Цетиње

Пише: Батрић Бабовић

Посвећено Јовану Маркушу

1.

Ноћ је. Киша тихо пада
Нестаје ми дах пред Биљардом
Помаља се сва Књажева Гарда
Сузе лијем са Петром Лубардом
Пала ми на душу нека неман
Названа по новом авангардом
Издушила већ је Васељена
Громовима сумрака Ловћена

2.

Је ли ово баш оно Цетиње
Петровићи са свитом дворјана
Престоно је срце од светиње
Историја шутњом утишана
Два Цетиња у нама двојици
Кувају се сред Душе – Казана
Представама Вјекова, Сјећања
Док чувамо Тајне Осјећања

3.

Осјећања да само Памћење
Мора бити архив Новом Добу
За бестидно, безумно блаћење
Окретање леђа Оном Гробу
Тој показној Светој Именици
Кад врх Крста дигоше Ругобу
Карамраком Новог Фараона
Изронише Једра Вавилона

4.

Једра Таме у Кући Осаме
Цетиње је Косовом цвјетало
Обилића поље посред Таме
Завјетом је из прича нестало
Остали су дамари од књиге
Памћење у њима преостало
Тек сад видим да по овој Причи
Нови Ловћен на Цетиње личи

5.

Нестали су Астеци, Сумери
Маје, Инке, Тигри, Еуфрати
Док пребираш по Духу и Вјери
Унук дједа својим неће звати
Синови се одричу од Оца
Будућност се Прошлошћу Сакати
Садашњост је Тајна над Тајнама
Два Цетиња кад живе у Нама

6.

Прво јесте оно Светог Петра
Филермосе, Јованове Руке
Књажевине, Краљевине, Етра
Испуњења Христове Науке
Оно друго Безгроб на Ловћену
Што Крст тражи, множи братске муке
Два Пола су на Глобусу Страве
Оставили Два Ока без Главе

7.

Сабирцима све мање нас има
Пописниче нових растакања
Кроз будућност што прошлост не прима
Не преоста ништа сем плакања
Мастило је уобручен свијет
Слова су нам спас од умирања
Вјековима првог Октоиха
Па до сузног надумнога Стиха

8.

Добро знамо да су чињенице
Загробнице, забрављени списи
Полицама цетињске скривнице
Хегелови ничу рукописи
Визије којима Нови Свијет
Музе искон на древној сиси
Вјерујемо у Ловћен без Листа
Док Цетиње опет не Олиста

9.

Дрво које плода није Дало
Вазда би се у Огањ ложило
Зато се на Ловћен кидисало
Да Крштено не би Крст Родило
А тамјан се по поноћи чује
Помаљаш се Свемогућа Сило
Сваки камен давно обурдани
Јесте Ловћен у Христовој Рани

10.

Два Језика у два Национа
Једна Мајка а једна Утроба
Заплакала Тајно Васиона
Близу Луче Његошевог Гроба
Развија се сав Горски Вијенац
На бираног Божјега Роба
Што на душу превија Цетиње
Хроникама уснуле Светиње

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: