Највећа руска банка уклоњена из СВИФТ-а

ЕУ је синоћ најавила нове санкције Русији, а поред забране увоза руске нафте, једна од њих је и искључење највеће руске банке из СВИФТ-а, међународног банкарског система за размјену порука, и забрана три руске телевизије.

Међутим, то не значи да банке у Русији не могу да шаљу и примају новац, већ само да ове трансакције не могу користити СВИФТ комуникациони систем.

Подсјетимо, СВИФТ не држи и не преноси новац, он само олакшава комуникацију о трансферима новца. У теорији, трансфер новца се може одобрити путем е-поште. па чак и телефоном, како су одобрени прије СВИФТ-а, али ће то бити много спорије, скупље и без грешака.

Цио систем, од јединствених „адреса“ банака, налога за трансфер новца до одобрења, одвија се у СВИФТ систему. То је само систем за лакшу, бржу и прецизнију комуникацију. Она у себи не држи никакав новац, нити кроз њега пролази, јер новац иде из једне банке у другу, већ је искључиво средство комуникације. Не помјера новац, само даје информације о томе гдје новац треба да иде.

Прије њега, банковни трансфери су се вршили буквалним писањем порука и упутстава о трансакцијама, које су се преносиле на телепринтере, који су уређаји слични телефонима.

СВИФТ је основан 1973. године, али су прве поруке послате 1977. Циљ је био једноставно да се стандардизује начин на који финансијске институције комуницирају једна са другом. Ово не само да је убрзало саму комуникацију, већ је и смањило простор за људску грешку и злоупотребу и знатно повећало прецизност.

Данас СВИФТ има три дата центра, у САД, Холандији и Швајцарској. Ако из неког разлога један од њих престане да ради, друга два могу преузети његов дио посла. Они су међусобно повезани преко подморских каблова.

Глобално га прихватају сви релевантни актери и не постоји ниједан други систем који је ни приближно тако распрострањен. Довољно је поуздан и сигуран да банке (и друге финансијске институције) не морају да провјеравају тачност података које добијају преко њега, већ аутоматски извршавају добијене инструкције, што у великој мјери убрзава и олакшава кретање капитала широм свијета.

Кина је креирала сопствену верзију СВИФТ-а, Система прекограничног међубанкарског плаћања (ЦИПС), 2015. године, али га користи само за трансакције у кинеским јуанима. У 2019, преко њега је дневно обрађено око 20 милијарди долара трансакција, али то је занемарљиво у поређењу са 5-6 билиона долара дневних трансакција обрађених кроз СВИФТ систем те године.

Највише се користи само у Кини и Хонг Конгу, а остале азијске земље чине само 8 одсто броја трансакција и 15 одсто обрађене вриједности. Употреба у Африци, Европи и Латинској Америци је мизерна, са само 0,5 одсто од укупног броја трансакција и 0,1 одсто обрађене вриједности. ЦИПС чак није самосталан, већ користи елементе СВИФТ-а.

Русија је такође развила сопствену верзију СВИФТ-а, Система за пренос финансијских порука (СПФС), а развој је почео 2014. године када су САД и ЕУ први пут запријетиле да ће избацити Русију из СВИФТ система због анексије Крима. Развила га је Централна банка Русије, а према подацима доступним на сајту Централне банке Русије, тренутно га користи 400 финансијских институција, углавном из Русије, Турске и Ирана.

Руси немају користи од свог СПФС система јер га банке из ЕУ не користе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: