Код оца Никодима о Светом Никодиму

Пише: Мишо Вујовић

Улазе богобојажљиво да се поклоне, заклоне, замоле, исповеде и помоле Богомајци Млекопитатељици Чудотворки – брзој помоћници Карејској.
Небојша је стигао из Белгије са двојицом православних свештеника Фламанаца, гледао је на Јутјубу филм
“Молитва без престанка”, о најмолитнијем кутку светогорском. Посматрају са дивљењем пећину у којој се за грехе васколиког рода молио Свети Сава. То прибежиште за тиховање првог архиепископа данас је једна од најпоштованијих светиња Свете Горе једине државе чији се становници рађају смрћу.
О Посници Светог Саве, старцу Никодиму и моћи његових молитви сведоче хиљаде цедуљица са именима за молитву из готово свих крајева света.
“ Посница је светлост над Светом Гором ”, каже монах Никодим Хиландарски и Карејски подвижник, молитвеник, неимар – чије дело је тешко мерити овоземним кантарима. Посматрамо поплочане прилазе Посници, зидану ограду са капијом од кованог гвожђа, камене потпорне зидове, нови кров од камених плоча, келије, цркву…
Све као у доба златном Немањићком, када су ницали храмови, а пола Свете Горе претворено у задужбине Немањића, Бранковића и остале српске властеле.
Никодим, већ две деценије и кусур, предано опслужује једно од најзахтевнијих монашких правила у државе где је молитва завет, занимање, философија и смисао живота.
Молитвено правило у Посници Светог Саве дефинисано је Карејским типиком чији је аутор Свети Сава, први духовни пастир српског рода, просветитељ, мисионар, државник и дипломата, подвижник са архиепископским жезлом, светац лишен гордости од свих грешнији – како се потписивао.
Читам Никодиму стихове песме “Старац” из збирке “Острво” аутора Бранислава Матића.

Слуша нетремице док ми глас подрхтава под овим светим сводом натопљеним псалмима, тропарима, славопоју Христу и Богородици, пуних осам векова без престанка.
Пева песник о “врту најистуренијем у модром недовиду”, у коме “нешто просијава даноноћно и ове јесени многоимене…”
“Као безгласни шапат,
као обред разрешења,
старо знамење осењује,
ово стадо заблуднело, залутало.
То старац Никодим
испосницу кади,
пећину сузом залива
псалме Савине дочитава
јутрење још једно сазива…”.

На тренутак заћутасмо. Пријају ове топли стихови, али Никодим одавно није од овог света, маскираног у демонске оклопе антихриста, али докле постоје људи попут њега за човечанство има наде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: