Јасеновац за непомирење

Пише: Јован Лакићевић

Споменуо сам у једном од последњих текстова на овом Порталу, једну заиста необичну ТВ анкету, у којој су одговарали Загрепчани, на питање о Јасеновцу. Анкетирани, разних узраста, о томе нијесу имали појма! Неколико њих је одговорило да су тамо страдали, ваљда, хрватски антифашисти. Неколико је поменуло Јевреје и Цигане… Страдале Србе, готово нико!
То се апсолутно поклапа са изјавама извјесног Стипе Месића, да је Јасеновац био „радни логор“ који је био спас за неке Србе који су тамо стигли у вријеме НДХ.
Да подсјетим млађе посјетиоце овог Портала, Месић је деведесетих година минулог вијека, по кључу био предсједник Предсједништва покојне нам Југославије, који је, након свог мандата изјавио: „Ја сам свој задатак испунио – Југославије више нема!“
Споменута особа, заиста не знам због чега, проглашен је, ни крив ни дужан, за „почасног грађанина Подгорице!“ О томе треба питати актуелног Поглавника.
Оно што ме је додатно ужаснуло, јесте фришка изјава извјесног Вукића, „историчара“, поријеклом из Катунске нахије, а хрватском држављанину, да је у Доњој Градини нађена гробница од 500 лешева, за које се, „по конституцији, не може рећи да су Срби“!
Ријеч је о „историчару“, којем су на располагању сва средства новоусташке државе Хрватске, да потпуно обесмисли монструозни злочин над Србима у Јасеновцу!
У овој прилици поновићу исказ др Богољуба Живановића, предсједника Државне комисије за истраживање злочина у Јасеновцу из 1964. године, да је само у Доњој Градишки звјерски побијено 700 хиљада Срба!
Признаћете да се ова бројка поприлично разликује од исказа већ споменутог господина Вукића! Или џукеле Стјепана Месића.
Можда је прилика да наше читаоце подсјетим, да је неоусташка Хрватска дала предсједнику тзв Хашког суда, а ЦИЈином агенту Макрону, 30 милиона евра да ослободи већ пресуђене хрватске злочинце, у Хагу, Чермака и Макрача, за Олују, што је и урађено, а да др Радован Караџић није имао пара ни за своје адвокате у Хагу ! Толико га је помогла Србија и његова Република Српска.
И, најзад, да се вратим на питање Јасеновца. То никако не може бити само питање Републике Србске, како се, можда, доскоро сматрало, пошто је Јасеновац с друге стране Саве, преко пута Доње Градине.
Јасеновац је српска господо, са преко милион покланих и звјерски побијених српских жртава, свесрпско питање! Богу хвала да се неко од српских челника то ових дана усудио да спомене.
То јесте и мора бити круцијално историјско и политичко питање државе Србије! Не само због 700.000, него због, много, много више српских жртава у Јасеновцу! И њеног односа према неоусташкој држави Хрватској!
То се не тиче само Србије, него, богме, и моје постојбине Црне Горе.
Можда је прилика да споменем, да је Савић Марковић Штедимлија, као Павелићев миљеник био близак сарадник Мирослава Крлеже на стварању „Југословенске енциклопедије“ све до свог упокојеља, након рата, у Загребу! И да је његов идеолошки сабрат, Секула Дрљевић, директно одговоран за спаљивање 150 црногорских и херцеговачких официра, у Јасеновцу, након битке у Лијевча пољу!
И, као што приличи човјеку у годинама, да направим још једну дигресију. Споменути М. Крлежа, добитник „Тринајестојулске“ црногорске награде, завршио је у Печују 1912. године, заједно са Јосипом Брозом и Адолфом Хитлером, контраобавјештајни курс Царевине Аустроугарске!
Кад се споменути Крлежа, 1914. године у Петроварадину јавио да буде „добровољац“ на српској страни, у рату са Аустроугарском, био је одбијен, јер су ондашње српске војне власти знале с ким имају посла.
За разлику од њега, агент Ватикана, Алојзије Степинац, ипак је стигао до Солуна, о чему свједоче стидљиви историјски записи, а што тек треба да буде истражено!
Уз извињење због ових дигресија, да се вратимо Јасеновцу. Ми се и данас чуду чудимо, како Јосип Броз, приликом тзв операције ослобођена, није наредио напад на Јасеновац.
Па није, годподо, јер је Јасеновац, као и потпуна окупација Србије 1945. коју смо ми назвали ослобођењем, у којој је побијено 200 хиљада највиђених српски грађана, била творевина српских злотвора, на челу са Ј.Брозом! У тој злочиначкој работи значајну, ако не и пресудну улогу, имао је извјесни Крцун, зачет 1917. у вријеме швапске окупације Србије и рођен у Ужицу нешто прије ослобођења.
О томе сам покушао нешто више да кажем у тексту на овом Порталу: Павелић и Броз као енглески агенти, који су директно одговорни за милионско страдање Срба у минулом рату.
Пошто сам само новинар, остављам историчарима, али не дао Бог онима са савремне Катедре за историју Београду, да се позабаве споменутим околностима.
И то не због Хрвата, далеко им лијепа кућа, већ због више од милион наших сународника, који су заслужи макар истину о свом страшном страдању!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: