ЦИА и њени злочини (1947-2003)

ЦИА историја – то је дуги списак издајства, прљавих трикова, злочина и убистава. Није случајно, када под притиском јавности, почињу се отварати архиве америчких обавештајних служби и тада полако почиње раскринкавање ове организације коју је до сада обавијала тајна, што је узроковало да у САД-у настане покрет за потпуно укидање ЦИА, пошто се ова човековофоба и цинична институција уопште не може реформисати.

Прва озбиљнија ствар коју је ЦИА урадила (тада још под маском ОСС) – била је операција ПАПЕРЦЛИПPAPERCLI,  пратиле траг нацистичких ратних злочинаца, да би их хапсили и судили; ЦИА их је путем “кријумчарења” испоручивала у Америку, да би их даље користила против Совјетског Савеза.

Године 1947, Хари Труман потписује документ о стварању Централне обавештајне агенције (Централна обавештајна агенција САД, далеко боље познатија под својом енглеском скраћеницом ЦИА – (The Central Intelligence Agency0) – заобилазећи Конгрес, тако да ова агенција постаје директно потчињена председнику Сједињених Америчких Држава. И, буквално, Труман одмах ову организацију убацује на прву “линију фронта” – где сва европска агентура хрли у Грчку, где је отпочињала активна оружана борба против комунистичке опозиције.

По “грчком сценарију” сy на пролеће 1948 године, даље били и избори у Италији, који су са собом носили опасност да у њој победе комунисти. На њима италијански политичари и свештеници добијају милионе долара и на крају демохришћани побјеђују на изборима. Политичка спрега створена спојем италијанских политичара, корупције и америчке тајне службе од тада влада на тамошњој политичкој сцени.

1949 године, ЦИА креира својy првy великy пропаганднy платформу – Радио “Слободна Европа” (познатијy под именом “Радио Слобода”). Вариво идеолошке измишљотине је овде толико евидентно лажно скувано, да су у једном тренутку транскрипти овог радија забрањени да се објављују чак и у САД-y.

У исто време, као део операције “MOCKINGBIRD,”, ЦИА почиње регрутовање америчких новинара, коју је предводио издавач Вашингтон Поста, Филип Грејем. До раних 90-их година, ЦИА је била медијски активна на ТВ каналима АБЦ, НБЦ и ЦБС, као и у часописима “Тајм” и “Њусвик”, новинским агенцијама “Асошијетед Прес”, “Јунајтед Прес Интернатионал” и “Ројтерс”. У овом случају, најмање 400 новинара ће постати познати ЦИА активисти.

1953 године, Иран. ЦИА замењује премијера Мохамеда Мосадека, који је претио да ће да национализује англо-америчка нафтна поља, Шахом Пахлавијем, чија се тајна полиција САВАК, показала ништа мање окрутана од Гестапоа.

1954 године, Гватемала. Као резултат војног пуча, ЦИА збацује председника Јакова Арбенса, који је обећао да ће национализовати америчке компаније, у којима је имао удео чак и директор ЦИА, Ален Далес. Арбенс се замењује низом диктатора, који су током четрдесет година мученички ликвидирали, више од 100.000 Гватемалаца.

1954-1958 година, Северни Вијетнам. Током четири године, ЦИА је покушавала да збаци социјалистичку владу. Када су све опције агената биле исцрпљене, ЦИА препоручује Белој кући да почне са отвореном војном интервенцијом.

1956 година, Мађарска. Радио “Слободна Европа” потстиче опозицију на побуну “против окупатора” говорећи, да ће САД послати помоћ, ако Мађари узму оружје. Мађари су се повели на ту провокацију, а земља постаје арена инвазије армије Варшавског пакта. Дебакл те револуције резултира психичким сломом команданта ЦИА командоса, Френка Визнера и одласком на психијатрију због немогућности, без обзира на годишњи буџет већи од 500 милиона долара, да помогне устаницима.

1957-1973 година, ЦИА интервенише у Лаосу. Демократски избори Вашингтону не доносе жељени резултат и ЦИА поништава њихове резултате и расписује нове. Да би прогнали левичарску опозицију у џунглу, ЦИА ствара “тајну армију” азијских плаћеника. Када то коцкање није успело и авантура је претрпела крах, убацују се амерички “ВВС” – који на крају на Лаос бацају толико бомби, него што су бацили у свим годинама америчког учешћа у Другом светском рату.

1959 година, Хаити. ЦИА тамо на власт доводи Дувалија, познатим као Папа Док. Брутални диктатор прво ствара своју полицију “Tonton Macoutes”. Њеним ће жртвама постати више од 100 хиљада становника.

1961 године, Куба. ЦИА је опремила и отпослала хиљаду и по милитаната да сруше Фидела Кастра. Међутим, “Операција Мунгос”, пропада због лошег плана. Ово је први јавни ЦИА пораз, који је довео до тога, да је председник Кенеди уклонио Алена Далеса.

Исте године, ЦИА је убила крвавог диктатора Трухиља у Доминиканској Републици, кога је Вашингтон подржавао чак од 1930 године. Међутим, диктаторова породица постепено преузима 60 одсто економије у држави, што је угрозило америчке интересе.

Исте године, у Еквадору, ЦИА, уз помоћ локалних војних снага, приморава демократски изабраног председника Хосе Веласка да поднесе оставку. Именовање нове владе, контролишy и одобравају Сједињене Америчке Државе.

Исте године, у Конгу, ЦИА је ликвидирала националног лидера Патриса Лумумбу. Међутим, његова подршка од стране народа је толико велика, да Сједињене Америчке Државе не могу у председничку фотељу, никако да посаде свог сателита. Отпочео је четворогодишњи грађански рат …

1963 године, поново Доминиканска Република. Уз помоћ локалне војске и војске САД, ЦИА руши демократски изабраног председника Хуана Боша и успостављајy власт фашистичке хунте.

Исте године, у Еквадору, ЦИА обара са власти председника Аросемана који се усудио да прогласи независност од вашингтонске политике. Хунта преузима команду, поништава изборе и баца у затворе стотине својих политичких противника.

1964 године, Бразил. Војни удар планиран од стране ЦИА, збацује демократски изабрану владу Жоао Гуларта.

1965 године, Индонезија. После осам година безуспешних покушаја да председник Сукарно буде смењен, јер је прогласио своју неутралност у “хладном рату”, ЦИА је коначно у томе успела. Сателит САД-а, генерал Сухарто, у затворима мучи око 1 милион својих суграђана, који су оптужени за наклоност комунистичкој идеологији.

Исте године, у Доминиканској Републици је избио народни устанак, подржавајући Хуана Боша. По ЦИА  савету, Бела кућа шаље на острво америчке маринце.

Исте године, ЦИА операција под називом “Феникс”, осмишљена да ускрати подршку комунистичким лидерима у Јужном Вијетнаму, која је проузроковала  смрт 20.000 цивила …

1967 године, поново Грчка. Војни удар, планиран од ЦИА, на власт доводи такозване “црне пуковнике”. Наредних шест година биће обележене масовним мучењима и убиствима политичких противника.

1968 године, “Операција ХАОС”. ЦИА, која шпијунира америчке грађане од 1959 године, сада, у великој мери проширује свој надзор. Агенти су на тајном задатку, у потрази за пацифистима и противницима рата у Вијетнаму. У својим дојавама, на њихове прислушне удице се “упецало” више од 7.000 Американаца.

Исте године, ЦИА организује кампању хватања и убиства легендарног герилског вођу Че Геварy у Боливији.

1969 године, Уругвај. Док земљу раздиру политички сукоби, ЦИА организује “одреде смрти”. Њима руководи вашингтонски емисар Ден Митрионе, проповедајући фашистичке методе мучења. Његов мото је: “Болнy тачкy, у прецизно место, у прецизној количини – за постизање жељеног ефекта”!

1970 године, Камбоџа. ЦИА је збацила принца Сиханука, који је негативно примио  америчкy агресијy у Вијетнаму и мецто њега поставља марионету Лон Нола, који је одмах убацио камбоџанске трупе у рат против својих суседа.

1971 године, Боливија. ЦИА руши левичарског председника Хуана Тореса и власт даје диктатору Хуго Банзерy – у наредне две године он ће ликвидирати више од 2000 својих политичких противника.

Током 1972-1974 године, ЦИА агенти су активни у случају Вотергејта. Председник Ричард Никсон управо баш њих задужује да инсталирајy прислушне уређаје у канцеларији америчке Демократске странке. Они такође обављајy и друге разне послове, укључујући и помоћи при прању илегалних донација од мафијашких босова у Никсоновој кампањи.

1973 године, Чиле. ЦИА свргава демократски изабраног председника Салвадора Аљендеа. Власт је затим дата фашистичкој хунти генерала Аугуста Пиночеа, чије су прве године војне владавине биле обележене бројним кршењима људских права и погубљењима политичких противника и сународника, које је на десетине хиљада њих ликвидирао.

1975 године, Ангола. Хенри Кисинџер, шаље ЦИА агенте у земљy која нема стратешку важност у “Хладном рату”. Агенти постављају бруталног вођу групе “Унита” Жонаса Савимбија. Опозициони покрети ФНЛА и УНИТА, формирају заједничку владу у областима које су контролисали. Самопрокламована Демократска Република Ангола је формирана 24. новембра 1975 године, са Холденом Робертом и Жонасом Савимбијем као ко-председницима. Ова влада се распала 30. јануара 1976 године. Јер је ово је резултирало да су се Савимбијеви политички опоненти обратили за помоћ Совјетском Савезу. Апсолутно бесмислени рат ће трајати десет наредних година, који ће однети више од 300 хиљада анголских жртава.

1979 године, Авганистан. ЦИА почиње испоруку оружја било којим локалним фракцијама, које су спремне да се супротставе ограниченом совјетском контигенту. Вашингтонска кратковидост доводи до тога да, када су Совјети напустили Авганистан, грађански рат ће се наставити за још деценију и по – па чак и данас му се не назире крај. Управо овде, ЦИА подиже и васпитава џина, који ће у ваздух дићи куле близнакиње у Њујорку …

Исте године, ЦИА је подржала групу младих официра који су извршили војни удар у Ел Салвадору. Резултат тога ће бити репресије и убијање мирних демонстраната.

Исте године, у Никарагви пада власт диктатора Сомоце, кога је из милоште Вашингтон назвао “наш нитков”. ЦИА ангажује велику финансијску и техничку подршку остацима Сомосове гарде. У суседном Хондурасу су организовани кампови за обуку контраша. Грађански рат у Никарагви се продужио у наредних десет година …

1980-1994 година. У понор братоубилачког покоља коначно урања Салвадор. Припремљени од ЦИА стручњака “одреди смрти”, били су слични хитлеровим месарима и крвницима, лутајући земљом, вршили су злочине и масовна убиства. До 1992 године, овим начином, убијено је 63 хиљада Салвадораца.

1986 године, Хаити. Народни устанак збацује Дувалије-сина, али Вашингтон у фотељу поставља другог полу-фашистичког лидера. Нови режим је нестабилан, клати се и ЦИА формира борбене и контраобавештајне одреде локалне милиције, који инхибирају људе кроз мучење и убиства.

1989 године, Америчка армија врши инвазију на Панаму у циљу свргавања диктатора ког су они поставили, генерала Мануел Норијегy. До тог је времена Норијега већ 23 године од ЦИА примао плату. Међутим, крајем 80-тих година, растућа Норијегова независност, почиње забрињавати и плашити Вашингтон.

1990 године, Хаити. Свештеник Жан Бертран – Аристид, на изборима добија 68 одсто гласова. Осам месеци касније, војска уз подршку ЦИА га ипак збацује. Хиљаде Хаићана беже ца острва из страха од одмазде. Јавност позива Аристида да се врати, али ЦИА објављује да је ментално нестабилан.

У 1991 и 2003 години, Америка два пута ратује са Ираком, чији је лидер, Садам Хусеин, још једна креација ЦИА. Америчке дипломате 1980 године, припремају и помажу Хусеинy да нападне Иран. Током тог осмогодишњег рата, ЦИА његовој војсци обезбеђује оружје, обучава војне и официрске кадрове и пружа мy финсијску, односно, новчану помоћ. Све ово је омогућило да Садам сломи многе унутрашње непријатеље и да има одрешене руке за нове војне авантуре, као што је окупација Кувајта.

Интересантно је, да нико у ЦИА није успео да предвиди најважнији догађај у другој половини двадесетог века – распад Совјетског Савеза. Руководство и агентура Америчке обавештајне службе, били су толико заузети субверзијама на различитим тачкама света, да су у свом основном послу претрпели фијаско – y прикупљањy и анализи информација. Чини се, да је распад Совјетског Савеза требао бити узрок постојања саме ЦИА. Али, не! ЦИА се фокусира на економску шпијунажу, док, на крају, сама себи не формира достојног противника. Реч је, о надуваној до хипертрофичних борби против “Ал-Каиде “, која је проузроковала стварање мреже тајних затвора ЦИА у Европи и тотални надзор грађана унутар САД-а.

Упркос свим холивудским покушајима, којим је ЦИА-у још увек идеализовала ову организација, њу цу ипак, мрзели људи широм света. Управо баш ЦИА је најсмртоноснија Америчка анти-реклама, америчке спољне политике и америчке демократије. И како би могло бити другачије, ако је по процени организација о људским правима, већ 1987 године, као резултат ЦИА операција било убијено … шест милиона људи! Бивши званичник Стејт департмента Вилијем Блум је врло пригодно описао ужасне резултате америчке обавештајне заједнице, као … “Амерички холокауст”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: