Зашто „француски компромис“ за спор Скопља и Софије дели македонско друштво?

Предлог Француске по питању кандидатуре Северне Македоније за чланство у ЕУ поново дели македонско друштво као пред референдум 2018. „Француски компромис“, сматрају саговорници Спутњика, Скопље не може да прихвати јер се тако Софији у потпуности излази у сусрет. Уколико то ипак учини, могуће је подизање тензија до усијања.

Политичка атмосфера у Северној Македонији умногоме је слична атмосфери која је у јужном српском суседу владала пред референдум о прихватању Преспанског споразума и промени имена земље из 2018, сматра Александар Гајић из београдског Института за европске студије.

Од Скопља се на заобилазни начин тражи да испуни бугарске захтеве

Разлоге за то наш саговорник налази у томе што француски предлог такозваног компромисног решења за деблокирање македонског добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ више одговара бугарској страни која кочи македонске евроинтеграције.

„Не ради се о компромису и ни о каквом одустајању Бугара, него се заправо Северна Македонија приморава да испуни бугарске услове, само не у експлицитној форми, него се на заобилазни начин тражи да се сви бугарски захтеви мање-више задовоље“, констатује Гајић.

Француски предлог тешко да може бити прихваћен у Скопљу јер подразумева прихватање свих бугарских захтева, сматра и политички консултант Владимир Добросављевић. Он ипак сматра да је до компромиса свакако могуће доћи.

„Северна Македонија се још увек не усуђује да постави питање сопствене мањине у Бугарској, коју Бугарска не признаје и која је подложна асимилацији“, објашњава Добросављевић.

То је такође питање које би у неком виду компромиса требало да буде решено, додаје он.

„Међутим, очита је намера да питање евентуалног чланства Северне Македоније у ЕУ Бугарска користи за остваривање својих националних интереса, а из историје знамо да је Македонија једно од најважнијих и најосетљивијих идентитетских питања везаних за Бугарску и бугарску нацију“, истиче Добросављевић.

Скопље, према мишљењу нашег саговорника, не би требало да прихвати француски предлог – Македонци су, што се тиче свог идентитета од стицања независности правили доста компромиса – деведесетих су, зарад чланства у УН, прихватили за званично име назив Бивша југословенска република Македонија (БЈРМ), а такође су направили компромис и по питању заставе. Након тога, почетком овог века, Македонија је, Охридским споразумом, трансформисана у сложену државу, да би 2018. Преспанским споразумом променила име.

„Званично Скопље је пристало на све. Али, повратног ефекта, те шаргарепе, неке врсте интеграција у виду награде, за сада још нема, а какви су процеси унутар саме ЕУ плашим се да неће бити видљиви ни у скорије време“, сматра Добросављевић.

Француски предлог дели македонско друштво

Оба наша саговорника сматрају да расправа око француског предлога може да доведе до повећања тензија у македонском друштву. Владајућа коалиција предвођена Социјалдемократским савезом, нема довољно гласова за измену устава (за шта је потребна двотрећинска већина), што је потребно како би се испунио бугарски захтев да се бугарска мањина прогласи уставном категоријом.

Добросављевић, пак, наводи да је питање македонске кандидатуре за ЕУ само једна од тачака незадовољства која постоји унутар македонског друштва. Влада је након прошлогодишњих локалних избора изгубила легитимитет. Такође, социјалдемократска влада није се снашла у периоду епидемије ковида и лоше је управљала кризом, а приметно је и да до скоро најјача албанска партија, ДУИ, губи подршку.

„Незадовољство у две доминантне етничке заједнице већ је поприлично нарасло, тако да свака даља врста спољнополитичког компромиса или свака даља врста неспособности који могу да изазову или иницирају одређену врсту незадовољства унутар друштва могу да резултирају, не бих рекао падом владе, него да се влада сама од себе уруши“, закључује саговорник Спутњика.

Подсећамо, на недавно одржаном самиту држава чланица НАТО-а у Мадриду, француски председник Емануел Макрон изнео је предлог како би се превазишао бугарски вето на евроинтеграције Скопља. Међутим, предлог и даље садржи најважније бугарске захтеве као што су да Македонија формално призна да њен језик има бугарске корене, да у свом уставу призна бугарску мањину и укине „говор мржње“ против Бугарске.

Док македонски председник Стево Пендаровски и шеф дипломатије Бујар Османи сматрају да је француски предлог прихватљив компромис и да не подрива македонски индентитет, опозиција оличена у ВМРО-у сматра да се ради о неприхватљивом ултиматуму због чега су у недељу у Скопљу организовали масовне демонстрације.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: