Представљена реплика круне цара Душана

Изради реплике круне цара Душана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић. Током тих консултација одлучено је да се реплика круне цара Душана уради на основу изгледа круне на његовој фресци из Манастира Леснова, задужбине деспота Јована Оливера, српског великаша из 14. века.

Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор реплике круне цара Душана, уз теоретско вођење поменутих професора.

Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу се темељно размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 14. веку.

Круна цара Душана тешка скоро 1,7 килограма, има више од 300 бисера

Израда круне трајала је шест месеци, што сведочи о сложености и захтевности тог посла и труду уложеном у њега. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање. У питању је искључиво ручни рад.

Реплика круне цара Душана је тешка 1694,81 грам, има 14 узгајаних рубина, 14 узгајаних сафира, 16 дугуљастих рубина, 16 лапис лазулија, 12 аметиста и 304 слатководна бисера.

Разлика између оригиналне и реплике круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна скоро сигурно била направљена од злата, реплика је направљена од позлаћеног сребра.

У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна

Поред реплике круне цара Душана, израђене су још две реплике круне. У питању су реплика круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, и реплика круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић. Израде све три круне финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.

Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки, на пример круне краља Милутина, краља Твртка I Котроманића и деспота Стефана Лазаревића. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србиј планирано је за крај 2023. године.

Извор: Српска средњовековна историја

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: