Бјековић покушао да „наручи“ извештај о Цетињу: Не треба да се детаљише и спомињу друге запаљиве материје

Фото: Аналитика
Полиција није прекорачила стандарде употребе хемијских средстава током протеста на Цетињу поводом устоличења Митрополита Јоаникија, навела је докторка Сандра Ђурановић, једини клинички токсиколог у земљи.
Увидом у службену забелешку послату директору Управе полиције, Зорану Брђанину, од стране докторке Ђурановић, која је била задужена за давање стручног мишљења поводом употребе хемијских средстава од стране Управе полиције на Цетињу септембра прошле године, иако није постављена за судског вештака, долази се до закључка да је службена забелешка материјални доказ о кривичном делу Омбудсмана који помиње америчку и британску амбасаду, позивајући се на њих, како би „наручио“ налаз од експерта по свом мишљењу.
Мишљење се односи на рад полиције и могућу прекомерну примену хемијских средстава на Цетињу везаних за догађаје од 4. и 5. септембра прошле године.
Почетком априла 2022. године са Данијелом Шуковић, специјалистом токсиколошке хемије запослене на ЦЕТИ, која је докторку Ђурановић сама лично предложила Заштитнику за људска права и слободе грађана Црне Горе, као јединог клиничког токсиколога, докторка одлази на позив госпође Мирјане Радовић у просторије Заштитника заједно са Данијелом Шуковић.
Како наводи др Сандра Ђурановић, а тако и пише у специјалној забелешци у коју је редакција ИН4С имала увид, заменица Заштитника грађана, Мирјана Радовић јој је, у присуству колегинице Синђић, за коју наводи да није сигурна да се тако презива, замолила да да стручно мишљење везано за дешавања на Цетињу у септембру 2021. године.
„Након пар дана сам добила комплетну документацију коју сам навела у мом стручном мишљењу, а накнадно ми је достављен документ без заведеног броја архиве Управе полиције, али уз потпис одговорних лица, 21.04.2022.“, наводи Ђурановић.
Тринаестог јуна ове године, у девет сати, докторка Ђурановић имала је састанак у просторијама Заштитника за људска права и слободе грађана Црне Горе, где је била присутна са Данијелом Шуковић, Мирјаном Радовић, „Синђић“, такође и са Синишом Бјековићем. Бјековић је тада рекао да је одбио да му стручно мишљење дају експерти са стране, јер је знао да „то могу урадити наши људи“.
Како се наводи у забелешци, разговор је почео око мишљења Данијеле Шуковић, јер је она специјалиста токсиколошке хемије.
Ђурановић тада наводи да нико није захтевао мерење квалитета ваздуха на Цетињу тих дана, ни пре ни после инцидента, па је Шеховић изјавила да не може да сачини адекватан налаз, нити да да мишљење.
Бјековић је тада рекао да је хтео лично да оде на Цетиње како би се уверио да ли је полиција користила силу за растеривање демонстраната. Посебно је, како наводи Ђурановић, Бјековић истицао да су то биле мирне демонстрације и да је полиција сигурно угрозила здравље грађана који су тада били на Цетињу. Навео је да има снимке који су му прослеђени, а нису били доступни у медијима, о начину поступања полиције.
Навео је да су и он, па и други „битни људи у држави“, били мишљења да се устоличење митрополита Јоаникија обави у Подгорици, а не на Цетињу, јер не би дошло до свега што се десило та два дана. Тада је рекао да су званичници СПЦ направили највећу грешку одлуком да се устоличење обави на Цетињу.
Ђурановић оптужује Бјековића да јој је рекао да нема потребе да у извештају помиње паљење гума, и то након што му је она стручно објаснила да је то више могло да угрози здравље људи од сузаваца.
„На моју констатацију да је паљење гума могло више да угрози здравље људи тог дана, а посебно заједно, у синергији са сузавцем, Бјековић је негирао, говорећи да су гуме паљене касније, а први сузавац испаљен око 6 сати ујутру и да то нема потребе да спомињем у извештају, јер то није битно, а и да је било након бацања сузавца.
Међутим, сузавац се бацао од стране припадника полиције у периоду од око 6 сати ујутру до 10:10, а паљење гума је било од око 07:45 и 08:15 (токсички ефекат гума временски дуже траје од сузавца, а у ово време поклапа се корушћење оба средства), каже Ђурановић.
Бјековић је навео да налаз који др Сандра Ђурановић даје није вештачење него стручно мишљење и да нема разлога да „детаљише“ и спомиње друге запаљиве материје, јер њен налаз треба да се односи на рад полиције, пише у забелешци.
„Ја сам навела да нисам званични судски вештак из моје струке, али је он на то одговорио да обзиром да сам једини клинички токсиколог у држави, дати налаз могу слободно написати“ наводи Ђурановић.
Десетак дана касније, Ђурановић је у холу Института за јавно здравље, у ком и ради, пријетио колега Јовица Обрадовић, који јој је прислонио пиштољ на стомак и тражио од ње да му не дира предсједника државе Мила Ђукановића.
Да ли је напад на докторку Ђурановић, и колико, повезан и да ли овим покушава да се застраши докторка која је стручно радила свој посао, позивајући се на истину и професионалност, остаје да видимо.


Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ovoje bruka mozeli ovakav covjek vise da bude zaštitnik ljudskih prava.
Prislonio pištolj na nju i rekao joj da mu ne dira presjednika!! Zar to nihe krivično djelo, zastrašivanje uz upotrebu oružija. Zemljo besudna.
Бјековић је прикривени, лицемјерни и перфидни антисрбин, Треба га стално прозивати за његову пристрасност и процрногорско навијање.