НАТО забринут због руских бродова

Бивши високи војни званичници НАТО веома су забринути због пристајања руских бродова у некадашњу тајну норвешку базу Алијансе на Арктику.

Разуђена обала Норвешке поново је добила на стратешкој важности, од када су тензије између Русије и чланица НАТО достигле највиши ниво од распада Совјетског Савеза.

Некадашња база Олавсверн, комплекс смештен у планини у близини северног града Трумсеа, затворена је 2009. године, јер је тада процењено да Москва више не представља толику опасност.

Бивши вицеадмирал Еинар Скорген оценио је да је затварање базе била „чиста лудост“ и да је Норвешка тако остала без кључног упоришта на северу, приморавши своје подморнице да плове стотинама додатних километара како би чувале регион.

У овом, некад строго чуваном војном постројењу у планинама, током зиме су се налазила три руска брода, наводи француска агенција.

„Ми смо једина земља осим Русије, која има стално присуство у Баренцовом мору, где имамо заједничку границу. Очигледно, наша морнарица треба да буде стационирана тамо, укључујући наше подморнице. Ако наши бродови нису тамо где су потребни, онда све заједно можемо да их отпишемо“, рекао је Скорген.

Бивши војни званичници љути су и због начина на који је база продата и завршила тако што служи за изнајмљивање руским истраживачким бродовима, од којих се неки доводе у везу с руским енергетским гигантом „Гаспромом“.

Пошто се ниједан купац није јавио на први оглас за продају 2013. године, један норвешки бизнисмен склопио је уговор за само 4,6 милиона евра.

„Нема висе никаквих тајни везаних за базу. Нема, од кад су је војска и НАТО ставили на продају преко Интернета, све с фотографијама сваке пукотине и ћошка“, рекао је нови власник Гунар Вилхелмсен.

Бивши званичници се, међутим, брину због активности које се можда спроводе на руским истраживачким бродовима.

„Русија је земља у којој држава има утицаја над свим комерцијалним или полудржавним предузећима. Јасно је да врло мало људи зна шта се дешава на тим бродовима“, рекао је пензионисани вицеадмирал Јан Рекстен и додао да продаја базе Олавсверн представља „двоструки губитак“.

Иронични обрт у причи је то што је одлуку о затварању базе донела лавичарска влада Јенса Столтенберга, који је касније постао генерални секретар НАТО-а и упозорио државе да не попуштају у стражама кад је реч о Русији.

Ћел-Ола Клеивен, блогер који пише о безбедносним питањима у Норвешкој, назвао је ову аферу „највећом грешком у новијој историји“ те земље.

Упркос протестима, тренутна норвешка десничарска влада не показује намеру да промени одлуку својих претходника.

„Нема планова да се поново успостави војни објекат у Олавсверну. Власник може да користи ово место како жели, а оружане снаге немају овлашћење да уведу рестрикције, као ни да надзиру цивилне бродове који овде пристају“, рекао је политички саветник норвешког министра одбране Аудун Халворсен за Франс прес.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: