Бојовић: Ђукановић одлучио да прибјегне тактици „очајничког вапаја“

Након што је дао крајње паушално и фразеолошко објашњење свог одбијања да прогласи измијењени Закон о предсједнику, у коме није изнио баш ниједан конкретан аргумент којим би се на било који начин показало да је овај законски текст у колизији са Уставом, Мило Ђукановић је одлучио да прибјегне тактици „очајничког вапаја“ ка појединим међународним инстанцама, оцијенио је посланик ДФ и потпредсједник Демократске народне партије Драган Бојовић, захтјева Ђукановића, да Венецијанска комисија да мишљење о Закону о предсједнику.

Најприје је, како је казао, ангажовао и приморао своје отворене лобисте, Билчика, Пицулу и још пар анонимних лобистичких имена, да се брутално умијешају у унутрашње ствари наше државе, пресуђујући шта је уставно, а шта није, у корист њега лично, а потом је, пошто му лобирање мање утицајних европских званичника није помогло, одлучио да у помоћ призове Венецијанску комисију.

Присјећамо се да су сви ови европски лобисти „мудро ћутали“ када су Филип Вујановић или Весна Меденица по трећи пут од стране бившег режима противуставно бирани на најзначајније функције у држави, или недавно кад је уз подршку ДПС-а доиста прекршен Устав и изгласан Закон о локалној самоуправи, гдје је без изборâ додијељен и продужен мандат предсједницима општина, истакао је Бојовић.

„Уобичајена пракса је да се мишљење Венецијанске комисије тражи не послије изгласавања одређеног правног акта, већ прије тога, када је акт још увијек у процедури и када савјетодавно мишљење овог стручног тијела може евентуално да помогне да се првобитни законски текст додатно коригује и побољша. Гдје је био господин Ђукановић све ово вријеме од 17. октобра, када је измијењени и допуњени Закон о предсједнику предат у скупштинску процедуру? Неће бити да је баш читав тај период боравио у Египту, кријући се и бјежећи од протеста, које је сам неформално организовао“, наглашава Бојовић и додаје:

Мишљење овог тијела је могао да тражи и раније, или се можда нада да ће сада, у последњи час, добити мишљење које ће му омогућити да даље крши Устав, као што је раније, преко својих оданих кадрова у Венецијанској комисији, Зорана Пажина и Срђана Дармановића, успио да испослује да поједини чланови Судског савјета противно Уставу остану до дана данашњег на својим позицијама, иако су им мандати истекли још давне 2018. године. Тако је, на примјер, Весна Симовић Звицер не само напрасно пријављена да гласа у Шавнику, иако одавно живи у Подгорици, већ је и изабрана за предсједницу Судског савјета, иако јој је мандат у том тијелу давно истекао.
Према његовим ријечима, нема ништа противуставно у измијењеном Закону о предсједнику, већ је само нормативно разрађена једна уставна предсједничка обавеза, коју актуелни предсједник није испунио, као што је кроз Закон о помиловању разрађена друга уставна предсједничка надлежност, или као што ће кроз Закон о Скупштини и Закон о Влади бити разрађене уставне обавезе ових институција.

Сврха законâ јесте, између осталог, да ближе одреде и пропишу правне норме које у Уставу, као кровном правном акту, и не могу бити прописане осим генерално. Наравно, да ово Ђукановић зна, али исто тако зна да је његов предсједнички мандат при крају, да му све позиције измичу, па у складу са девизом: „држава то сам ја“ покушава некако да све остале институције дерогира и уведе у ванредно стање.
ДФ поручује Милу Ђукановићу да је већина од четрдесет једног посланика и посланице у Скупштини Црне Горе стабилна и да ће поново изгласати измијењени Закон о предсједнику који је сасвим у складу са Уставом. Такође, позивамо његову партију да на сједници 22. новембра изгласамо судије Уставног суда, као једину мјеродавну инстанцу пред којом се може затражити мишљење да ли је Закон о предсједнику у складу са Уставом, као што ћемо и ми од истог суда затражити оцјену да ли је Ђукановић прекршио Устав одбијајући да предложи господина Миодрага Лекића за мандатара и тиме блокирајући избор Владе и уводећи државу у нерегуларно стање.
Оно што је, на крају, у свој овој тренутној политичкој недоумици сасвим сигурно и потпуно извјесно јесте чињеница да се предсједнички избори ближе и да, након тих избора, реметилачки фактор, какав је Мило Ђукановић, не да неће бити предсједник државе, већ неће више моћи да постане ни предсједник мјесне заједнице, уз сво уважавање честитим предсједницима мјесних заједница.

У томе му засигурно не могу помоћи никакве међународне инстанце, па чак ни да се Билчику и Пицули придруже таква лобистичка имена као што су „непристрасни“ Јелко Кацин или „умјерени“ Ненад Чанак, поручио је Бојовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: