Лолита

Пише: Небојша Јевић

Кад дође лето у Будву се сјуре, сјаргају, београдске стерлете, спонзоруше, анимир и екскорт даме. Одавно је аут рећи за даму која се бави најстаријим занатом курва.

Ко каже да је Црна Гора скупа. Кило траве је у Тузима било четирсто евра.

Пуна је Зета силоса за дозревање банана а где има банана ту има и белог.

А новој генерацији курви не пада памет да ради без белог.

А тога има ко брашна. По наруџби и из електронских каталага наручују их власници јахти и гости у разним Порто Монтенегринима и осталим који су отели обалу од обичног света.

Захваљујући силиконима радни век је продужен. По наруџби из електронских каталога возе их таксисти из Будве до Порта овог или оног.

Мадам и њен брат макро чија имена у овој причи нећете чути дуго су овом послу у Београду али чим почне сезона спусте се на море.

Заситио се белосветски шљам филипинки, малескиња, тражи белу жену.

Неће силиконску ескорт даму.

Слава Нобакову.

Слава Лолити. Али Лолити којој ће он задригли припадник Новог Поретка бити први мушкарац.

И то белој.

Посао уноснији од посла екскорт даме, уноснији од од нормалног подводништва, мадам је једва дочекала и кренули у потрагу за невиним Лолитама.

Мадам је у том послу била царица. Непогрешиво је знала где да их тражи.

И проналази.

Имало је и таквих који су тражили чочеке, дечаке. Али то је одрађивао брат.

(Последњи чочек баша, тако се у Турској царевини звао онај који је држао групе дечака који су забављали госте, био је Арнаут власник кафане Високи Дорћол,у којој се због чочека у којег су били заљубљени сви гости, неког дечака Јована из Земуна, десило убиство. Било је то хиљаду осаммсто шездесет и неке.)

Девојчица крупних плавих очију, тек пропупелих дојки али испеглане косе, седела је у кафићу на обали и сатима испијала једну кока- колу кад јој је Мадам пришла. Питале је је ли слободно и наручила за них две салате од морских плодова. Онда је рекла да уз то иде охлађен шањпанац Дон Перињон.

И девојчица је пристала да проба. Ускоро су се заједно смејале возећи се у ауту без крова око Боке. Сватиле су на пиће у Млине Ћатовића и наставиле са шампањцем.

Узгред јој је понудила да повуку по црту белог. Већ пијана девојчица је пристала. Питала да ли је већ спавала са неким.

Завршиле су на јахти код пријатеља. Пријатеља широке руке.

Свака жена седи на милион марака само што то незна, рекла јој је.

Кући се вратила пред свитање. Таксијем наравно.

Избезумљени родитељи који су је тразили по читавом некад рибарском и радничком месту пустили су је да легне одлажући разговор за сутра.

Сутра је мајка у њеној торбици нашла петнаест хиљада евра и у купатилу гаћице са крвавом флеком.

Кад се пробудила поподне притисли су је и она је све испричала.

Порто је пун скулптура тек пропупелих девојчица.

Јахта је одавно испловила.

Сезона је прошла и лутам сам забрањеним градом величине старог Дубровника. Свуда скулптуре фонтане Лолита.

Да је жив Живко Николић можда би имао причу за филм.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: