурношћу може рећи да ће бити реализован. А тај формат значи Украјину која ће сарађивати и са Русијом и са Европском Унијом, без чланства у ЕУ.
Оно што је тужно је да су хиљаде људи погинуле управо због одбијања Украјинаца да прихвате овакав Јануковичев формат и то под паролом „Украјина у Европској Унији“. За време рата и после проливене крви, Кијеву је саопштено да водеће чланице ЕУ никако не виде Украјину као чланицу ЕУ, бар не у следећим деценијама, чиме је цео украјински народ слободно можемо рећи „намагарчен“.
Међутим, Русија није једини победник. Новоруски лидери су извојевали слободу управљања и независност од Кијева, Кијев је на одређени начин добио целовитост своје земље уз део територије са посебним статусом, а победила је и Европа, односно, Европска Унија.
Оно што је победа Европе у лекцији званој „Украјина“ је то да су успели да се отргну од канџи Сједињених Америчких Држава и проблем на територији Европе реше без посредовања и учешћа САД-а. Можда је баш због тога у Минску и постигнут успех, за почетак бар на папиру, али је тај папир по многоме од врхунског историјског значаја и то најпре због тога што је Европа напокон урадила нешто ван улоге марионете Беле куће.
Споразум у Минску је дефинисан тако да пружа велику наду. Границе су утврђене и регион Донбаса ће бити разграничен као посебна територија у држави Украјини, а Кијев ће, према споразуму, моћи да преузме контролу над границама са Русијом, чим региону Донбаса обезбеди сигурност и подигне тај регион на ниво аутономије.
Потписани документ такође прописује да ће уставне реформе морати бити донешене до краја ове године, као и размену заробљеника по принципу „сви за све“.
Поред чишћења Украјине од свих илегалних војних формација, договорено је да Украјину напусте и све међународне институције попут ОЕБС-а који ће бити присутан још док буде трајао процес разоружавања и примене основних тачака процеса.
Донбас свој специјални статус треба да добије у року од 30 дана, а Француска и Немачка ће руководити пројектом обнове банкарског система на истоку земље.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: