Синод СПЦ смијенио Филарета
1 min read
Врх Српске православне цркве разрешио епископа милешевског. Иницијатива за смену потекла од митрополита Амфилохија. Владика одбио да прими и да потпише одлуку о разрешењу
Владика Филарет разрешен је дужности епископа милешевског – сазнају „Новости“. Одлуку о његовој смени донео је у четвртак Свети архијерејски синод Српске православне цркве, који је заседао у Патријаршији у Београду. Епархијом милешевском до избора новог владике управљаће, као администратор, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Према сазнањима „Новости“, владика Филарет разрешен је на основу извештаја који је доставила посебна црквена комисија, коју је Синод претходно формирао са задатком да испита све наводе на рачун епископа. Чланови овог тела недавно су боравили два дана у манастиру Милешеви, после чега су потписали извештај у коме се предлаже Филаретово разрешење.
Непосредно пре почетка седнице Синода епископ Филарет био је у Београду, где га је примио и патријарх Иринеј. Наш извор каже да је од поглавара СПЦ затражио копију записника који је зачинила комисија која је била у Милешеви, али је није добио. На састанку у Патријаршији Филарет је инсистирао да му патријарх наведе разлоге разрешења, али његова питања су остала без одговора. То су разлози због којих је Филарет одбио да прими и потпише одлуку о смени са епископског трона.
Седници Синода, осим патријарха, присуствовале су владике зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије. Оба архијереја једнодушно су подржала предлог из комисијског извештаја и негативно су се одредили према Филарету. Иницијатива за његову смену, према информацијама „Новости“, није потекла од њих, већ од митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који у четвртак није присуствовао заседању.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, коме је поверена брига и о милешевској епархији, синодску одлуку сачекао је у манастиру Куманица недалеко од Бијелог Поља. Владика се одатле упутио у Пријепоље, где је наложио да се владичански двор запечати и изврши преглед црквених књига и инвентара.
Епископ Филарет на трону Милешевске епархије провео је непуних 16 година. У чин владике хиротонисао га је у београдској Саборној цркви тадашњи патријарх Павле. Филарет је рођен 1947. године у Борцима код Коњица (БиХ). Основну школу је завршио у родном месту, а Богословију у Београду. Замонашио га је патријарх српски Герман, који га је и произвео у чин јерођакона 1969. године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Смернице:
1.Одстранити све епископе из СПЦ који се противе екуменизму.
2.Ишколовати (на БГД Богсловском фак.)ново јаничаре и довести на …
3.Створити од СПЦ у новим државама државне православне цркве.
4.Довести Папу у Београд.
5.Спровести у дело све потписано у Равани.
Остварено:
1.Артемије(градио са неимаром Радом без тендера),Пахомије (геј),Константин западноевропски (каса),Качавенда (геј),канадски Георгије (пипкао женско),Филарет(инспектори за два дана утврдили?)
2. Игњјатије Мидић ,Иринеј Буловић и раније са поч.Радованом Биговићем итд радили су и раде на томе.
3.Са Македонијом је готово.У Хрватској је основана хрватска православна Црква(влашка пошто за њих Срба нема).У Црној Гори власт спрема нови закон о верским заједницама Несмемо заборавити да је Амфилохије дао одлучујућу подршку Милу за победу крајем деведесетих.Без виспреног и бунтовног Филарета све је лакше. Косово (поделити Епархију Рашко-Призренску и од призренске регистовати косовску цркву(без Артемија свеје лакше).Босна на крају.
4.Ускоро у Сарајеву. 5.Смернице: се спроводе.
Kada se imaju u vidu aktuelna desavanja unutar Srpske Pravoslavne Crkve, nije nikakvo cudo, sto raste uticaj zilota u dijelu naroda koi istinski trazi vjeru odnosno religiju pravoslavnu a ne zadovoljava se takozvanim tradicionalnim prihvatanjem religije odnosno pravoslavlja.
Sto se Crne Gore tice, NIKAD gradjani nase drzave nisu imali racionalno kriticki odnos, odnosno razmisljanje, prema bilo kojem dijelu vlasti kao takve, pa samim tim ni prema crkvenim velikodostojnicima. Naprotiv, uvijek su ih prihvatali kao stari Egipcani, faraona, odnosno kao sto su oni govorili, sina boga Sunca, dakle kao bozanstvo. Rijec crkvenih velikodostojnika se nije poricala.
Ipak, kako sve tece, sve se mijenja, doci ce generacije mladih ljudi koji ce iskreno traziti vjeru pravoslavnu I time biti bratski u Hristu, kriticni prema onim stavovima crkvenih velikodostojnika, za koje budu smatrali da nisu ispravni I da nisu u duhu pravoslavlja.
Davno su ga trebali smijeniti ima jos vladika koje treba penzionisati.
Што бре пуштате ове поњаве од коментара. Господо, дајте линк, немојте да радите то, јер има много људи који изгубе вољу да коментаришу поред овога. Сво уважавање за гдина Зеца, али имам утисак да га протежирате дозволом да објављује овакве коментаре умјесто да нам пружи линк… Молим вас да имате то у виду.
Mir ljubav i jedinstvo je Hristovo nasledje,a sve odluke treba da su u tom skladu,kod nas nazalost to nije.Preglasavanje na Saboru,gdje je tu Duh Sveti?
Penzionisanje -prisilno gdje je tu uporiste u KANONU?
Kanonski prestupi su uobicajena stvar, ali izgleda da je kod nas materijalno iznad duhovnog!
Episkop je stub u CRKVI ;OKO NJEGA SE VSE OKRECE,tako bi trebalo biti,medjutim da li je bas tako.helikopteri Kafora u stilu padobranskodeantnih jedinica i Boris Tadic na samrtnoj postelji patrijarha Pavla,i izjava “ a sta cu ja jadan sada“.od toga mi se povrace ,nece biti da je Boris Tadic poslednji koji je ispovijedio na samrtnickoj postelji Patrijarha Paval,a tako je ispalo po navodima pojedinih medija bliski Crkvi.
Vlast otudjuje zemaljsko SRCE CRKVE Kosovo i Metohiju,a Toma Nikolic gradi crkvu ,bas on,kao da su zaboravili da su Bogu mrski darovi pretupnika i godrih ljudi.
Mnogo toga se radi i za to se daju odlikovanj Crkva dijeli odlikovanja i Medvedevu i Vulini gdje je tu razum,na jednoj strani Predsjednik Rusije ,na drugoj jeretik komiunista izdajnik i hostapler.
Nece biti da se to sve ne vidi.
Duh Sveti se javljao Apostolima u vremenu radjanja Crkve,i Toma je u to posumnjao,a Toma je bio Apostol,zato bi mi vjeroval u nesto sto nam se saopstava ovako i ovakvim putem,a moram priznati da to nijesu uradili Apostoli Apostolima,nego kako mi se cini vecina nad manjinom ,ko je u pravu ,to ce vrijem pokazati,kao najbolji sud za sve pa i za ovo,a u istoriji Crkve bilo je dosta razmimoilazenja,i nije uvjek vecina bila u pravu ,da ne nabrajam,ili kako kaze Miljan da stavim link,to se zna.
@Миљан Петровац
Апсолутно сте у праву!
Mirise na raskol.
da je pravde, filaret bi smijenio amfilohija
ашто је владика Григорије љут на Сабор СПЦркве?
Штампај Е-пошта
уторак, 09 децембар 2008
ПИСМО ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА АРХИЈЕРЕЈИМА СПЦ
Као што знамо, Сабор на коме смо се сабрали 11. новембра 2008. бјеше сазван од Светог архијерејског синода са једном примарном темом, а то је молба Његове светости патријарха Павла да се ради немоћи и болести ослободи тешке одговорности и своје службе, те да се сходно томе изабере и нови патријарх наше Цркве. Сабрали смо се на тај позив Светог архијерејског синода из цијелога свијета, са жељом, надом и великом бригом размишљајући о избору новог првојерарха наше Цркве.
Ovako je vladika Grigorije najavio smjenu tadasnjeh patrijarha Pavla,medjutim da li je bas tako bilo procitajmo sta pise dr Miodrag Petrovic
Др Миодраг М. Петровић
Научни саветник и стручњак за црквено право и историју Цркве
ИЗБОР НОВОГ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ
За живота блаженоупокојеног патријарха Павла, у новембру 2008. године, одржано је било заседање Светог архијерејског сабора ради избора новог патријарха. Неколико дана пре тог сабора, објавио сам у “Политици” од 6. новембра 2008. године текст под насловом: “Оставка и избор патријарха”. Основни задатак ми је био да укажем на неканоничност, неправду и штетност такве намере. Реакције протагониста у неканонском науму да смене црквеног поглавара откривале су гнев, пропраћен погрдним речником који не одражава ништа друго до њихово неваспитање и недостатак аргумената.
Притисци на онемоћалог патријарха Павла трајали су дуже време, а нарочито од опорог писма које му је, 2006. године, упутио бивши епископ Атанасије Јевтић, захтевајући да поднесе “оставку”.
Све оно што је после заседања наведеног сабора уследило, представљало је својеврсну потврду о томе колико би се погрешило да се нису чули и гласови против “оставке”. А уследила је – не “оставка”, већ одлука Светог архијерејског сабора о томе да патријарх Павле доживотно остане на патријарашком трону; уследила је радост коју је патријарх испољио, чувши за такву одлуку; осетило се велико растерећење у читавој Србији; излила се непредвидљива лавина верског осећања српског народа у помешаној хришћанској тузи и радости за блаженоупокојеним патријархом; слиле су се непрекидне реке ходочасника чије се молитве стапају са светачким животом тог праведног старца, положеног у гроб покрај храма манастира Раковице, који само што није рекао, попут рашког епископа Григорија II 1305. године, да му је у овом свету “отаџбина – гроб, мајка – земља, а богатство – греси”. Само искрено скромни и истински духовни подвижници могу тако једноставним речима да искажу какви су, у ствари, прави служитељи и угодници Божји. Благодарећи управо таквима, у душе народа слива се обиље благости и благодати с Неба. Али при светом чину опела и погреба блаженог патријарха Павла уследило је, поред осталог, и упадљиво тискање уз ковчег и поред гроба његовог оних који су били најгласнији у захтеву да старац поднесе “оставку”. Тако се створио привид да подељених мишљења око смене патријарха није ни било. Праведни живот упокојеног црквеног предстојника, Павла, тек посмртно и на особен начин је засведочио шта би се све изгубило неканонским чином “оставке” и превременим избором новог патријарха.
Подела је, дакле, у Цркви било и биће. И то не само у вези са питањем тобоже писане патријархове “молбе” којом је, наводно тражио да му “оставку” уваже, него и сада у вези са питањем кандидата за будућег црквеног поглавара српског. Још је топло, такорећи, било тело уснулог патријарха Павла кад се из Патријаршије пожурило са изјавом, преко медија, да ће његов наследник “бити човек новог времена”. Онај који је дао такву изјаву узурпирао је улогу Духа Светога при избору црквеног предстојника.
pri kraju ovoga teksta stoji i ovo:
– хоће ли се наћи епископ који ће изабраном новом патријарху српском на оно “аксиос” (достојан) узвратити “анаксиос” (недостојан)?;
– хоће ли правоверни народ, који је лишен древне канонске праксе у Цркви да активно учествује у избору епископа и црквених поглавара, бити вољан да се покорава ономе који се не покорава одлукама Светог архијерејског сабора и, уопште, догматскоканонским светоотачким учењима Цркве, или ће, поучен њиховим непослушањем, и сам постати непослушан? Учешће и расуђивање побожног народа при избору архипастира је, дакле, канонска и разумљива древна установа, јер се они бирају искључиво ради тог народа као словесног стада Божјег. Пастир је, уосталом, незамислив без стада.
u tom svom tekstu vladika Grigorije, koji je usput da napomenem i dobar Krusov prijatelj ,vjerovatno se i on umijesao u razgranicenju Crne gore i Hercegovine, dalje napisao
ез икаквог ваљаног разлога увели смо ванредно стање у живот наше цркве, а зашто? Није ни рат, нити глад, ни епидемија, нити шта слично посриједи. Него, умјесто да рјешавамо проблеме, ми их годинама гурамо под тепих и одлажемо за нека друга времена. Понашамо се као љекар који загнојене ране, умјесто да открије и очисти, још више скрива и затвара, да временом прерасту у отворену рану на тијелу наше Цркве. Као да немамо воље ни снаге за покајање, за преумљење, исправљење… Наша саопштења су углавном стереотипна, и бива то да нам се људи смију говорећи да треба да престанемо да лажемо и њих и себе.
Ево само неколико примјера очигледне немоћи:
– Јавни несрећни скандал са епископом врањским, када је све било препуштено грађанском суду и суду јавности, а ми, Црква, до дана данашњег не учинисмо ништа више до пилатовског прања руку, нити смо стали уз њега нити му судили, нити га оправдали, а што је морало бити по Уставу и канонима
– Пуних седамнаест година епископ Артемије, свјесно или несвјесно, наочиглед свих гради грађевину расколничког духа. Хришћани монаси, мирјани, лаици, клирици ТО ВИДЕ и јасно им је шта се дешава. А нама? И шта чинимо?
– Епископ Никанор банатски пред камерама изопштава једног неоспорно КАНОНСКОГ архијереја Цркве, уз то једног од најугледнијих, како у нашој, тако и у свим помјесним црквама, што и преосвећени Никанор засигурно зна. Опет ћутимо!
– Многоучени епископ Филарет на саблазан свих, нејеванђељски и нехришћански штрајкује глађу, и на том мјесту посјећују га архијереји, и на том мјесту подиже се храм, црква саблазница, шта ли? И све то бива искоришћено у дневно-политичке сврхе
– Пуних седамнаест година Павловом руком и дјелом зацијељени раскол у Америци не зацјељује. Као да се расколницима даје времена да се успоставе
– Вјеронаука у Београду је пред фијаском. А храм Светог Саве градимо као да је Скадар на Бојани
da li slucajno Grigorije u stilu velikog inkvizitora najvljuje sta treba ili st cese desiti u skorijoj buducnosti u SPC.
na kraju toga pisma upucenom sada vec pocivsem patrijarhu Pavlu mstoji i ovo.
Ваша светости,
1) Можете ли да служите литургију?
2) Можете ли да предсједавате Сабором?
3) Можете ли да водите Синод?
Настао је мук. Одговора није било. Ви сте сви ћутали. Неки су ме послије грдили. Сада вас поново питам исто:
Шта тачно значи то:
1) Да патријарх не служи свету литургију?
2) Да не предсједава Сабором?
3) Да не предводи Свети архијерејски синод?
И на крају, уз ова три, нека буде и додато и сљедеће. Да ли је то светосавски, када имамо у виду да се сам Св. Сава главом повукао са трона у 56. години живота, а како он, тако и у своје вријеме св. Арсеније, његов насљедник на трону. Да ли су тиме и они можда „зло донијели“ како се данас неки изражавају по питању повлачења на покој патријарха, пуне три деценије старијег од његовог светог претходника Саве и нашег црквоначалника?
Sada se vec najavljuje i smjenjivanje i drugih episkopa i vladika i to po unapred ucrtanoj liniji,slucajno ili ne svi su na toj listi od oni koji nijesu htjeli da glasaju za smjenjivanje vladike Artemija,da li to SPC kao Slobodan Milosevic na osmoj sjednici sprovode cistku,ili bolje reci nasa Crkav uvodi ne kako bi trebalo kanonsku poslusnot nego moralopoliticku podobnost.
Jedno je smijesno i za zaliti u doba VELIKOGA POSTA ovo se ne radi,bar to mi koji nijesmo vicni kanonima nebi radili !