Прелевић: Цетиње је мали град, полиција је могла све ријешити за 10 минута

Угледни београдски адвокат Божо Прелевић сматра да „трагедија на Цетињу заслужује озбиљну анализу и одговор на питање – да ли се могла спријечити радом државних служби“.

– Посебно је питање гдје је била полиција тог дана на Цетињу. Колико је трајала пуцњава и шта је била акција полиције, остало је непознато – казао је Прелевић за „Дан“.

Подсјетио је да је „Цетиње мало мјесто, а догађаји су се десили у центру, дакле, реакција полиције је могла бити у року од највише 10 минута“.

Све остало је тешко објаснити. Грађани плаћају порез да би имали правовремену заштиту полиције, а не да се сами бране – навео је Прелевић, који је и бивши савезни министар унутрашњих послова.

Казао је да је „много тога у овом случају непознато и вјероватно ће један дио трагедије остати неразјашњен због чињенице да актера више међу живима нема“.

– Важно је због превенције других случајева, утврдити психичко здравље починиоца, односно да ли су превентивним радом социјалне службе, у сарадњи с медицинским службама, могле идентификовати опасно понашање прије трагедије. Да ли је ишта у ранијем понашању указивало на душевно стање починиоца које може бити опасно по околину. Психијатри се тешко одлучују за констатацију опасности по друге, уколико починилац није имао испаде који на то указују – објаснио је Прелевић.

Он је напоменуо да „и много богатије земље, од Америке до Норвешке, нису у стању да предвиде и предуприједе овакве трагедије“, али и нагласио да је „полиција морала да реагује“.

– Ако је било назнака који указују на овакву агресивност, онда би се поставило питање да ли је полиција препознала и на вријеме ангажовала медицинску помоћ. Често полиција на вријеме не препозна опасност, зато што није стручно обучена да препозна да ли се иза агресије крије болест или она у себи нема патолошку димензију. Ако се томе дода да је у Црној Гори, посебно у малим мјестима, брука посјетити психијатра, ствар постаје још компликованија за рано уочавање – каже Прелевић.

Нагласио је да би „било од значаја утврдити мотиве починиоца, шта је био окидач у датом тренутку, да ли је то неплаћање кирије или ситне комшијске чарке, да ли је ово најављивано од раније, склањање породице, набавка оружја и муниције, могло би бити од значаја за изградњу система раног упозорења и превенцију у будућности“.

– Свједоци смо успостављеног деауторизованог државног апарата, у коме сви мисле да случај није у њиховој надлежности. Чињеница да је починилац био и на јавној сцени, указује да се не ради о асоцијалној, скривеној, већ о екстравертној личности, чији ставови су морали бити познати већој групи људи – оцијенио је Прелевић.

Указује да „ако овај случај допринесе изградњи система који би спријечио сваку будућу трагедију, онда би могли говорити да је друштво из овог случаја извукло поуке“.

– У супротном, овакви догађаји ће се поновити, с обзиром на тананост живаца у све компликованијим условима општих тензија, када свако непоступање државних органа може стимулисати узимање правде у своје руке. Погрешно читање нечије опуштености је препуштено некад проблематичном душевном здрављу и његовој ријешености да искористи доступност оружја – навео је Прелевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: