Припадници одреда Ел Муџахид извели терористички напад на СТЦ, Џаферовић им потписивао босанска држављанства

Данас се навршила 21 година, точно онолико колико је једној особи потребно да постане пунољетна у свим земљама, од терористичких напада на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001. године, у којима је погинуло 2.977 људи.

Чак шесторица нападача на Свјетски трговински центар у Њујорку били су припадници одреда Ел Муџахид за вријеме рата, или су након рата били обучавани у камповима на територији БиХ.

Ову тезу изнио је стручњак за тероризам Џевад Галијашевић, а бошњачки политичари укључени у ове активности никада нису ни покушали оповргнути ови тезу што даје на вјеродостојности цијеле приче а преноси Хрватски медијски сервис.

Такође, ваља подсјетити да Галијашевић тврди да су тадашњи вођа Ал Каиде Осама бин Ладен и главни организатор терористичког напада у Њујорку 11. септембра 2001. Халид Шеик Мухамед, који су имали држављанство БиХ, били пријављени на адресама у Сарајеву и Зеници, о чему је био упознат и садашњи бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.

Џаферовић је за вријеме рата био начелник Центра служби сигурности у Зеници.

ХМС подсјећа да, Џаферовића због тога хрватски предсједник, Зоран Милановић, ословљава као “Хостеса Муџахедина”.

Галијашевић је у тексту који је објавила СРНА прије три године такође нагласио да Џаферовић, не само да је био упознат с додјељивањем држављанства БиХ Шеик Мухамеду, већ је тадашњи МУП тзв. РБиХ, на његов предлог, ту одлуку и донио.

На основу одлуке ЦСС Сарајево од 26. децембра 1995. године, коју је потписала шеф у МУП-у Мирсада Бегановић-Жутић, Шеик Мухамед је накнадно уписан у општински регистар рођених. На основу тога добио је држављанство БиХ.

– То је учињено на основу одлуке МУП-а РБиХ од 30. априла 1994. године, а на предлог Шефика Џаферовића. У тој одлуци је наведено да је Шеик Мухамед тада уписан у регистар с пребивалиштем у сарајевској општини Стари Град, улица Абдестхана 4, а 29. новембра 1995. године његово пребивалиште регистровано је и у Зеници у Улици Армије РБиХ 13 -рекао је Галијашевић раније Срни.

Након што је организовао терористички напад на свјетски трговачки центар у Њујорку, Шеику Мухамеду је 16. децембра исте године поништено држављанство БиХ.

Галијашевић је навео да је Осама бин Ладен одобрење за накнадни упис у општински средишњи регистар рођених добио 28. децембра 1995. године, а потписала га је, такође, Бегановић.

– Бин Ладен је заведен у сарајевској општии Центар 1996. године под бројем 10907, а пријављена адреса становања била му је Малта број један – прецизирао је Галијашевић.

Он је навео да је пасош БиХ Бин Ладену издао један од кључних исламистичких политичара у БиХ Хусо Живаљ, који је касније промијенио име у Хусеин.

– Живаљ је био велепосланик БиХ у Бечу од 1992. до 1995. године. У то вријеме он је одобрио знатан број виза и путовница радикалним исламистима који нису поријеклом из БиХ – каже Галијашевић.

Он је додао да је Живаљ након тога постављен за замјеника министра вањских послова БиХ и за то вријеме редовно је путовао из Сарајева за Беч, САД и више арапских земаља.

– Такође, постарао се да Велепосланство у Бечу постане кључна локација за трајну подршку радикалним исламистима и у периоду послије његовог мандата – истакао је Галијашевић, додајући да је све то рађено уз велику подршку тадашњег предсједника СДА Алије Изетбеговића и његових сарадника, који су током рата у Сарајеву угостили и Осаму бин Ладена.

Он напомиње да је Живаљ искористио свој мандат у Бечу и да би 1995. године издао путовницу БиХ, број БХ-46600, заповједнику одреда “Ел муџахедин” Халиду Ибну Абдулаху или Абу Малију, који је промијенио име у Халид Ћатић.

Галијашевић је рекао да је Абу Мали био пријављен у Сарајеву 28. децембра 1995. године, а одобрење за накнадни упис у општиски средишњи регистар потписала је, такође, Бегановић. У регистар у сарајевској општини Центар уведен је 1996. године под бројем 10908.

Галијашевић је навео да је Живаљ, у септембру 2001. године, када је постао велепосланик при УН, тајно и протуправно осигурао Ћатићу специјални УН статус, издавши му “жуту пропусницу” које су резервицане за велепосланика, сталног представника или његовог замјеника при УН.

Као такозвани аташе у дипломатској мисији БиХ при УН наступао је под именом Сафет Абид Ћатовић.

– Жута пропусница омогућила је Ћатићу слободан приступ објектима УН – рекао је Галијашевић, додавши да је Ћатић, односно Абу Мали, организовао и “љетњи џихадистички логор” у Пенсилванији, само мјесец дана прије терористичког напада у Њјорку 2001. године, а америчке службе га терете и за организацију терористичког напада на амерички разарач “US Col” у јеменској луци.

Галијашевић је рекао раније за Вечерње новости да су оперативци Ал Каиде усред БиХ, недалеко од Маглаја, спремали терористички напад који је за посљедицу имао 11. септембар у САД.

Он је рекао да су Осама бин Ладен, Ал Заркави и Мохамед Ата само неки од терориста уз чија имена је на Интерполовим потјерницама стајало да су били држављани БиХ од 1994. године, а да су им документа давали исти људи који су промовирали циљеве СДА, замаскиране изградњом “цјеловите Босне”.

Галијашевић је навео да су Бин Ладен и његови највиши војници у БиХ имали сигурну кућу до 2001. године.

Он је додао да је Мохамед Ата, први оперативац групе од 19 особа која је напала Њујорк, акцију планирао у вехабијској заједници у селу Бакотић, осам километара од Маглаја.

Прича Бакира Изетбеговића на конгресу СДА о неправедним суђењима бившим заповједницима такозване Армије БиХ, а посебно Сакибу Махмуљину под чијом командом су ратовали муџахедини, јесте, каже Галијашевић, “завјеса” која треба сакрити ратну прошлост Џаферовића.

Амбасада САД-а у БиХ тада није жељела да коментарише смета ли им у сарадњи с бошњачким чланом Предсједништва Шефиком Џаферовићем то што је потписивао документе особама из БиХ који су организовали терористички напад у Америци, с образложењем да “не коментаришу медијске спекулације”.

– Као што смо већ у више наврата рекли, Влада САД не коментарише медијске спекулације – наводи се у одговору Срни из 2019. године на питање како Амбасада  гледа на тврдње стручњака за борбу против тероризма Џевада Галијашевића да је Џаферовић 30. априла 1994. године потписао папире којима оснивач Исламске државе шеик Калид Мухамед Ал Заркави и “мозак” терористичког напада 11. септембра у Америци, добио путна документа БиХ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: