Западу се сада јако жури — Србија им је „кост у грлу“

Став Србије према поштовању међународног права је кост у грлу Запада који би притиском на нашу земљу да признамо самопроглашено Косово желео да себе амнестира за апсолутно противправну агресију на СР Југославију 1999. године.

Бивши амбасадор Србије и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић овако објашњава зашто се Србији прети некаквом батином ако не пристане на услове Запада везане за Косово и Метохију али и на увођење санкција Русији.

Паић каже да се та „батина“ данас, за разлику од 1999. године, пре свега односи на финансије, економију, улагања.

„Батина“ на крају може погодити Запад

Запад, истиче Паић, нема очигледно никакву грижу савести за оно што су радили овде током 79 дана бомбардовања, пре свега Србије, када су користећи непропорционалну силу гађали и цивиле и цивилне објекте.

„Имали смо и тепих бомбардовања на Косову. Употребили су стратешке бомбардере Б52 на Кошарама, па уништење мостова на Дунаву, возове, аутобусе, избегличке колоне, ништа им није било свето. То су учинили без сагласности СБ УН, то је био најчистији вид агресије против једне суверене земље, а са циљем да се отцепи део њене територије. Њихов првобитни циљ је био да пруже ваздушну подршку твз. УЧК да они као ослободиоци уђу из Албаније на КиМ и да као Пеко Дапчевић на белом коњу умарширају у Приштину. Међутим, то се изјаловило и они су у свом бесу вршили терор над цивилним становништвом. Уништавали су енерго системе, изазивали еколошке катастрофе, гађали телевизије, болнице“, подсећа Паић.

Сада, како каже, у жељи да их Србија амнестира посежу за разним средствима, али овога пута су то пре свега економски инструменти. Међутим, ни то више не може бити толико ефикасно јер, истиче Паић, према најновијим подацима, Кина је на првом месту по улагањима у Србију.

Наиме, према подацима за прво тромесечје 2022, највећи прилив страних директних инвестиција је дошао из Кине (234,4 милиона Евра), док су на другом и трећем месту Швајцарска и Британија са 115,5 милиона евра односно 56,4 милиона евра, док је четврта Немачка са 56,4 милиона евра.

„Обим улагања Кине је већи него улагања ЕУ. Зато та економска батина више нема ту снагу коју је могла да има 90-их година кад је Србија била под санкцијама. А кад су оне кобајаги укинуте 1995. спољни зид санкција је остао исти. Онда су 1998. пред Рамбује поново увели санкције. Међутим, понављање таквих потеза Запада не само да не доприноси расположењу становништва за ЕУ него изазива гнев. Та њихова батина којом прете што се тиче њиховог утицаја у нашој земљи може много више да погоди њих него нас“, сматра Паић.

На питање зашто се Западу толико жури да реши косовско питање, па се још по албанским медијима помиње симболично изабрани рок до 24. фебруара идуће године, кад пада годишњица почетка руске специјалне војне операције у Украјини, Паић оцењује да је једино што интересује западне центре моћи да избију адуте Русији.

„То је нешто што у ствари Запад тера да поново почиње да прича о Повељи УН, о међународном праву, територијалном интегритету и зато им је косовско питање кост у грлу, зато журе да га реше до 24. фебруара“, уверен је бивши амбасадор.

Приштина добија сигнале из два правца

Адвокат и политички аналитичар Горан Петронијевић истиче да би требало већ да умемо да читамо такве поруке Запада, почев од периода кад су према нама примењивали булдожер дипломатију, саопштавали шта треба урадити а то представљали као неку врсту споразума.

„Као ми прихватамо нешто што они од нас траже, то је као споразум који ми спроводимо. А то је у ствари прикривање диктата, од периода разбијања Југославије до данас“, констатује Петронијевић уз опаску да је Запад имао манир да шаље двојне па и тројне поруке — једно причао у Београду, друго у Загребу или Љубљани.

То се, уверен је, ради и данас, па ако нешто кажу у Приштини треба рачунати да је то тако, а не оно што говоре у Београду где долазе у настојању да анестезирају нашу јавност и руководство.

Суштина је, сматра, то што се њима, посебно САД јако жури јер није јасно каква ће политика тамо бити после избора за амерички Конгрес 8. новембра што ће опет утицати и на касније председничке изборе у САД.
„Све што раде је да би у том правцу направили одређене мале помаке како би доказали да је њихова политика која се спроводи према Европи, Балкану и Русији дала одређене резултате. И због тога су им потребни одређени датуми, одређена брзина, па у моменту кад схвате да не могу да добију то што су хтели праве Б варијанту која је увек ублажена — постигли смо то да неће бити сукоба а одложићемо решавање проблема за наредни период. Па онда и то показују као одређени успех“, објашњава тактику Петронијевић.

Назире такав однос и кад је у питању актуелна тема пререгистрације српских возила на КиМ.

„Приштина нема своју вољу него добија сигнале из два правца: десном руком се показује — дајте проблем, а левом руком им се као каже да се тај проблем мало деескалира. И то је непрекидна игра. За њих је намењена десна рука, за нас лева. Они ништа не раде сами. Сваки тај проблем који су они измислили је дубоко и унапред планиран“, истиче Петронијевић, који одбацује сваку могућност да Приштина и најситнију одлуку доноси сама.

Обећања као шарена лажа

На питање, може ли Запад хипотетички нешто опипљиво да понуди Србији попут убрзаног чланства у ЕУ како би прихватила оно што се од ње тражи, а супротно сопственим националним интересима, Петронијевић оцењује да би политички било јако кратковидо веровати у обећања која нам одатле стижу.

„Да ли стварно има неко у свету ко њима може да верује. И да ли има иједно обећање које су испунили или иједно обећање где нису преварили. Обећање је увек шарена лажа коју они никад не испуне или га модификују истог тренутка кад се нешто испуни. Немам ништа против да сва најнакараднија законска решења која ЕУ намеће одмах прихватимо — све и без превода, као Бугари, да прође кроз скупштину , да кажемо да смо се потпуно синхронизовали са ЕУ, али само уз једну тачку: почеће да важе седмог дана од пријема у ЕУ“, поручује саговорник Спутњика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: