Војиновић за ИН4С: Унапређење квалитета образовања на свим нивоима приоритетни циљ Министарства просвјете
1 min read
Министар просвјете Миомир Војиновић у разговору за ИН4С истакао је да је образовни систем потребно ускладити са текућим научним и технолошким развојем, те организовати систем тако да се појединцу обезбиједе услови за развој и слободу мишљења, а све принципе рада поставити на темељу људских права, правне државе, толеранције и солидарности.
Према ријечима Војиновића, школа савременог типа треба да има сва обиљежја модерног образовно-информативног центра са пратећим радним, културним и свим садржајима потребним за ефикасан рад како ученика, тако и наставника као главних протагониста квалитета образовања.
1. Какво сте стање затекли и које пројекте сте до сада реализовали?
Доласком на чело кровне институције образовања осим великог проблема око пребукираности школа, ниских плата запослених у просвјети, затечени су и велики инфраструктурни недостаци у школским објектима који су захтијевали хитну реакцију.
Министарство просвјете, у претходном периоду реновирало је и адаптирало више установа јавног образовања. Завршена је адаптација котларнице у вртићу ЈПУ “Драган Ковачевић“, термотехничких инсталација у ЈУ СМШ “Данило Киш“ у Будви, те унутрашњих просторија ЈУ ОШ „Бранко Божовић“ у Подгорици. У току су тендерске процедуре за адаптацију котларница у школама: ЈУ ОШ „Радоје Чизмовић“ у Никшићу, ЈУ ОШ „Сутјеска“ и ЈУ ОШ „Штампар Макарије“ у Подгорици, ЈУ ОШ „Марко Миљанов“ у Бијелом Пољу, ЈУ ОШ „Мирко Срзентић“ у Петровцу, ЈУ ОШ „Србија“ у Бару, ЈПУ „Радмила Недић“ у Беранама, ЈУ ОШ „Јединство“ у Тузима и ЈУ СМШ „Иван Горан Ковачић“ у Херцег Новом. У току су тендерске процедуре за адаптацију просторија ЈПУ „Вукосава Ивановић Машановић“ у Бару, адаптација крова ЈУ ОШ „Алекса Бећо Ђилас“ у Мојковцу и ЈУ ОШ „Браћа Лабудовић“ у Никшићу. Обезбијеђена су и средства за адаптацију кровова на ЈУ Дом ученика и студената Подгорица.У току су адаптације ЈУ Гиманзије “Танасије Пејатовић” у Пљевљима и ЈУ ОШ “Крсто Радојевић” у Котору.
Кроз фазу за коју је уговор о кредиту са Банком за развој Савјета Европе потписан у децембру 2019. године, осим вртића у Бару и Улцињу, изградиће се и вртићи у Маслинама, на Старом Аеродрому, Цитy кварту и Блоку 25-36, те у Беранама, Бијелом Пољу, а биће и надограђен и реконструисан објекат вртића у Плаву. У мандату 43. Владе је и овај пројекат коначно покренут и успостављена је имплементациона структура, на начин што су Министарство просвјете и Управа за капиталне радове потписали Уговор са државном компанијом ПРОЦОН, која ће својим стручно кадровским капацитетима омогућити бржу имплементацију пројекта.
Напомињемо да је ова администрација Министарства просвјете, потписала са ЕИБ-ом недостајућа акта за реализацију активности по кредитном аранжману, те коначно испоставила имплементациону структуру пројекта и увела консултанта кога је обезбиједила Банка за овај пројект.
Након отварања савременог објекта школе у Толошима, свакако је приоритетан објекат ОШ „Владимир Назор“. Министарство просвјете је потписало уговор о донацији главног пројекта за изградњу Основне школе „Владимир Назор“ са фирмом Биро 81000, д.о.о. из Подгорице, која је уједно креатор и идејног рјешења за ову школу. Потписан је и уговор за израду геоелабората. Уговорили смо услуге ревизије Главног пројекта чиме су створени услови да тендер за извођење радова буде готов у наредним мјесецима. Тиме овај менаџмент на одговоран, систематичан и законит начин, ради на рјешавању наслијеђеног проблема. Ради уштеде времена, по препоруци Директората главног државног архитекте, као основ за изградњу школе, преузет је модел школе у Толошима.
Осим ових објеката, очекујемо да ћемо у сарадњи са колегама из ресора екологије и просторног планирања, расписати конкурс за идејно рјешење објеката основне школе и вртића у насељу Цитy кварт. Такође, реално је очекивати и да се до краја године приведу крају послови око имовинско правног статуса земљишта на Карабушком пољу, намијењеног за градњу основне школе.
За ове пројекте је обезбијеђено финансирање кроз кредитни аранжман са ЕИБ-ом. Реализацијом ових пројеката уз остале пројекте из Капиталног буџета, као и константним улагањем у постојећу инфраструктуру, можемо бити оптимисти да ће у догледном времену основци на територији Главног града имати услове као и њихови вршњаци у Европи, што је свакако циљ Министарства просвјете.
Кредитним аранжманом са ЕИБ –ом, предвиђена је и градња ИИ Гимназије у Подгорици, што ће свакако бити тренутак од великог значаја за развој образовања али и Подгорице као урбане цјелине у глобалу.
Након вишегодишње стагнације плата запослених у просвјети, тренутни менаџмент је, сматрајући да наши просвјетари заслужују да буду адекватно вредновани, формирао Радну групу која је радила на побољшању социо- економског статуса просвјетних радника, кроз измјене и допуне Гранског колективног уговора за област просвјете. Министарство финансија је на захтјев Синдиката изашло у сусрет просвјетним радницима и предложило да се зараде увећају кумулативно, у двије године, преко 45%, односно више од 1.000 еура. Разговори и договори су и даље у току а јавност ће о свему бити благовремено обавијештена.
2.Каква је тренутна ситуација у образовном систему у Црној Гори и којом оцјеном бисте га оцијенили?
Прије пар дана представљена је Свеобухватна анализа сектора образовања за период 2015.-2020., која нам је дала налазе и препоруке груписане око поглавља која се односе на контекст развоја система образовања, школску инфраструктуру, упис и ефикасност, квалитет, једнакост, финансирање, утицај цовида 19 на васпитно-образовни процес.
Велики број дјеце у Црној Гори похађа основне школе у којима је физичка инфраструктура недовољна, број дјеце у одјељењима је изнад норме, нарочито у централном региону. Готово половина ученика је функционално неписмена након завршене основне школе, а евидентан је недостатак рачунарске опреме у школама.
Неки резултати Аналазе нијесу позитивни, али њена структура указује на то да желимо да размишљамо на другачији начин. Улагање у образовање је најбоља инвестиција у будућност једне земље. Јачање образовне политике, унапређење квалитета образовања на свим нивоима као и тежња да изазове и препреке са којима се суочавамо рјешавамо на холистички, одржив начин, који је заснован на доказима и релевантним подацима, представља приоритетни циљ Министарства просвјете.
3.Какви су данас услови у нашим школама и на универзитетима?
Као што сам већ рекао, Анализа је показала недостатке. То је добра почетна тачка да, заједно са институцијама које су укључене у контролу обезбјеђења квалитета образовања, промијенимо горуће тачке и кренемо ка подизању квалитета образовања у Црној Гори.
Као један од кључних налаза је велика разлика у броју ученика по учионици, те 13% школских јединица које раде изнад норме од 28 ученика по учионици примају 67% свих ученика основних школа. То указује да 70% дјеце у Црној Гори похађа основне школе у којима је физичка инфраструктура недовољна, тако да се школе неријетко одлучују за организацију наставе у двије, или више смјена. Министарство као приоритет поставља мапирање постојеће школске инфраструктуре како би се осигурала максимална ефикасност у коришћењу ресурса. У том циљу је 18.10.2022. године одржан састанак са представницима УНИЦЕФ-а и УНОПС-а, представницима Европске инвестиционе банке, Министарства финансија и Министарства европских послова. Један од најважнијих закључака је да је у овом процесу неопходан проактиван приступ и што хитније започињање процеса мапирања, који ће бити одлична полуга за остваривање циљева свеобухватне Стр атегије образовног система, чија ће израда врло брзо започети. Мапирањем би се могао направити списак школа које су минимално искоришћене.
Неке од тих школа с мањом стопом уписа остају у функцији из оправданих друштвено-политичких разлога, нпр. на тај начин се дјеци у Црној Гори гарантује право на образовање и у слабо насељеним подручјима, док друге могу имати мање стопе уписа због наводно лошијег квалитета. Мапирање би могло идентификовати и истражити да ли постоје недовољно искоришћене школе надомак школа које су оптерећене бројем уписаних ученика, а које се могу пренамијенити реновирањем, обезбјеђивањем превоза, прилагођавањем наставних планова и програма, итд.
Што се тиче услова на универзитетима, Министарство просвјете је активно укључено у надзор рада установа високог образовања. Кроз планиране измјене Закона о високом образовању, унаприједиће се, између осталог, и практична настава студената на свим студијским програмима кроз стицање практичних знања и вјештина студената у реалном радном окружењу. Само тршиште прави природну селекцију кроз давање јасних података о томе који су му профили потребни. Према подацима којима располаже овај ресор, преко 70% свршених средњошколаца уписује факултет. Притом, и даље се највише уписују факултети из области друштвених наука. Након измјена Закона о високом образовању приступиће се изради Правилника којим се прописују критеријуми за упис на прву годину, а који ће важити за све установе високог образовања.
4.Како цијените квалитет образовног програма? Може ли бити бољи?
Да би се унаприједио квалитет, потребно је извршити значајне промјене у свим сегментима функционисања образовања. У том смислу, неопходно је тежити ка иновинрању циљева, програма, квалитетнијој припреми наставника, те примјени ефикасније образовне технологије. Такође, нови систем образовања мора бити компатибилан са стратешки развојним циљевима реформи у Црној Гори, утемељен на изградњи демократског, економски просперитетног и отвореног друштва, заснованог на владавини права, складној међуетничкој коегзистенцији, разумијевању и толеранцији.
Промјена система образовања је процес реструктуирања једног веома сложеног система, те је ријеч о изузетно комплексном задатку. Образовање какво је данас, без дограђивања, не може одговорити модерном добу и зато се морају спровести квалитативне, структуралне, организацијске, концепцијске и кадровске промјене.
Образовни систем је потребно ускладити са текућим научним и технолошким развојем, изграђивати да задовољи потребе, интересовање и амбиције појединаца који се образују, те организовати систем тако да се појединцу обезбиједе услови за развој и слободу мишљења, а све принципе рада поставити на темељу људских права, правне државе, толеранције и солидарности. Школа савременог типа треба да има сва обиљежја модерног образовно-информативног центра са пратећим радним, културним и свим садржајима потребним за ефикасан рад како ученика, тако И наставника као главних протагониста квалитета образовања.
5. У ком правцу, према Вашем мишљењу, треба да иде реформа образовања? Да ли сматрате да треба радити на бољим програмима и уџбеницима, регулисању норме часова, смањивању администрације, спречавању нереалног оцјењивања, хеперпродукцији одликаша и “Луча”?
Реформа образовног система представља дугорочан процес, који подразумијева постепено увођење свих промјена у образовању. Да би се постигла квалитетна реформа образовања, неопходно је испунити одговарајуће услове, прије свега материјалне ( обезбиједити нове школске објекте, опремити учионице, кабинете и сл), треба подићи друштвено-економски стандард наставног кадра, ојачати стручне капацитете наставника, ревидирати наставне планове и програме у складу са потребема тржишта рада и знања, који ће бити компатибилни са евроспким системима образовања. Наши уџбеници су својим квалитетом, у највећем броју, у рангу уџбеника који се могу наћи у земљама окружења.
Али увијек може боље и настојаћемо да, у сарадњи са Заводом за уџбенике и наставна средства, у периоду пред нама урадимо све како би они били још бољи. Дакле, приликом разматрања „притужби да се учи пуно тога што није прилагођено узрасту, пуно тога превазиђеног, преопширног…” не смијемо сметнути с ума ко ради на уџбеницима те ко их одобрава јер на импресуму се налази готово десетак имена наших колега научних и просвјетних радника чланова ауторских тимова, али и рецензентских комисија које директор Завода за уџбенике и наставна средства именује са листе коју је одобрио Национални савјет за образовање.
На крају, квалитет уџбеничких комплета је нешто чиме се ми перманентно бавимо и чиме ћемо се бавити и у наредном периоду и сигуран сам да ћемо успјети у намјери да они буду још квалитетнији, те да их дјеца и наставници с радошћу користе. Што се, пак, диплома “Луча” тиче, можда ствари треба поставити на другачији начин, у смислу да су нам дјеца вриједна, да уче и примају знање на прави начин а као награду за рад и труд добијају диплому Луча.
Сматрам да је начин оцјењивања прилагођен свим ученицима и да су критеријуми приликом додјељиивања Луча довољно строги. Уз то, диплома “Луча” носи велики број поена приликом уписа у средње школе и на факултете тако да су наши ученици свјесни да се морају потрудити како би је зарадили. Такође, диплома “Луча” се не стиче током мјесец дана или године учења, већ током деветогодишњег за основце и четворогодишњег образовања за средњошколце, из свих наставних предмета који се оцјењују бројчаним оцјенама и за примјерно владање.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
