Шефови криминалних кланова и наследници: Трон заузимају браћа која и сами често буду жртве крвавих обрачуна

Често се дешавало да, када погине вођа криминалног клана, све послове преузме његов брат. Наравно, та браћа – наследници већ имају дебеле досије и до гуше су у криминалним водама, само што се по преузимању вођства клана и улог повећава, а самим тим и шанса да постану примарне мете супарничких криминалних група.

Тај „аманет“ који брат остави брату може се назвати крвавим тестаментом, јер неретко и браћа – наследници буду убијени.

Горан и Владан Радоман

Убиство Цетињанина Горана Радомана у Новом Београду, пре нешто више од седам година, означило је почетак крвавог рата црногорских кланова „шкаљарског“ и „кавачког“. Починиоци овог злочина који се догодио наводно због нестанка 300 килограма кокаина, крију се, како се годинама касније спекулисало у медијима, у Шпанији и другим земљама Медитерана.

Горан Радоман ликвидиран је 20. фебруара 2015. године у гаражи новобеоградског солитера у Улици Јурија Гагарина 26а. Изрешетан је са 25 метака из „хеклера“ након што је паркирао свој блиндирани „BMW“, подгоричких таблица. Убица је, како су испричали очевици, неприметно ушао у подземну гаражу зграде која је поред три вишеспратнице у којој живе полицајци. Зграда је покривена видео-надзором, али је убица сваку камеру померио увис и дошао до лифта где је чекао Радомана.

Кад је мало после поноћи Радоман паркирао свој аутомобил и кренуо ка лифту и отворио стаклена врата, запрашили су меци. Убица је испалио цео шаржер и мирно одшетао. Тело убијеног, 45 минута после поноћи, пронашао је станар зграде, подсећа 24 седам.

Горана је у криминалним пословима наследио његов рођени брат Владан Радоман. Пресуду којом је Владан осуђен на 17 година, девет месеци и 10 дана затвора, у јуну прошле године, потврдио је Апелациони суд у Ређо Калабрији у Италији. Он је осуђен због учествовања у шверцу више од две тоне кокаина из Јужне Америке.

Браћа су наводно била блиска „шкаљарском клану“. Суд је поступак покренуо 2014. године, после велике акције „Гурман“, током које је ухапшено више од 25 осумњичених и заплењене више од две тоне кокаина, који је био сакривен у контејнерима на броду који је пловио из Бразила ка Европи. Италијански медији нису навели да ли је Владан Радоман доступан њиховом правосуђу или не, али наводе да је био део огранка „шкаљарског клана“, који је био задужен за шверц дроге у Холандију.

Јован и Игор Вукотић

Јован Вукотић, апсолутни вођа „шкаљарског клана“, ликвидиран је 8. септембра у округу Шишли у Истанбулу у Турској и то пред трудном супругом Машом Мишић и њиховом ћеркицом. Вукотиц́ се возио аутомобилом са супругом и дететом у луксузном кварту Мечидијекој. У једном моменту поред њиховог возила застала су двојица нападача на моторима. Они су испалили пет хитаца из пиштоља од којих су четири погодила вођу „шкаљарског клана“. На Вукотића је, пре тога, три пута покушан атентат.

Бијелопољац Е. К., који је био за воланом Вукотићевог аутомобила када су у њега пуцали нападачи с мотора у истанбулском насељу Шишли, има високу улогу у клану човека из Берана, који је важио за „пословног партнера“ убијених вођа „шкаљараца“ Игора Дедовића и Јована Вукотића.

Берански нарко-бос, као и његов човек од поверења Е. К., били су главна логистика за скривање Вукотића у Турској, али и у откривању и типовању чланова супарничког клана. Е. К. је био задужен за транспорт великих количина кокаина, али и новца зарађеног од продаје наркотика.

Јованов брат Игор, за ког се сумња да је такође био један од вође клана, крије се већ 10 година. Нико не зна где је и шта ради, а огласио се само једном и то читуљом после смрти оца Веселина. Браћа су тада дала читуље у једним новинама, свако по једну страну. Јован се том приликом од оца опростио из затвора, док је његов брат Игор и тада био у у бекству. Веселин Веско Вукотић, да подсетимо, ликвидиран је 20. априла 2019. године испред своје куће у Котору.

Игор се налази на црвеној Интерполовој потерници због сумње да је организовао више ликвидација и годинама уназад успева да побегне полицији. Он се често доводи у везу са разним кривичним делима, а највише шверцом наркотика из Латинске Америке у Западну Европу, али конкретних доказа уз помоћ којих би се сместио иза решетака, као што је био случај и код Јована, нема.

Лука и Јован Ђуровић

Лука Ђуровић, један од најближих сарадника и кум Луке Бојовића и вођа барског клана, погинуо је 30. септембра 2013. године, око 14 сати, у саобраћајној несрећи на излазу из Котора. Ђуровић је настрадао у црном „поршеу“, аранђеловачких таблица под неразјашњеним околностима, а преминуо је на путу до болнице.

У првом моменту веровало се да је Ђуровић био за воланом, али је каснија истрага показала да је возила осамнаестогодишња Моника М. Она је, на излазу из тунела Врмац на путу из Котора ка Тивту, изгубила контролу над аутомобилом током претицања, услед чега је слетела у јарак.

Лука је задобио неколико тешких ломова, од којих и смртоносни прелом врата, а смрти је допринело и унутрашње крварење. Моника је у несрећи испала из кола и задобила потрес мозга, а њене повреде су такве да не захтевају боравак у рисанској болници.

У пуцњави која се 23. октобра 2019. године у 15.45 сати догодила у италијанској пицерији у Амстердаму рањен је Јован Ђуровић, брат Луке Ђуровића. У ватреном обрачуну је убијен Горан Савић, Ђуровићев пријатељ, који је, када је видео наоружане нападаче, скочио испред Ђуровића како би га својим телом заштитио од метака.

Лука Ђуровић је у „белој књизи“ био означен као вођа најјачег криминалног клана у Бару. Ђуровић је блиско сарађивао са Луком Бојовићем и важио је за „првог човека земунског клана у Црној Гори“.

Довођен је у везу с нестанком Слободана Радоњића 2009. године, чије тело никада није нађено, што је изазвало најјачи сукоб у српско-црногорском подземљу и довело до многобројних ликвидација, укључујући и убиства браће Шарановић, па и брата Луке Бојовића, Николе.

Гроб Луке Ђуровића дигнут је у ваздх 2016. године.

Милић, Милош и Марко Шаковић

Браћа Шаковић, Милић, Милош и Марко, годинама се помињу као безбедносно интересантне особе у Црној Гори. Милић Миња Шаковић, наводни вођа подгоричког огранка „шкаљарског клана“, ликвидиран је 17. јуна око 23.30 часова испод зидина Старог града у Будви, а данима пре тога наводно је боравио у Подгорици. Лука П. из Београда осумњичен је за убиство Миње Шаковића, а Крагујевчанин Душко Танасковић да му је у томе помогао.

Милић и Марко Шаковић осуђени су за убиство Мироја Баошића који је 2005. године убијен у „сачекуши“ испред своје куће. Сукоб између Баошића и Шаковића датирао је од раније, а Баошић је 2004. године тешко ранио Марка Шаковића, који је тада имао свега 19 година.

Милић је у жижу јавности доспео и када је београдска полиција трагала за њим због сумње да је учествовао у ликвидацији Александра Станковића, званог Сале Мутави.

Милош Шаковић убијен је у пуцњави у једном подгоричком кафићу, а поред њега настрадао је и Радивоје Јовановић као случајна жртва.

Браћа Шарановићи, Фишкали, Рогановићи….

Бранислав и Слободан Шарановић неизоставни су у причи о братским криминалним пословима. Бранислав је убијен 2009. године, а Слободан је понудио суму од милион евра за сваку информацију која би могла да доведе до Браниславових убица. Осам година касније, марта 2017. убијен је и Слободан у тренутку када се налазио у својој редовној шетњи, готово на кућном прагу. Сматра се да су оба убиства последица сукоба између зараћених породица, Бојовић и Шарановић.

Пожаревачка браћа Драган и Зоран Живковић, познатија као Фишкали, ликвидирана су у класичним „сачекушама“. Зоран је убијен 31. јануара 2001. године у Пожаревцу, а Драган 14. марта, на дан кад је брату даван четрдесетодневни помен. Иако се у јавности спекулисало о могућим починиоцима, убиства браће Фишкал никад нису расветљена. За ове злочине чули су сви, јер оно што је Аркан важио за Београд, то су били Фишкали за Пожаревац. Њихов отац тврдио је да су их убили „земунци“ које је довезао Милорад Улемек Легија, а Млађан Мићић Пацов пружио логистику.

Рањавања, убиства, зеленашење нека су од специјалности породице Рогановић. Отац, два брата и брат од стрица припадници су једне од по криминалу најпознатијих породица у Црног Гори, која је према оперативним подацима блиска „кавачком“ клану.

Владимир Рогановић убијен је 2018. године у Бечу, након ручка у једном ресторану, а са њим је тада био и Стефан Вилотијевић, који је преживео рањавање. У Србији је робијао због фалсификованих докумената, а у домовини је требало да одслужи једногодишњу казну због нелегалног оружја. Осумњичен је у за једну лажну дојаву бомбе у дискотеци коју држе људи блиски „шкаљарском“ клану.

Његов брат Душко Рогановић добро је познат у подземљу Црне Горе. Он је априла 2017. тешко повређен у експлозији бомбе која је била подметнута испод његовог аутомобила „голф 5“ у близини главне аутобуске станице у Херцег Новом. Тада је казао да не зна ко би могао да му подметне бомбу, будући да ни са ким није у сукобу. Он је осам година провео на робији због убиства вође навијача „делија“ Марка Веснића и рањвања Ивана Марковића 2009. у Црној Гори.

Њихов трећи брат Шћепан најмање познат јавности, ухапшен је у Херцег Новом због зеленашења. Он и још двојица мушкараца терете се да су 21 особи дали новац на камату и преко камата зарадили око пола милиона евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: