Исказ судије Станковића: Меденица вршила притисак у предмету фирме „Царине“

Судија Основног суда у Херцег Новом Јован Станковић испричао је специјалним тужиоцима како је ухапшена Весна Меденица тражила од њега да донесе пресуду у предмету чији је актер била фирма „Царине“, истичући да се бојао од ње, јер је моћна особа и могла је да му поквари личне планове и створи озбиљне проблеме. Исказ Станковића дио је оптужнице против Весне и Милоша Меденице и још 14 особа, коју је тужилаштво предало Вишем суду 17.октобра. Контрола оптужнице против бивше предсједнице Врховног суда, њеног сина и других оптужених, заказана је за 1. новембар.

Меденица је ухапшена 17.априла у Подгорици и од тада је у притвору. Њој се, између осталог, ставља на терет да је у марту ове године у Херцег Новом, користећи друштвени положај као бивша предсједница Врховног суда, посредовала да се донесе пресуда без законског утемељења.

То је урадила јер је у предмету Основног суда у Херцег Новом П.бр.684/21, у којем су странке били тужилац “Царине” ДОО Подгорица и тужени Павле Поповић, након њеног претходног интересовања за доношење одлуке у спору у корист тужиоца чији је власник њен кум Чедомир Поповић, Станковић као судија Основног суда супротно закону донио пресуду због пропуштања.

Ту пресуду је донио 24. марта 2022. године, иако је знао да тужбу ради одговора није примио лично тужени Павле Поповић и да је уз тужбу приложена копија уговора о зајму која није овјерена.

Становић је информисао Меденицу о неуредној достави тужбе туженом ради одговора као једном од нужних услова за доношење пресуде због пропуштања, али му је она рекла да без обзира на то донесе пресуду. По мишљењу СДТ, Меденица је тиме извршила кривично дјело противзаконит утицај.

Портал Либертас пресс објавио је оптужницу против Меденице и других особа, па доносимо кључне дјелове Станковићевог исказа.

Судија Станковић је у исказу у истражном поступку 17.маја пред Специјалним државним тужилаштвом навео да је у правосуђу већ скоро 20 година, започео је каријеру 2003. године као приправник у Основном суду у Херцег Новом. Већину радног стажа у струци је провео у правосуђу са једном краћом паузом у приватном сектору а за судију Основног суда у Котору је изабран 2012. године.

„За све године његовога рада у правосуђу на руководећој функцији је била окривљена Меденица, и он из њему непознатог разлога никада није био њен миљеник и од старта је имао осјећај нетрпељивости окривљене према њему. Сматрао да је могуће да је разлог био то што је он 2011. године, као савјетник у Основном суду у Херцег Новом водио извршне предмете када је у току био један извршни поступак у којем је требало иселити једно лице које је обољело од мултипле склерозе из једне бараке у Баошићима гдје је живио као избјегло, односно расељено лице, и он је тај поступак водио тражећи како да на најхуманији начин исели то лице“, пише у оптужници, преноси РТЦГ.

Како се истиче, имао је проблем са службама које је требало да му пруже подршку везано за исељење, службе за социјални рад, полиције и тако даље, а постојао је и љекарски налаз који је указивао да би насилно исељење тог лица могао да доведе у питање његов живот.

„Једном приликом је окривљена Меденица дошла у суд, да ли у контролу или у посјету суду, није се могао сјетити, и интересовала се за тај предмет и он је био позван јер је обрађивао тај предмет да појасни о чему се ради. Она је јако инсистирала да се то заврши што прије. Није знао да ли је она имала неки интерес у томе, али је инсистирала да се предмет што прије заврши. Тада јој је објаснио ситуацију и она је тада била врло непријатна. Говорила је да је он неспособњаковић, да не треба да ради у суду, какав је то начин да се неко не може иселити и слично. Појаснио је да је тада он био савјетник а судија задужена тим предметом је била Зорица Дабетић, која је била присутна приликом тог разговора са Меденицом али како је обрађивао тај предмет, он је био и мета тих критика. Није сматрао да је тада ушао у неки сукоб са њом али је било расправе и, искрено, од тада га није завољела и имао је осјећај да га не воли“, наводи се у тексту оптужнице.

Станковић свједочи да га је током његовог рада као судије, у Котору једне прилике, а и у Херцег Новом једне прилике приликом контроле без разлога нападала пред колегама, и то да је незналица, да му не треба судијска тога, све на нивоу личних увреда.

„На те наводе није реаговао јер није било потребе да реагује, знајући да су његови резултати сасвим добри. Појаснио је да је други судија вршио контролу предмета и да од тог судије нисам имао никакве критике осим неких сугестија, док је Меденица имала јасно и јавно изражену критику на његов рад“, цитиран је Станковић.

Даље је навео да је 2015. године конкурисао за мјесто тзв. секондираног судије, али због околности приватне природе није могао да оде у Европски суд и то је објаснио руководиоцу Европског суда, па је на његово мјесто отишла колегиница Катарина Пековић, која је била другорангирана. Њој је истекао мандат 2018.године, а онда је сазнао да је Европски суд тражио њега без икаквог конкурса, због тога што је наводно оставио добар утисак први пут.

„О томе су га обавијестили телефонским путем ујутру у 08.45 часова на дан када је одржавана сједница Судског савјета и на којој се одлучивало о упућивању судије у Европски суд за људска права с тим да је морао да се изјасни у року од десет минута да ли жели да иде или не. С обзиром да је већ био упознат о свему, одмах је рекао да пристаје. Отишао је у септембру 2018. године у Стразбур и његов мандат траје двије године, тамо је постигао много добре резултате, међутим, у последње двије године његовог мандата га је захватила пандемија корона вируса, те је имао великих проблема да се врати у Црну Гору“, наведено је у оптужници.

Након што се вратио из Стразбура, однос окривљене Меденице према њему који је био јако негативан потпуно се промијенио, свједочи он.

„Приликом једне посјете суду у Херцег Новом у новембру 2020. године, окривљена Меденица тражила је да се састане са њим, што је њега лично изненадило. Разлог њеног захтјева да се састане са њим је превасходно био да му изјави саучешће због смрти мајке, а другог разлога заправо није ни било. Приликом тог њиховог сусрета са њима је био и предсједник суда у Херцег Новом Иван Перовић и они су се састали у његовом кабинету. На том сусрету се није разговарало о послу, предметима него о сасвим неким трећим темама, притом је исказала потпуно неки други пријатељски однос према њему као и љубазност коју до тада није доживљавао од ње“, пише у тексту оптужнице.

Након тога, са Меденицом није имао никаквог контакта ни сусрета до почетка марта 2022. године, односно послије 11. марта, када га је прво позвала телефоном, али он њен број телефона није имао и није се ни јавио јер му је био непознат број, након чега је услиједила порука преко Вајбера гдје је схватио да је у питању окривљена Меденица. Она му је тада рекла да се налази у Институту Игало у Херцег Новом и да би вољела да са њим види и попије кафу, а није му објаснила из којих разлога.

„Нашли су се неких два дана после позива, у кафе бару „До До” на Шкверу у Херцег Новом негдје око 19 часова, гдје је сједјела Меденица и још једна госпођа коју је окривљена представила као своју куму. Имена те госпође се није могао сјетити, зна да је окривљена а представила као куму а ради се о жени плавих очију и сиједе косе. Истакао је да је тај разговор био пријатељски и водио се у једном дијелу о стању у правосуђу након одласка окривљене. Даље је истакао да он није знао какву окривљена моћ као бивша предсједница Врховног суда још има, али је у том разговору потенцирала да се стално виђа са људима који су на високим положајима, а чини му се да је поменула Хаснију Симоновић и још неке судије Врховног суда, као и Весну Звицер. Ни у једном тренутку окривљена Меденица њему није, али јесте као утисак да је хтјела да му стави до знања да је још моћна особа, у шта он није имао разлога да сумња јер је заиста дуго била предсједник Врховног суда и епицентар свега у правосуђу, а свакако у свим овим превирањима у Црној Гори није могао да претпостави колики је стварни степен њене моћи“, цитира се у оптужници Станковићев исказ, преноси Либертас.

Како се напомиње, тај њихов разговор у једном тренутку прешао на другу тему, односно на његов приватни живот, када га је окривљена питала како живи и тада јој је рекао да је дословно неколико дана прије запросио једну дјевојку коју је иначе упознао у Стразбуру и која је Мађарица, а рекао јој је да планира да напусти правосуђе, да се ожени и да живи у Будимпешти.

Сјећа се да је са тог разговора отишао и даље збуњен тим њеним пријатељским односом према њему и несигуран у степен моћи коју окривљена има. Појаснио је да је био у благом страху од тога шта би му окривљена могла урадити уколико би јој се на неки начин замјерио јер није вјеровао у њен пријатељски настројен однос према њему, с обзиром да за такав однос није било разлога.

Током тог првог разговора те вечери, Меденица га је замолила да погледа један предмет који се односи на радни спор радника Института Игало у Херцег Новом, односно замолила га је, уколико постоји могућност, да се тај предмет закаже. Меденица га је потом звала за други предмет, рекавши му „да погледај тај предмет, то ми је за кума” и зна да је окривљеној истог дана послао поруку да је пита за број предмета јер није упамтио.

„На шта му је окривљена одговорила и испоставило се да је то предмет између тужиоца ‘Царине’ и туженог Павла Поповића. Навео је да га је питала да види докле је то стигло, а он је предмет погледао и утврдио да је ‘Царине’ заступала колегиница Тамара Дурутовић док туженог Павла Поповића није заступао нико, да је предмет спора био дуг по основу зајма. Тај зајам је износио 20.000 еура, без камате колико се могао сјетити, а рок враћања је био предвиђен у најскоријем року, односно по позиву зајмодавца“, пише у оптужници.

Појаснио је да је тужба у том предмету била упућена туженом на одговор са уобичајним дописом који се шаље уз тужбу, да није било одговора на тужбу, да исти није достављен, да је рок на тужбу од 30 дана истекао, али повратницу о уручењу тужбе колико је могао да види није потписао тужени лично него његова супруга.

„Пошто се Меденица интересовала за предмет, он јој је све то предочио преко поруке, а окривљена му је сугерисала доношење пресуде због пропуштања. Даље је већ појаснио да је већ ту осјетио благи притисак да га окривљена гура у том правцу, али је, с обзиром да није био сигуран шта она заправо хоће од њега, питао да ли да закаже или да донесе пресуду због пропуштања, на шта му је изричито рекла да донесе пресуду због пропуштања. Напоменуо је да се у том тренутку нашао у једној врло незгодној позицији јер сматра да би се окривљеној замјерио да је одбио и отворио врата за даље притиске да се тај предмет заврши, а са друге стране је пред собом имао чињенично по његовом мишљењу и убјеђењу чист предмет“, наглашено је у тексту оптужнице.

Због тога је под тим притиском који је осјећао кроз непосредну комуникацију и бојазан од последица замјерања окривљеној, направио грешку и донио пресуду због пропуштања. У том тренутку му је то дјеловало као најбезболније рјешење, јер са једне стране његове одлуке нису коначне и на њих увијек људи имају право жалбе, а са друге стране се није замјерао окривљеној и „скинуо је са дневног реда“, али је тиме практично сву причу пребацио на терет Вишег суда уколико буде жалбе, а претпоставио је да би жалбе могло бити.

„Меденици је јавио да је донио ту одлуку и сва остала комуникација која је услиједила после тога је била усмјерена на исти начин, односно да му окривљена не замјери и да он од свега тога пере руке, јер са окривљеном више није хтио да има било каквог посла. Прибојавао се да је сав тај пријатељски однос према њему заправо лаж и да му окривљена не створи проблем када му је то најмање потребно, а у том тренутку је, због одласка двоје судија из суда у Херцег Новом, дужио 760 предмета и у бројним предметима је преко дозвољених граница каснио са израдама одлуке, што би било довољно за покретање дисциплинског поступка против њега. Истакао је да је окривљена знала за његове животне планове и колико му је било битно да изађе из правосуђа без икаквих проблема и дисциплинске одговорности“, испричао је Станковић пред тужиоцем.

Није могао да оправда своју грешку али у многим предметима парничне судије често рјешавају предмете „ломљењем преко кољена”, управо у ситуацијама када је сасвим јасно да странка избјегава пријем да би избјегала одговорност. Појаснио је да му је све изгледало неспорно. Није слао тужбу на уређење јер је тужиоца заступао квалификовани пуномоћник и није видио разлог за уређење тужбе.

Даље је појаснио да је био под притиском, да се бојао да му се животни планови не поремете, направио је грешку, то признаје и сигурно не би ту грешку поновио јер у десет година судијске функције није имао никакве мрље у каријери, а овдје је једноставно посрнуо под притиском. Истакао је да је био у страху јер је имао сазнања о искуству својих колега, и то Славице Стјепчевић која је плакала у његовој канцеларији када је против ње покретан дисциплински поступак а Меденица није хтјела ни да је прими на разговор.

„Свјестан је своје грешке, али вријеме не може да врати а да може, не би овако поступио. Грешка је била изнуђена јер се нашао пред моћником, несигуран у то колики је то моћник а сигуран да може да му створи проблем. Никакве додирне тачке са било каквим групама и организацијама нема и никада није имао и увијек се држао по страни. Истакао је да не познаје странке из овог поступка, нити зна ко иза њих стоји и о чему се ту ради, да је то за њега био само предмет у којем је направио грешку на коју је био присиљен“, наведено је у тексту оптужнице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: