Баздуљ: Отворени Балкан је одлична иницијатива и зато представља ноћну мору за сарајевску политичку елиту и Мила Ђукановића!

Отворени Балкан је одлична иницијатива чији је фокус на економској добробити грађана, изјавио је новинар, колумниста и књижевник Мухарем Баздуљ за БОРБУ.

Према његовом мишљењу, Отворени Балкан не може зацијелити ране из ратних 90-их година, а и не треба, већ само треба да омогући бржи економски развој земаља региона.

Жустро супростављање званичног Сарајева и дијела званичне Подгорице оличеног у Милу Ђукановићу и његовим сарадницима идеји регионалног економског повезивања последица је, сматра Баздуљ, њиховог неуспјеха да сопственим грађанима објасне због чега у тим држава „не тече мед и млијеко“ као што су обећавали док су се „извлачили“ из наводног убитачног загрљаја Србије.

Говорећи о односима Срба и Бошњака, Баздуљ је истакао да је српска страна у неколико наврата улагала напоре да исти буду донекле нормализовани, међутим, у сарајевској политичкој елити никада нису имали адекватног партнера.

Шта мислите о иницијативи Отворени Балкан и да ли иста може да зацијели ране од ратова 90-их година?

Мислим да је то одлична иницијатива и да су њен фокус и циљ економија и будућност, а не зацијељивање рана из деведесетих година прошлог вијека. Око тих несрећних рана су се већ силни трудили, али без претјераног успјеха. Ране лијечи једино вријеме, ако и вријеме. У том смислу, не треба Отвореном Балкану давати задатке које он не може и не треба да испуни. Ако се олакша држављанима Србије да раде или студирају у Сјеверној Македонији или Албанији и обрнуто и томе слично, то је сасвим довољно. Ако порасте и економска размјена, још боље.

На који начин се могу успоставити добросусједски односи односи између Срба и Бошњака-Муслимана и да ли би Отворени Балкан могао поспјешити тај процес?

Спортским рјечником, ту је лопта тренутно на бошњачкој страни терена. Са српске стране је неколико пута покретана таква иницијатива. Из Сарајева су увијек имали неки приговор, обично типа да преговарачке стране не требају бити народи, него државе. Истовремено, исти ти бошњачки лидери свако мало гурају прст у око Србима (и) у Босни и Херцеговини, позивајући, примјера ради, на признавање независности Косова. Бошњачки лидери не могу сами представљати Босну и Херцеговину, а као да су несвјесни да би некакав “детант” у односима Срба и Бошњака видно релаксирао ситуацију, не само у Босни и Херцеговини, него и у Црној Гори. Чак и унутар Србије то не би било неважно, а могло би имати и некакав не посве безначајан утицај и у Словенији, Хрватској, Сјеверној Македонији, о такозваној дијаспори да и не говорим.

Како би Отворени Балкан утицао на поспјешивање културне сарадње земаља региона?

Ја бих волио да та културна сарадња постане слична економској сарадњи, дакле да буде утемељена на обостраном интересу, а не на интересу разних фондација које тобоже хуманитарно помажу ту сарадњу, а увијек под окриљем једне агенде. Права културна сарадња је кад је Ведрана Рудан популарна у Србији и кад је Констракта популарна у Хрватској, а то нису дотирана гостовања Влаха Богишића и Светислава Басаре, уз њихово сердарвојводисање и намјештање награда по принципу “ја теби, ти мени”.

Због чега се политичка елита из Сарајева тако упорно противи уласку БиХ у ту регионалну иницијативу и на тај начин дијели идентичне ставове са Милом Ђукановићем и његовим ДПС-ом који исту агенду спроводи у Црној Гори?

Зато што та елита и не мисли на свој народ који номинално представља, него искључиво на властите интересе и евентуално интересе својих иностраних покровитеља. Други разлог је то што су обећавали мед и млијеко након што се изађе из наводно убитачног загрљаја Србије, а људима чије интересе тобоже штите никад није било горе. Нјима је ноћна мора кад би се показало да Отворени Балкан заиста доноси напредак.

До када ће се политички експлоатисати трагичан догађај из Сребренице 95. године? Свједоци смо да се сваке године у исто вријеме тај догађај покушава искористити у пропагандне сврхе против српског народа како би се истом залијепио жиг геноцидног.

Да би се ту нешто промијенило, морала би се промијенити цијела парадигма. Са оваквим политичким елитама, не видим да се ту нешто може промијенити. Као што је тешко замислити да се око “Олује” нађе најмањи заједнички садржилац између Загреба и Београда, тако је тешко замислити сличну ствар између Сарајева и Београда у вези Сребренице. Већ и фраза из вашег питања (“трагични догађај”) из типичне сарајевске перспективе је увредљива јер не признаје експлицитно геноцидни карактер онога што се десило. Наоко парадоксално, ту ће се чак лакше договорити Сарајево и Београд, него Сарајево и Бања Лука, два највећа града у истој држави.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: