Наше гласове раскубају као свиња масну врећу

Пише: протојереј Јован Пламенац

Не вјерујем да је ико свој глас на изборима 30. августа 2020. године дао овима који су остварили изборну побједу да би њиме располагали овако како то данас чине. И како су до сада чинили. Чак не вјерујем ни да су они сами гласали за ово.

Нијесу мотиви свима гласачима исти, али не вјерујем да је ико гласајући хтио ово што се данас догађа унутар политичке групације која је побиједила на изборима.
Формирање власти свело се на борбу за државне ресурсе: за мјесто предсједника Владе, предсједника Скупштине, што већи број министарстава, па у другом ешелону што већи број државних фирми. Наше гласове раскубају као свиња масну врећу.
Гдје је ту Држава, гдје је ту народ!
Државом располажу као својом прћијом, а народ им је бесловесна пучина. Према Држави не показају одговорност, а према народу осјећајност. Борба за позиције у државном апарату, што боља радна мјеста за себе, своју родбину и пријатеље, чланове партије које подмићују радним мјестима да би их поново гласали и привукли гласаче из других партија, али и задовољавање сујете и лијечење комплекса својствених ситним душама – то су смјернице у преговорима при формирању власти.
У настојању да захвате што више власти, и са њом привилегија и задовољења сујете, неки који учествују у садашњем преговарачком процесу препуштају се арбитражи евроатлатским центрима моћи, неки их и призивају, а ови им шаљу политичаре нижих рангова, показујући им колико уважавају и њих и Црну Гору.

Ови им се опет додворавају, како у разговору са њима тако и у овдашњим јавним наступима. Здушно су прихватили ово насљеђе режима Мила Ђукаовића који је Црну Гору учинио само формално независном државом, а у стварности сасвим зависном од западњачких глобалистичких интереса и њихове новопаганске идеологије.
Ми, гласачи, нијесмо у прилици да будемо свједоци њихових преговора. О њима можемо да судимо само на основу њихових изјава медијима. Ту се чују и међусобна препуцавања, али и гласови разума, спремности на компромисе па и одрицања. Можемо да им вјерујемо или не.

Зато би било драгоцјено да њихови преговори буду јавни, да их преноси нека телевизија или барем да буду стримовани на неком јутјуб каналу, како је то иницирала Редакција портала Ин4С.
Ако њихови преговори не буду јавни, како ће по свој прилици бити, о њиховим политичким, али и људским, ликовима ми гласачи моћи ћемо да судимо само на основу чињенице ко је од њих 41 потписао довор о формирању власти а ко не, ко се уздигао изнад личних материјалистичких потреба и личне сујете, а ко није па тако интензивно дува у једра Милу Ђукановићу који је Црну Гору био учинио својим пашалуком, земљом расцвјетале корупције и другог криминала, непотизма и идеолошке и националне располућености, у којој је са својим допашама за кратко вријеме згрнуо огромна материјална добра.
Од људи којима је црногорски народ на изборима дао повјерење да воде Државу зависи судбина и Црне Горе и њеног народа. А они нијесу дорасли те одговорности и сада преговарају, умјесто да се договарају. Али, нијесу сви једнаки. Онима који се уздигну изнад ситнодушја и шићарства свако ко мисли добро Црној Гори и црногорском народу на наредним изборима треба да подари свој глас. А оне – ако их буде – који остану оковани у својој пизми, у складу са уличном демократском праксом, ненасилно, свако ко им је дао глас на посљедњим изборима, или ко није за њих гласао али су они њихов глас обесмислили, треба при сваком сусрету на улици да пљуне, да му залијепи трули парадајз или покварено јаје, а када прође сезона парадајза и понестане јаја, балегу.
Ко је за глас на наредним изборима а ко за балегу, биће видљиво на списку потписа 41 посланика који су 30. августа 2020. године добили мандат црногорских грађана да воде ЊИХОВУ државу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: