Расправе о ГМО без јасног одговора
У јеку расправа о промету ГМО, ни стручна јавност нема јединствен став о томе да ли је таква храна штетна или не.
Србија ће, као и сав развијени свет, ускоро морати јасно да се одреди према производњи и примени генетски модификованих организама.
Док у јавности увелико траје полемика заговорника и противника, у дискусију се укључује и стручна јавност. Генетски модификовани организми су тема научног скупа у Српској академији наука.
Молекуларна биологија омогућава манипулације које у теорији могу веома да помогну, у пракси још увек нису довољно испитане. ГМО се гаји и кроз ланац производње хране конзумира. Пошто њихова штетност још увек није сасвим доказана, нема ни генералних одговора.
“Да ли бисте ви волели, не знам колико вас овде има висок крвни притисак, да пијете јогурт и да регулишете крвни притисак“, упитао је Љубиша Тописировић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.
“Да ли знате сви ви код куће да направите јогурт. Вероватно 90 одсто зна, млади вероватно не. И сад то попијете и регулишете крвни притисак, замислите ви то. Која је то врста хране? Зато се то зове нова храна“, навео је Тописировић.
“Молекуларни биолози су дали знање да се то направи. Оно што је битно – огромне паре су у то уложене. То је велики проблем и зашто се о томе толико прича, зато што су уложене велике паре. Даље, ту су политичари, без њих не може, нема теоретске шансе“, рекао је он.
Алексеј Тарасјев из Института за биолошка истраживања, сматра да у јавним расправама веома често на ове теме процене ризика говоре “људи који нису стручни, а веома често се оглашавају потпуно нестручни људи“.
“Да ли си за или си против? На том генералном нивоу немогуће је давати одговор. Такав одговор се може и мора давати само у свакој специфичној ситуацији који обухвата сваки модификациони догађај посебно, намеравану употребу посебно, и средину у коју се ген ослобађа посебно“, каже Тарасјев.
Генетичке модификације у прехрамбеној индустрији примењују се како би се побољшао квалитет производа а не да би му се променила структура.
Вегетаријанци, вегани, фрутаријанци јасно су се определили према ономе што једу и како живе. Док држава законом не одреди шта сме, а шта не сме да се нађе у производњи и промету, питање да ли сте за ГМ организме или против њих остаће ствар личног става.
Мирјана Вучинић са Ветеринарског факултета оцењује да се ми се заправо плашимо како ће то нешто реаговати у нама.
“Чудно је да се плашимо толико хране, да ли ће бити токсична за нас, а не плашимо се на пример таблетоманије. Кажемо стоп ГМО, а не кажемо стоп наркотицима, кажемо стоп ГМО, а не кажемо стоп опасним акутним отровима које свако може да користи да би отровао псе у Београду, са којима када дођете у контакт последица може да буде директна смрт“, подсећа она.
Скоро 90 посто ГМО производи се у Америци. После Сједињених Држава, следе Аргентина, Бразил и Канада.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
