Ципрас у сриједу у Москви, у Бриселу влада нервоза
1 min read
Алексис Ципрас
Два дана уочи посјете грчког премијера Москви, у Бриселу влада нервоза уз спекулације везане за питање да ли би Грчка могла да искочи из европског спољнополитичког воза у контексту кризе у Украјини, како би на тај начин придобила економску помоћ из Русије, преноси „Дојче веле“.
Демонстративна близина странке Сириза премијера Алексиса Ципраса руском предсједнику Владимиру Путину разлог је нервозе појединих званичника у Бриселу, објашњава се у тексту.
Њемачки радио у том контесту наводи упозорење које је изнио шеф њемачких конзервативаца у Парламенту ЕУ Херберт Ројл: Чланство у ЕУ значи поузданост и повјерење, а не трикове. Ко се игра ватром и сад тражи помоћ у Русији, тај може опећи прсте“.
У интервјуу с руском новинском агенцијом ТАС С, Ципрас, којег у Москви очекују у сриједу 8. априла, рекао је да сматра да је политика санкција ЕУ према Русији због кризе у Украјини бесмислена и да води „у ћорсокак„, те најавио отпор продужењу санкција ЕУ, о чему би одлука могла бити донијета крајем јуна.
„У протеклим годинама је задат ударац (грчко-руским) односима пошто претходне владе у мојој земљи ниси чиниле оно што су могле како би избјегле ову бесмислену политику санкција, усред тензија у Украјини„, рекао је Ципрас руској агенцији.
С друге стране, Мина Андрејева, портпаролка Европске комисије, подсјетила је да је грчки премијер на последњем састанку на врху Уније прије двије недјеље подржао санкције.
Примећујући да се између Атине и Москве „рађа прољеће“ и да „Грчка флертује са Русијом„, „Дојче веле“ истиче да је Ципрас најавио како иза себе жели да остави „зимске“ односе према Русији и поручио да Грчка може бити „мост између Русије и Запада„.
„За руског предсједника Путина гост из Грчке у Москву стиже у право вријеме. Он се, по свему судећи, нада да ће Ципрас следећи пут бити против продужења санкција Русији“, оцјењује њемачки радио. Да је Грчка из историјских, културних и религиозних разлога лојална Русији уочио је и московски стручњак за спољну политику Фјодор Лукјанов, који сматра да је то добар инструмент уз помоћ којег је могуће утицати на политику Брисела„, како наводи „Шпигл онлајн“.
Уочи Ципрасове посјете, Москву је прошле недеље посетио и грчки министар енергетике Панајотис Лафазанис, који је том приликом разговарао са руским лидерима о сарадњи двије земље у енергетском сектору.
Атински дневник „Катимерини“ је пренио да ће Грчка и Русија највјероватније ове недјеље, током Ципрасове посјете, потписати енергетски споразум којим се, између осталог, предвиђа и учешће руских компанија на тендеру за истраживање и производњу нафте и гаса у Јонском мору.
Кључни стуб сарадње биће подршка Грчке такозваном „Турском току“, гасоводу који ће пролазити и преко грчке територије, додаје атински дневник.
Енергетски споразум ће, поред учешћа руских компанија на тендеру за истраживање и производњу угљоводоника у Грчкој, подразумевати и смањење цијене природног гаса који Грчка увози из Русије.
У разговорима Лафазаниса са руским домаћинима било је ријечи и о укидању руског ембарга на грчке производе, наводи се у тексту.
Ципрас у Москву поново путује већ 9. маја, на свечану прославу 70. годишњице завршетка Другог светског рата, закључује „Дојче веле“ и констатује да су због руске окупације Крима бројни европски званичници и политичари одустали су од учешћа на прослави Дана побједе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sta se to iza brda valja,Grcka je naisla na zid u Briselu i Berlinu ,novca vise nema i ide po isti u Rusiju,jednostavno i,kratko.Varufakis i Cipras su u samoj kampanji ali i posle nje visiko postavili lestvicu prijed svega kod svojih gradjan ,da nema zamrzavanja plata i penzija ,da ionako ne mogu stedjeti u zdrastvu jer je stanje katastrofalno.Sada im je tesko reci to svojim gradjanima koji su u medjuvremneu ispraznili banke i onako propaloj drzavi prijeti bankrot.
Grcka je sada duzna 325 miljardi evra ili 175 % bruto nacionalnog proizvoda,to je zaduzenje ove zemlje,u odnosu kad je kriza pocela ili pocela pkakzivati svoje znake 2008 bila je zaduzenost 125% bruto nacionalnog proizvoda,ili nekih 270 milijardi.
Sta ce s Rusijom dogovoriti to je ipak u domenu politike,medjutim vjerovatno ce Putin iako je kriza donekle udovoljiti Grckoj za neki kredit da se stanje prevazidje bar za 6 mjeseci.Kako ce Grcka i na koji nacin garantovati otplatu duga to je opet posebna prica.Nedavno je izasla knjiga Njemca profesora i strucnjaka za berze Dirk Milera koji ima svoje vidjenje odnosa Grcka i Rusije,po kome ove dvije zemlje jos od 2008 imaju zajednicki interes u eksplotacijai gasa iz Egeja i uz obale Kipra,po njemu kapaciteti gasa su enormno veliki da bi citavu Eu mogli snabdijevati skoro 100 godina,tako da je tu pored ove finsiske krize i u pitanju itekako borba za sirovine i geostrategija.Medjutim obicanom covjek nije jasno kako je ovo kao nizcega doslo,a da li je bilo bas tako.
Grcke su banke bile prisutne i to u velikom stilu na berzi i spekulisale u Njujorku,kada se desio bankrot nekretninama 2008 godine njihove banke su pretrpjele veliki gubitak i tako je drzva morala da sanira ili bolje reci da da novac bankma( narvno pitanje je da li je morala i smjela to uraditi),ali drzava nije imala novac nego su novac dale banke iz Engleske Francuske i Njemacke uglavnom ,mada je bilo i drugih i tako redom,ipak drzava kao drzava nije bas nevina.
Da ce se ovo ovako brzo zavrsiti, i EU trojka koje u stvari nijesu trojka nego ljudi koji predstavljaju EU,ECB i IWF kao povjerioci banaka ili bolje reci reosiguranja bankama koje su dale novac Grckoj, tesko je povjerovati, narvno da neko kao Varufakis tacno zna da na kraju lanca stoji USA u stvari Njujorska beza koja ako Grcka kapitulira ili bolje rci propadne samo u akcijama koje se zovu DERIVAT ima vrednosti 320 miljardi x 3 do 5 triliona dolara ,koja je to suma nebih mogao tacno napisati,ali u svakom slucaju suma koja bi svjetske berze i dolar dovelo do kapitulacije.To cese desiti ,ali cese isto tako sve uciniti da se to bar sada izbjegne,medjutim nikad ne reci ne!
Nikad nije lose da nemoze biti gore,i stvarno je tako.