Михољски збор: Вијести да објасне коју су методологију користили да би нашу организацију сврстали у екстремистичке?

„Таман када помислимо да новинарство у Црној Гори не може да падне на ниже гране, медијски концерн Вијести нас увјери да увијек може и ниже и прљавије“, стоји у Михољског збора.

Њихову реакцију на “истраживање“ Вијести преносимо интегрално: 

Памфлетни урадак, под фирмом ‘независног’ и ‘истраживачког’ ауторке Јелене Јовановић и балканског инвестигативног центра – скраћено БИРН, није само очајан покушај да се одређене групе у појединци ставе у исти кош, иако логика сваког иоле добронамјерног човјека напросто вришти да то не иде тако, то је уједно медијска батина којом се покушавају ућуткати гебелсовским методама сви који другачије размишљају.

У том опскурном памфлету, који очигледно није прошао ни елементарну новинарску претрагу, наша организација се наводи као ‘екстремистичка’ која шири утицај Српске православне цркве и Русије. Када кажемо да није прошла ни елементарну претрагу, то можемо доказати чињеницом да се као кључни људи у нашој организацији наводе они који одавно нису чланови Михољског збора, али и људи који нису више међу живима.

Друго, заиста смо заинтересовани, да нам они који су допустили овако незапамћено и произвољно блаћење људи и организација, објасне коју су методологију користили да би Михољски збор сврстали у екстремистичке организације? Ми се уопште не шалимо када ово питамо, јер нисмо сигурни да ли се данас, након овако срамне пропаганде ико може осјећати сигурним? Шта ако се сјутра неком приправнику у редакцији Вијести не свиди став неког његовог комшије, или ако му се свиди његова дјевојка ? Да ли ће га послати на подужи одмор у Киншасу под изговором да је ‘екстремиста’?

Екстремизам је израз, по дефиницији, којим се означавају дјела или идеологије које излазе из оквира који се сматрају друштвено прихватљивим, било из прагматичних било из моралних разлога, па нас заиста занима по којем то критеријуму Михољски збор може да буде сврстан у екстремистичке групе? Да ли смо ми позивали на рушење уставног поретка наше државе? Да ли смо ми позивали на међунационалну и међувјерску нетрпељивост? Или смо ми ти који су помагали отварање и рад народних кухиња, кречили уврједљиве графите по џамијама, помагали изградњу богомоља за припаднике неправославних вјероисповијести? Колико смо пута до сада успјели да људе, прије свега самохране мајке извучемо са маргина друштва И обезбиједимо им пристојан живот? Одмах да вам кажемо, много чешће него што је држава била у стању, и поносни смо на све хуманитарне активности које смо до сада спровели не гледајући ни на вјерско, ни на национално а посебно не на политичко опредјељење. Можда би могли да кажемо да се стидите, али очигледно, поједини срам и стид не познају нити препознају. Да знају, водили би рачуна о томе да им се не поткрадају почетничке грешке. Апсолутно смо за слободу говора и слободу новинарске професије, али да ли у тој идеји апсолутне слободе постоји и нека морална одговорност за овакву хајку, која се не провлачи први пут кроз текстове концерна Вијести? Да ли је циљ представити нашу организацију као штетну за углед Српске православне цркве? Или преко нас блатити институцију у коју највише грађана Црне Горе вјерује, и поред свих напора Вијести да нам наметну њихове месије као спасиоце?

Због свега наведеног, већ смо поднијели пријаве, а ускоро ћемо покренути и тужбе због немјерљиве штете која нам је начињена паушалним вријеђањем и изношењем очигледних неистина.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: