Ана Ахматова: Тврда, хладна реч

И тврда, каменита реч је пала
На мене, на груди још жива створа.
Не мари ништа, већ сам је чекала.
Помирити се с тим некако морам.

Много данас посла предстоји мени:
Треба сећању искидати нити,
Треба да ми се душа окамени,
Треба се опет на живот научити.

Него нека… Врело шумори лето,
А иза прозора је празник цео.
Одавно сам предосећала све то:
Блиставо јутро и дом опустео.

1934.

• Превела Десанка Максимовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: