New York Times: Вријеме је да се слобода говора учини незаконитом

Њихови напори лобирања почињу овим инцидентом:

Кад је полиција прије зоре покуцала на врата куће у сјеверозападној Њемачкој, отворио им је младић замагљених очију у боксерицама. Полицајци су тражили његова оца који је био на послу.

Рекли су му да је његов 51-годишњи отац оптужен за кршење закона против интернетског говора мржње, увреда и дезинформација. На Фејсбуку је подијелио слику с запаљивом изјавом о имиграцији која се лажно приписује њемачком политичару. “Само зато што неко силује, пљачка или је тешки криминалац није разлог за депортацију”, стајало је у лажној примједби.

Полиција је затим претраживала кућу око 30 минута, заплијенивши лаптоп и таблет као доказ, рекли су тужитељи.

Фронтпагемаг.цом извјештава: Тешко је замислити гори тест за цензуру. Али New Yорк Times одлучио је повести се с неким ко је на Фејсбуку подијелио саркастичан цитат који исмијава режимске политичаре.

Говор мржње, екстремизам, мизогинија и дезинформације добро су познати нуспроизводи интернета. Али људи који стоје иза најотровнијег понашања на интернету обично избјегавају било какве веће особне посљедице у стварном свијету. Већина западних демокрација попут Сједињених Држава избјегла је надзор над интернетом због права на слободу говора, остављајући море увреда, циљаног узнемиравања и тwеетова који говоре јавним особама да би им било боље да су мртви. Највише, Фејсбук, Јутјуб или Твитер уклоне објава или обуставе њихове рачуне.

Но током протеклих неколико година Њемачка је кренула другим путем, казнено гонећи људе за интернетски говор мржње.

Њемачка је позната по томе што кује други пут. Ипак, већина европских земаља ће казнено гонити неке врсте говора и ниједна нема слободу говора. Полиција вам може доћи на врата у Уједињеном Краљевству и било којој другој европској држави. Њемачка то чини у већем опсегу.

Чинећи то, изокренули су што, за америчке уши, значи заштитити слободу говора. Њемачке власти тврде да потичу и бране слободу говора осигуравајући простор у којем људи могу дијелити мишљења без страха да ће бити нападнути или злостављани.

Оно што заиста говори су примјери у чланку.

И управо је тај пост на крају довео до претреса куће тог 51-годишњег оца у сјеверозападној Њемачкој. Отац, чије име власти нису објавиле због строгих њемачких закона о приватности, још увијек је под истрагом у Доњој Саској док полиција испитује садржај његових уређаја. Чак и ако није знао да је коментар приписан госпођи Баусе лажан, још увијек се суочава с казном јер “оптужени сноси ризик ширења лажног цитата без провјере”, рекли су тужитељи.

Дакле, у основи кажњавање противника љевичарског политичара.

Свен Веиланд, програмер који је постао интернетски истражитељ говора мржње, задужен је за разоткривање људи који стоје иза анонимних рачуна. Он тражи трагове о томе гдје особа живи и ради, те везе с пријатељима и обитељи. Након што је непознати корисник Тwиттера успоредио Ковид ограничења с холокаустом, употријебио је онлине регистар лиценцираних архитеката како би помогао идентификовати кривца као жену средњих година.

“Покушавам сазнати што раде у свом нормалном животу”, рекао је господин Веиланд. “Ако пронађем гдје живе или њихове рођаке, тада могу пронаћи праву особу. Интернет не заборавља.”

Са сигурношћу се може рећи да та жена није била обожаватељица нациста.

Прошле године, Кристијан Ендт, новинар из Берлина чије је извјештавање о Ковиду изазвало сталан низ увреда на интернету, досегао је пријеломну тачку. Након што га је анонимни корисник Твитера назвао “глупим” и психички болесним, кренуо је у мисију да види може ли ту особу процесуирати.

Рачун те особе није укључивао право име, али је имао фотографију на страници профила. То је господину Ендту омогућило да изврши претрагу слика како би видио гдје се још на интернету та слика може пронаћи. То га је довело до ЛинкедИн странице власника мале фабрике. Одатле је пронашао веб страницу фабике те особе, број телефона и кућну адресу.

Ендт је сабрао своје откриће у допис и послао га локалном окружном тужитељу. У просинцу је случај доспио у интернетску јединицу за мржњу у Доњој Саској, гдје је кривац живио. Након увида у доказе, послали су мушкарцу казну у вриједности од око 1000 еура.

Ниједан од профилираних инцидената не укључује било какву врсту нацистичке удруге. Овдје се ради о томе да власт гуши властиту политичку опозицију под кринком борбе против говора мржње. Чини се да се притужбе углавном односе на политичаре, активисте и медијске особе.

Није тешко схватити зашто медији у Америци мисле да би требали бити сличнији Њемачкој.

Извор: Епоха.хр

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: