Патријарх Иринеј одликовао постхумно Диану Будисављевић за спашавање српске деце из усташких логора
Поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј саопштио је данас да је Синод, на чијем је челу, постхумно одликовао Диану Будисављевић за „херојско, бесмртно дело љубави” орденом Царице Милице јер је, како је објаснио, спасила 12 000 српске деце из усташких логора.
На свечаност у Патријаршији, Иринеј је уручио признање њеном праунуку Леонарду Рашици који је захвалио уз наду да ће то помоћи да свет сазна за овај подвиг из времена Другог светског рата.
Уручењу признања, присуствало је и неколико жена, тада деце, које је она спасила, као и чланови Синода.
Патријарх је, подсећајући да се тек недавно сазнало за њено дело, испричао да је захваљујући свом аустријском пореклу, а настањена у Загребу јер је била удата за Србина, она успевала да дође до усташких власти и од којих је упорно тражила да уђе у логоре одакле је изводила српску децу спасавајући их од смрти.
Он је подсетио да су деца давана у хрватске породице јер у српске није могло, с обзиром да би била опет одведена у логор, али уз одлуку да после рата буду враћена у српске породице.
Патријарх је рекао да је њој учињена велика неправда јер је ОЗНА после рата, како би се заташкала истина, одузела картотеку коју је направила са подацима о деци, њој забранила да прича о свом подухвату и додао да су нека деца остала у додељеним породицама тако да су данас Хрвати и да су можда и пуцали у овом недавом рату.
Патријарх је нагласио да је Будисављевић много ризиковала спашавајући децу из логора и том приликом се тешко разболела.
Њен праунук Леонард Рашица је рекао да је дубоко дирнут и нада се да ће и овај данашњи догађај помоћи да се дело његове баке изнесе на светло дана јер је то она заслужила.
Једна од присутних, коју је као дете спасила Будисављевић, Јелена Радојчић, тада Бухач, испричала је новинарима да су је усташе и Немци ухватили у збегу на Козари после чега је одведена у логор Стара Градишка.
Да није било ње сигурно не бих овде стајала била бих убијена, рекла је Радојчић, наводећи да је имала седам година и да је логору било цело њено село.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I danas bi nam dobrodosao neko da nas izvadi iz svega ovoga
Nikad nije kasno ya prepoznavanje pravih heroja
nepotrebno , kad je posthumno, doviljno je da njena porodica zna koga je imala
aeee, na vrijeme, čudim se što se toma ne sjeti???
ponosi se svojom prabakom, pa se ugedaj na nju
хвала богу па има још оних који чувају сећање великих